Дејвид Петреус - бивши шеф CIA, медијски магнат на Балкану у чијем царству је и Србија

ПОЧЕЛО ОД КОМПАНИЈЕ KKR ЧИЈИ СУ ВЛАСНИЦИ ЗАСЛУЖЕНО ПРОЗВАНИ ВАРВАРИМА СА ВОЛСТРИТА (1)

Дејвид Петреус

  • KKR 2013. године остварује своју прву директну инвестицију у Средњој и Источној Европи куповином Јунајтед групе (SBB/Telemach) за износ који никада није објављен, али се процењује на преко милијарду евра. Јунајтед група је обједињавала највеће интернет провајдере и оператере кабловске и сателитске телевизије у бившој Југославији са скоро два милиона корисника: SBB (Serbia Broadband), Telemach - главни кабловски оператер и интернет провајдер у Словенији и БиХ; Тотал ТВ - прва мрежа сателитске телевизије у Србији, присутна у шест земаља бивше Југославије...
  • Наредне године, KKR учвршћује превласт. Преко Јунајтед групе, купује турбо-фолк гиганта индустрије забаве Гранд продукцију, и преузима контролни пакет црногорског кабловског оператера BBM. Постаје сувласник најпосећенијег информативног сајта у Србији Blic.rs откупом 49% дигиталног дела швајцарске медијске групације Ringier
  • Најзад, KKR покреће сопствену регионалну телевизију N1, ексклузивног партнера Си-ен-ена, са студијима у Београду, Загребу и Сарајеву
  • У свему је важна фигура Србин Драган Шолак. Он је 2000. године у Крагујевцу основао локалног кабловског оператера КДС, и док је његов старт-ап стреловито напредовао, прерастајући 2002. у SBB , 2012. у SBB/Telemach и 2013. у Јунајтед групу, увек је успевао да задржи директорску фотељу. Тај „краљ кабла”, нови je богаташ међу осиротелим земљацима, с приватним авионима, вилом на Женевском језеру и тереном за голф који је припадао краљу Југославије
  • Шолак није радио сам. Његови преко-атлантски финансијери, међу којима и KKR, били су већински партнери у свим операцијама. Они су ти који су га остављали на челу Јунајтед групе и који су бдели над његовим вртоглавим успоном од самог почетка
  • Што се Петреуса тиче, он на грудима поносно истиче медаљу NATO за бившу Југославију. Године 1999. у својству ађутанта помагао је генералу Хјуу Шелтону, начелнику Здруженог штаба оружаних снага САД, у планирању и координацији бомбардовања. Пре него што ће се вратити као инвеститор, Петреус је већ био присутан у региону од 2001. до 2002. као заменик начелника SFOR-а (Стабилизационе снаге NATO у БиХ) и као заменик команданта тајне противтерористичке јединице која је била задужена за хватање Срба са хашких потерница

        ВРТОГЛАВИ каријерни пут Дејвида Петреуса, од главнокомандујућег међународних снага у Ираку и Авганистану, преко шефа CIA, до директора финансијског гиганта KKR и медијског магната, сведочи о успостављању новог облика моћи: војно-безбедносно-финансијско-медијске.

        Чинило се да је Петреусова каријера нагло прекинута када га је секс-скандал приморао да поднесе оставку и оде из CIA 2012. године. Поред прељубе, отежавајуће околности за генерала са четири звездице биле су и то што је лагао током истраге и, поготово, што је љубавници одавао државне тајне. Осуђен је условно на две године затвора и на новчану казну од 100.000 долара - тричарија у поређењу са сличним случајевима, као на пример оним Едварда Сноудена, који тврди да су информације које је одао биле далеко мање поверљиве.

        Петреус ће се опоравити. Шест месеци након скандала, мастодонтски инвестициони фонд Колберг, Кравис, Робертс и компанија (KKR) поставиће га за директора свог новооснованог Глобалног института.

Варвари с Вол стрита

        Седамдесетих и осамдесетих година, KKR је био предводник LBO-а (leveraged buyout) или „кредитног откупа” тј. преузимања предузећа помоћу масивног задуживања. Изумитељ тог концепта Џером Колберг убрзо је постао забринут „преовлађујућом похлепом која прожима пословни живот” и напустио фонд који је основао, остављајући само своје К на почетку скраћенице.

        Након његовог одласка, друго К, Хенри Кравис, изазваће прави бум LBO-ова доносећи KKR-у незавидни надимак „варвара с Вол стрита” (бестселер и филм „Варвари на капији” посвећени су њиховом историјском LBO-у корпорације RJR Nabisco). KKR ће остати првак те методе иако она често доводи до распарчавања, па и банкрота откупљених предузећа, као што је био случај с њиховим другим историјским LBO-ом: Energy Future Holdings.

        Исту методу данас примењује француски тајкун Патрик Драи који је своје медијско царство изградио на колосалном дугу.

        Крајем 2016, Доналд Трамп има у виду Петреуса као кандидата за шефа америчке дипломатије, али он ипак остаје у KKR-у, убудуће као партнер. Кравис и Петреус су такође чланови Савета за међународне односе и редовни учесници састанака Билдерберг групе.

        Џерусалем пост је Крависа сврстао на 38. место листе најбогатијих Јевреја.

