Вучићева убедљива победа лако се може показати - Пировом

ЧАК НИ РЕЗУЛТАТИ ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА НЕ ИДУ БАШ НА РУКУ НАПРЕДЊАЦИМА

• Уверљива победа Александра Вучића и СНС извојевана је перфектно координираном кампањом и зналачком техничком реализацијом изборног дана “на граници фаула”. Вучић је још једном доказао да је мајстор “суве политике” и да уме да медијским хвалоспевима, креирањем референдумске атмосфере повољне за њега, глумљењем жртве, теренским радом и дискретним притисцима полусвета из трећег и четвртог ешалона његове партије, створи ситуацију у којој се ништа не препушта случају. Једноставно, резултат није могао да изостане
• Александар Вучић и СНС ушли су у ове изборе са лагодних 158 скупштинских мандата освојених 2014. године. Тада су многе листе остале испод цензуса и огроман број мандата је по Д`онтовом систему припао листи окупљеној око СНС. Просто речено, са 48% гласова освојено је више од 60% мандата у Скупштини! Сада су ствари сасвим другачије: уколико ДСС-Двери, Доста је било и Чеда-Борис-Чанак уђу у Парламент - „бунар“ из којег се по Д`онту захватају расути гласови постаје изузетно мали и СНС ће - чак и са незнатно бољим изборним резултатом - имати свега 133-134 посланика!
• Ови избори, иако технички зналачки одрађени и помпезно најављивани као референдум за давање апсолутног манадата Вучићу, нису испунили суштинске циљеве организатора. Нити се на републичком нивоу Вучић може лако ослободити Дачића, нити су странке које паразитирају на крилима СНС и Вучића гурнуте у позицију непотребности, нити је немушта и разбијена опозиција уништена (напротив, након дужег времена опозиција је показала знаке прибраности заједничким притиском на Републичку изборну комисију), нити је Вучићев ауторитет био довољан да се промени структура локалне власти у многим градовима

Пише: Марко СЕЛАКОВИЋ, недељник „Недељник“

          НАКОН одржаних парламентарних, покрајинских и локалних избора очекивања многих прогнозера су потврђена: избори су донели убедљиву победу листе окупљене око Александра Вучића и СНС, потврдили стабилност и чврстину СПС, вратили у Парламент Војислава Шешеља и показали немоћ остатка опозиције.

          Уверљива победа Александра Вучића и СНС извојевана је перфектно координираном кампањом и зналачком техничком реализацијом изборног дана “на граници фаула”. Вучић је још једном доказао да је мајстор “суве политике” и да уме да медијским хвалоспевима, креирањем референдумске атмосфере повољне за њега, глумљењем жртве, теренским радом и дискретним притисцима полусвета из трећег и четвртог ешалона његове партије, створи ситуацију у којој се ништа не препушта случају. Једноставно, резултат није могао да изостане.

