Кандидати за академике САНУ: Латинка, Загорка, Борка, Драгор, Мићун...

ПРЕДЛОГ ИНСТИТУТА ЗА ФИЛОЗОФИЈУ И ДРУШТВЕНУ ТЕОРИЈУ СА ДВЕ ТРЕЋИНЕ КАНДИДАТКИЊА

• Институт тврди да су то научне величине у Србији, али и признаје: оваквим избором кандидата пре свега се упућује на "неопходност престанка родно дискриминативне праксе у избору чланова Академије"
• Адриана Захаријевић, научна сарадница Института: Број жена у САНУ не приказује реалност научног живота у Србији, и ово је наш покушај да на то укажемо. Због тога је наша листа дуга и широка - на њој има и заслужних научника, али доминирају жене

          ИНСТИТУТ за филозофију и друштвену теорију предложио је листу кандидата за чланство у САНУ од 16 заслужних научника, а две трећине тог састава чине жене.

          На овој листи, како у свом саопштењу наводи Научно веће Института, доминирају имена наших реномираних научница, које су својим академским и јавним радом задужиле академски живот у Србији. Оваквим избором кандидата, даље се наводи, испред свега се упућује на "неопходност престанка родно дискриминативне праксе у избору чланова Академије".

          Међу кандидатима за чланство у САНУ, поред Латинке Перовић, Загорке Голубовић и Борке Павићевић, налази се и Свенка Савић, професорка емеритус на Универзитету у Новом Саду, која у овом предлогу види две међусобно повезане теме.

          - Једно је да има мало жена у оквиру САНУ, а друго је да је у огранку за хуманистику уопште мало чланова. То значи да се хуманистичке науке у целини морају више уважавати - каже професорка Савић.

          Како додаје, ситуација би се могла поправити већ на следећим изборима, јер је у међувремену стасало неколико генерација изразитих научница, уметница, али је нарастао и број књига о њима и њиховим успесима који се сада могу и квантитативно и квалитативно мерити.

           Она подсећа да су многе наше уметнице и научнице стекле славу ван наших граница, док неке од њих изузетно раде у центрима ван Београда, као што су Ниш, Крагујевац или Нови Сад.

          - Отуда је ова иницијатива добар повод да почнемо да размишљамо о конкретним женама и њиховим доприносима развоју друштва у Србији и у региону, нешто што би обогатило тај појам знамените жене - истиче професорка Савић.

          Адриана Захаријевић, научна сарадница Института, очекује да се о овој важној теми покрене дебата у јавности.

          - Овај предлог треба да подигне свест о положају жена у науци, о непрепознавању њихових заслуга, квалитета, било теоријских, истраживачких, било научно-политичких. Број жена у САНУ не приказује реалност научног живота у Србији, и ово је наш покушај да на то укажемо. Због тога је наша листа дуга и широка - на њој има и заслужних научника, али доминирају жене - истиче Захаријевић за Данас.

          Српска академија наука и уметности има у свом чланству само десет посто жена. Оно што такође забрињава јесте неуједначен број у појединим одељењима, јер од 134 члана Српске академије, друштвене науке покрива свега 37 академика и академкиња.

          "Забрињавајућа малобројност чланова, одсуство мултиперспективности и родно дискриминаторска структура не могу бити од користи ни наведеним одељењима, ни Академији наука, а понајмање иду у прилог нашем друштву које их финансира средствима свих грађанки и грађана", каже се у саопштењу Института.

Листа кандидата Института за чланство у САНУ

1. Марија Богдановић

2. Драгор Хибер

3. Свенка Савић

4. Загорка Голубовић

5. Латинка Перовић

6. Драгољуб Мићуновић

7. Корнелија Ичин

8. Младен Лазић

9. Светлана Слапшак

10. Нада Поповић Перишић

11. Драган Митровић

12. Милош Арсенијевић

13. Борка Павићевић

14. Јелена Ђорђевић

15. Милена Драгичевић Шешић

16. Софија Стефановић
 

          Изборна скупштина САНУ  биће

                     одржана 8. новембра

          Изборна скупштина САНУ биће одржана 8. новембра ове године, а позив овлашћеним предлагачима кандидата ова установа је упутила крајем прошле године.

          На Изборној скупштини бираће се редовни, дописни и инострани чланови САНУ.

          Према Закону о САНУ, предлоге за избор редовних и дописних чланова могу давати огранци, одељења и одбори Академије, три члана САНУ, сенати универзитета, наставно-научна односно наставно-уметничка већа факултета односно уметничких академија, наставно-научна већа високих војних школа, научна већа института и највиши органи управљања научних друштава и удружења уметника.

          http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=368115&title=Perovi%C4%87%2c...