Песму Евровизије основао НАТО – да му буде средство борбе против СССР

НЕДАВНА ИЗРЕЖИРАНА ПОБЕДА УКРАЈИНЕ ПОТВРЂУЈЕ ДА ЈЕ ЕВРОСОНГ САДА БАТИНА ПРОТИВ РУСИЈЕ

• У палати Шајо у Паризу одржан 28. јануара 1955. године одржан састанак на коме су учествовали чланови комитета за пропаганду (култура и јавно информисање) НАТО пакта. Они су директору Радио телевизије Француске изложили предлог за оснивање музичког фестивала. У пројекат је већ био укључен и британска Би-Би-Си. Исте године, 30. новембра, на истом месту одржан је још један састанак на коме су разрађивани детаљи и прецизиран предлог да се оснује музички фестивал Атлантске алијансе
• У фебруару 1956. на трећем састанку дефинитивно је заказано одржавање првог фестивала у априлу те године и одлучено да емитовање иде преко паневропске радио и ТВ мреже. Такође одлучено је да 12 до 14 песама могу да буду изведене током фестивала. Тако је и било - први фестивал Евровизије одржан је у мају 1956.

         ОНИМА који су до сада само сумњали да је Песма Евровизије више политички него музички фестивал, објављена архивска документа Атлантске алијансе дају за право - Евровизију је по свему судећи 1956. године основао нико други до НАТО пакт и то као средство пропаганде у хладном рату против совјетског блока.
Декласификована документа објављена су на сајту НАТО-а 16. јануара 2015. са још 23.000 других докумената јер су амерички закони обавезивали Алијансу да са њих скине ознаку тајности после одређеног броја година. У њима пише да је у палати Шајо у Паризу одржан 28. јануара 1955. године одржан састанак на коме су учествовали чланови комитета за пропаганду (култура и јавно информисање) НАТО пакта.

         Они су директору Радио телевизије Француске изложили предлог за оснивање музичког фестивала. У пројекат је већ био укључен и британска Би-Би-Си. Исте године, 30. новембра, на истом месту одржан је још један састанак на коме су разрађивани детаљи и прецизиран предлог да се оснује музички фестивал Атлантске алијансе.

         У фебруару 1956. на трећем састанку дефинитивно је заказано одржавање првог фестивала у априлу те године и одлучено да емитовање иде преко паневропске радио и ТВ мреже. Такође одлучено је да 12 до 14 песама могу да буду изведене током фестивала.
Тако је и било - први фестивал Евровизије одржан је у мају 1956. На сајту бесплатне енциклопедије Википедија може се прочитати да је први фестивал Евровизије одржан 24. маја 1956. у Театру Курсал у Лугану у швајцарској, али се не помиње НАТО већ се само наводи да га је организовала Европска унија радио-телевизије основана 1950. године. Седам држава конкурисало је за победничку награду: Немачка, Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Швајцарска.

         У истом чланку се наводи да је публика могла да чује 14 песама јер је свака земља дошла са две песме што се потпуно поклапа са одлукама припремног састанка НАТО-а из декласификованих докумената. Пише и да је требало да учествују и Аустрија, Данска и Велика Британија, али нису стигле у року да пријаве свог музичког представника.

         Ово архивско сведочење које потврђује црно на бело да је Евровизија основана као пропагандно средство НАТО-а, остало би непримећено међу хиљадама декласификованих докумената да га није открила и на свој сајт поставила висока приватна школа ГБН Гобернатиа из Валенсије у Шпанији.

         Ова школа специјализована за обуку политичара и економиста на свом блогу објавила је текст "Фестивал Евровизије: најважније средство комуникације НАТО-а за време хладног рата". Чланак и линкове за документа преузео је затим један други шпанску блог на сајту најважнијег мадридског дневника "АБЦ ".

        Индиректни напад на Путина

         Геополитичка и пропагандна страна Евровизије постала је нарочито видљива ове године када је победила украјинска представница песмом "1944", која говори о депортацији кримских Татара у време Стаљина. По неким тумачењима, украјинска победа на овом музичком фестивалу заправо је део индиректног нападања руског председника Путина и присаједињења Крима Русији рефрендумом одржаним пре две године.

         После свега поставља се и питање да ли је одлука скоро свих држава да њихови представници певају на енглеском, а не на матерњем језику везана за "директиве" НАТО-а или је просто последица глупости земаља учесница.