          Иако на први поглед изборни резултат делује импозантно, може се догодити да се Александар Вучић грдно прерачунао када је посегнуо за политичким инжењерингом и расписивањем ванредних парламентарних избора. Дакле, убедљива победа СНС лако може постати Пирова победа!
Александар Вучић и СНС ушли су у ове изборе са лагодних 158 скупштинских мандата освојених 2014. године. Истини за вољу, двадесетак мандата у том корпусу носе сателит странке: СДПС Расима Љајића, НС Велимира Илића, ПС Александра Вулина, СПО Вука Драшковића, ПСС Богољуба Карића, УСС Милије Милетића и Маријан Ристичевић (извињавам се ако сам некога заборавио). На изборима 24. априла ова листа освојила је незнатно већи број гласова и незнатно виши проценат него 2014. године, потврдивши да у Србији постоји несумњива подршка за Вучићеву политику. Али...
Године 2014. многе листе остале су испод цензуса и огроман број мандата по Д`онтовом систему припао је листи окупљеној око СНС. Просто речено, са 48% гласова освојено је више од 60% мандата у Скупштини! Сада су ствари сасвим другачије: уколико све листе које тренутно левитирају око цензуса (ДСС-Двери, Доста је било и Чеда-Борис-Чанак) уђу у Парламент, „бунар“ из којег се по Д`онту захватају расути гласови постаје изузетно мали и СНС би у том случају, чак и са незнатно бољим изборним резултатом него на претходним изборима, имао свега 133-134 посланика!
Уз то, листа СНС, поред већ набројаних партнера, сада обухвата и традиционално “скупи” ПУПС, СНП Ненада Поповића и СДСС Андреје Младеновића. Практично, у таквом сценарију СНС би имао тек стотинак својих посланика, што представља озбиљан пад у односу на заступљеност у претходном скупштинском сазиву. Отуда је јасно да би Вучић, ако би самостално формирао Владу, био изложен притисцима и константним уценама мањих партнера, посебно сада када су се “потенцијални резервни играчи” Саша Радуловић и Борис Тадић експлицитно изјаснили да неће улазити у било какву сарадњу са Вучићем и СНС.

          Да ствар буде још гора, резултати локалних избора не иду на руку напредњацима: у централним београдским општинама, али и у многим градовима широм Србије, попут Ниша, СНС нема потребну већину за самостално формирање власти. Чак ни Вучићев ауторитет, ефикасна кампања и технократски одлична организација изборног дана нису били довољни да се локал “преломи”. Дакле, за формирање локалне власти биће потребни партнери.
У овом тренутку Вучићева судбина зависи од Републичке изборне комисије: ако се барем две од три наведене листе нађу испод цензуса, Вучић и његова листа ће, захваљујући Д`онтовом систему, доћи до цифре од око 150 посланика, при чему је око 120 посланика из СНС. То отвара много шири маневарски простор него танка већина од 133 посланика, уз то „обогаћена“ вештим трговцима Кркобабићем и Љајићем.

          Суштински, опет је Ивица Дачић у доброј позицији: ако се ДСС-Двери, Саша Радуловић и Чеда-Борис-Чанак нађу у Парламенту, јасно је да су он лично и СПС једини партнер који може обезбедити Вучићу две неопходне ствари: 1. стабилност Владе и 2. вршење власти у градовима и општинама широм Србије. Вучић са Шешељем може, али не сме; остале листе (осим СВМ, који по свему судећи остаје на четири мандата) са Вучићем неће. Под претпоставком да РИК не остави барем две листе испод цензуса, Ивица Дачић ће успети да задржи позицију природног партнера. Добитници су несумњиво Шешељ, али и Саша Радуловић и ДСС-Двери (под претпоставком да их РИК не остави испод цензуса): као парламентарне странке добијају медијску видљивост и стабилно финансирање из буџета.

          О ДС и Бојану Пајтићу овога пута не бих дужио: фијаско на покрајинским и републичким изборима показује да Пајтић треба озбиљно да поразмисли о томе да странку препусти неком другом, јер се очигледно не сналази и нема капацитет да врати ДС на стазу успеха.

          Да закључим: ови избори, иако технички зналачки одрађени и помпезно најављивани као референдум за давање апсолутног манадата Александру Вучићу, нису испунили суштинске циљеве због којих су организовани. Нити се на републичком нивоу Вучић може лако ослободити Дачића, нити су странке које паразитирају на крилима СНС и Вучића гурнуте у позицију непотребности, нити је немушта и разбијена опозиција уништена (напротив, након дужег времена опозиција је показала знаке прибраности заједничким притиском на Републичку изборну комисију), нити је Вучићев ауторитет био довољан да се промени структура локалне власти у многим градовима.

          Резултат СНС је респектабилан, али коначно остварење политичке агенде ових избора зависи од једне институције: Републичке изборне комисије.

          Наредни дани биће занимљиви, без икакве дилеме.

          www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/mojevesti/ljutomir/analiza-preliminarnih-...