ПОПОВИЋ: У Русији нам се сада указала шанса каква се има једном у 50-100 година

ИЗВОЗ СРБИЈЕ У РУСИЈУ СЕ ОД 2001. ПОВЕЋАО 13 ПУТА – СА 80 МИЛИОНА НА 1,2 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА

Ненад Поповић

• Историја се увек понавља. Најбоље године у бившој Југославији биле су 60-те, 70-те и 80 –те зато што је 50 одсто српског извоза ишло ка Русији. Када је престао Хладни рат и кад смо изгубили позицију на том тржишту почео је економски пад у Србији. Санкције које су се десиле између Русије и ЕУ, а од недавно и између Русије и Турске, су поново та иста шанса да Србија, бар једним делом, заузме поново позиције са којих смо ми отерани
• Турска је у Русију извозила робе за седам милијарди евра. Да узмемо само пед одсто тог колача, то је 350 милиона евра у робама и услугама
• НАТО је бомбардовао Србију, створио лажну државу Косово, бомбардовао Републику Српску, логистички организовао и помогао прогон 250.000 Срба из Крајине, данас помаже формирање војске Косова. Немамо никакав интерес да будемо чланови тог пакта и Србија ће остати војно неутрална. То је и жеља и воља 90 одсто грађана Србије, нико овде није за НАТО, не треба нам и нанео би нам политичку и економску штету

          ЈЕДНО од изненађења предизборних турбуленција био је и коалициони споразум Српске народне партије са владајућом партијом. Лидер СНП, Ненад Поповић, који важи за промотера што чвршћих односа са Русијом, објашњава о чему се ради.

• Која је стварна перспектива руско-српске сарадње, она је овде замагљена или оспоравањем или инфантилним емотивним наступом?

          – Извоз у Русију је од 2001. до данас повећан 13 пута. Пре петнаест година смо имали извоз од 80 милиона долара, а данас је 1,2 милијарде. Не постоји ни са једном земљом, чак ни са Европском унијом, толики раст. То говори и о потенцијалу данас највећег светског тржишта које је, много пре нас, препознала и ЕУ и Америка.

• А политички односи?

          – Са сигурношћу могу да кажем да Србија нема ближег политичког партнера него што је Русија. Да не идем у далеку историју, у Први и Други светски рат, период санкција, али да се вратимо само у претходну годину. Имали смо два велика проблема који су могли да имају катастрофалне последице за будућност Србије. Први је Резолуција о Сребреници. Да је прошла имали бисмо ситуацију да би на Гуглу као прва одредница Срба излазило да смо народ који је извршио геноцид. Тога нас је спасила Русија ветом у Савету безбедности и тек ће будуће генерације бити свесне важности и домета те одлуке. Друго је пријем Косова у Унеско. Замислите да су Пећка патријаршија, Дечани, Грачаница постали део културне баштине лажне државе Косово? Само на та два примера можемо закључити да се Русија према нама понаша као према рођеном брату.

• Колико заиста српска привреда може да ускочи у празан простор који се указао увођењем санкција Русији?

          – Историја се увек понавља. Најбоље године у бившој Југославији биле су 60-те, 70-те и 80 –те зато што је 50 одсто српског извоза ишло ка Русији. Када је престао Хладни рат и кад смо изгубили позицију на том тржишту почео је економски пад у Србији. Санкције које су се десиле између Русије и ЕУ, а од недавно и између Русије и Турске, су поново та иста шанса да Србија, бар једним делом, заузме поново позиције са којих смо ми отерани. Ова шанса се дешава једном у 50 или 100 година и морамо да је искористимо. Турска је у Русију извозила робе за седам милијарди евра. Да узмемо само пед одсто тог колача, то је 350 милиона евра у робама и услугама.

• Да ли ћемо и ми бити приморани да уводимо санкције Русији и шта ћемо радити уколико дође до такве врсте условљавања од старне САД и ЕУ?

          – Србија неће уводити санкције Русији и то је неколико пута потврдио и премијер Вучић. Тај став максимално подржавамо и мислим да не постоји никаква бојазан од увођења санкција Русији ако и следећу владу формира ова коалиција. У том истрајавању су нам највећи сарадници европски бизнисмени. Не постоји ниједан са којим сам разговарао – и са онима који су овде и у Европи – који подржава санкције према Русији. И у Европи се мења ситуација. Имали смо велике разговоре сто највећих немачких привредника са канцеларком Меркел и сто највећих француских са председником Оландом који су тражили прекид санкција.

• Грешка око Косова...

          – Неопростива грешка коју је урадила Влада Демократске странке је што је питање Косова из Савета безбедности УН, где смо увек имали подршку Русије, без икаквог разлога и из свог еврофанатизма преместила у Европску унију чија је већина чланица у том тренутку већ признала лажну државу Косово. То је као да идете на ноге ономе ко хоће да вам отме кућу и земљу!

• Парафирање ИПАП споразума са НАТО изазвало је буру. Ваша партија је једина гласала против?

          – Ми смо били против тог споразума и 2015. кад је потписиван. НАТО је бомбардовао Србију, створио лажну државу Косово, бомбардовао Републику Српску, логистички организовао и помогао прогон 250.000 Срба из Крајине, данас помаже формирање војске Косова. Немамо никакав интерес да будемо чланови тог пакта и Србија ће остати војно неутрална. То је и жеља и воља 90 одсто грађана Србије, нико овде није за НАТО, не треба нам и нанео би нам политичку и економску штету.

• Откуд коалиција са СНС, ваше партије нису баш на истом фону?

          – СНП се придружио коалицији око СНС-а како би подржао национално јединство, а не продубио националне поделе. За време ове владе ми смо максимално подржавали став да останемо војно неутрални, да се Русији не уводе санкције, а знам који су и какви све притисци били у том правцу. И по питању миграната, где смо се највише разликовали, политике су нам се приближиле и ми у потпуности подржавамо ову позицију која је позиција целе ЕУ.

• Има ли разлика?

          – Главна разлика је наш однос према ЕУ и наш став нећемо мењати. Ми смо евроскептична партија, али сматрамо да Србија треба да развија најбоље односе са ЕУ. Међутим, исто тако сматрамо да Србија нема никакав интерес, ни економски ни политички, да буде чланица ЕУ. У свакој европској влади имате министре који су против Уније. Најновији пример је Велика Британија где је премијер Камерон и половина министара за, а половина министара против ЕУ. Градоначелник Лондона Борис Џонсон који је, практично, други човек конзервативаца и вероватно један од наследника Камерона је главни противник останка Британије у ЕУ. А њих двојица су чланови исте партије.

          (интервју председника Српске народне партије Блицу)