Инвазија почиње

        По преласку у свет бизниса, бивши јавни службеник одмах се доказује увећањем ионако импресивног портфолија KKR-а. Те 2013. године, фонд остварује своју прву директну инвестицију у Средњој и Источној Европи куповином Јунајтед групе (SBB/Telemach) за износ који никада није објављен, али се процењује на преко милијарду евра. Јунајтед група је обједињавала највеће интернет провајдере и оператере кабловске и сателитске телевизије у бившој Југославији са скоро два милиона корисника:

        SBB (Serbia Broadband) - највећи кабловски оператер и интернет провајдер у Србији са 700.000 корисника;
        Telemach - главни кабловски оператер и интернет провајдер у Словенији и Босни и Херцеговини;
        • Тотал ТВ - прва мрежа сателитске телевизије у Србији, присутна у шест земаља бивше Југославије;
        NetTV Plus - главни оператер телевизије преко интернета;
        • Јунајтед медија - телевизијски канали Спорт клуб, Синеманија, Ултра, Мини ултра, Лов и риболов;
        Cas Media - највећа агенција за продају рекламног простора на кабловској и сателитској телевизији;

        Наредне 2014. године, KKR учвршћује превласт. Преко Јунајтед групе, купује турбо-фолк гиганта индустрије забаве Гранд продукцију, и преузима контролни пакет црногорског кабловског оператера BBM. Постаје сувласник најпосећенијег информативног сајта у Србији Blic.rs, откупом 49% дигиталног дела швајцарске медијске групације Ringier.

        Најзад, KKR покреће сопствену регионалну телевизију N1, ексклузивног партнера Си-ен-ена, са студијима у Београду, Загребу и Сарајеву. Тим контроверзним потезом, Јунајтед група обједињује дистрибуцију и продукцију медијских садржаја.

        Група 2015. године чини још један преседан куповином словеначког Тушмобила, што је први пут да кабловски оператер преузме оператера мобилне телефоније. Даље, 2017. откупљује активности Central European Media Enterprises (CME) у Хрватској и Словенији, укључујући најгледанији хрватски канал ТВ Нова, чији вечерњи дневник је најгледанија емисија у земљи; као и POP TV, чији дневник 24ur јесте водећи словеначки информативни програм. За све то време, Јунајтед група наставља да проширује своје активности на фиксну и мобилну телефонију и да гута конкуренте, као што су BHB Cable TV (БиХ), М-кабл (Црна Гора), и Иком (Србија).

Ко кога крије?

        „Финансијски варвари” су под Петреусовом командом изградили праву медијску империју, но то су учинили веома дискретно, држећи се подаље од пажње јавности. Ретка, снебивљива и закаснела истраживања на крају су ипак разоткрила понеки детаљ.

        Тако је 2015. Извештај о власничкој структури и контроли медија у Србији Савета за борбу против корупције идентификовао нетранспарентност медијског власништва као приоритетни проблем. Наредне године, власничка структура Јунајтед групе нашла се предметом истраживања које је спровео словеначки магазин Дело у сарадњи с Пројектом извештавања о организованом криминалу и корупцији (OCCRP). Њихов чланак На тамној страни Телемаха најзад је становницима региона пружио прилику да завире иза кулиса свог највећег извора информација. Тамо ће пронаћи лавиринт фантомских оф-шор компанија, које ничу у пореским рајевима као печурке да би сакриле изворне власнике и њихове финансијске токове.

Полу-откривени: смоквин лист је Србин

        Велика мета тог истраживања био је Србин Драган Шолак. Он је 2000. године у Крагујевцу основао локалног кабловског оператера КДС, и док је његов старт-ап стреловито напредовао, прерастајући 2002. у SBB , 2012. у SBB/Telemach и 2013. у Јунајтед групу, увек је успевао да задржи директорску фотељу. То није била никаква тајна. Право откриће истраживања гласи да Шолак уједно задржава и 20% акција, скривен иза предузећа Gerrard Enterprises које је основао 2001. на Острву Ман.

        Тај „краљ кабла”, редовно „недоступан за медије”, нови је пословни магнат у разореном економском пејзажу и нови богаташ међу осиротелим земљацима, с приватним авионима, вилом на Женевском језеру и тереном за голф који је припадао краљу Југославије (Петреусов живот на високој нози такође је био тема говоркања, све до чланака у Хафпосту и Вашингтон посту).

        Србин у региону где су национални ривалитети вазда актуелни, опсенар који отвара три оф-шор предузећа дневно и изводи „сад га видиш сад га не видиш” с милионима евра - и све то без плаћања пореза - много је разлога да новинари Дела и они који су пошли њиховим стопама (НационалЈутарњи листЕкспрес…) упере рефлекторе у Шолака. А и ризик је био мањи него да су следили траг крупне дивљачи.

Улога америчких амбасадора

        Истраживање Дела с циљем да се размрсе пипци власничке структуре Јунајтед групе разјаснило је бар једну ствар: власници се крију иза низа паравана. Било је мање јасно да ли се Шолак налазио међу власницима или међу параванима.

        Шолак није радио сам. Његови преко-атлантски финансијери, међу којима и KKR, били су већински партнери у свим операцијама. Они су ти који су га остављали на челу Јунајтед групе и који су бдели над његовим вртоглавим успоном од самог почетка, о чему сведочи депеша амбасаде САД у Београду објављена на Викиликсу. Штета је што тај извор до сада није узиман у разматрање иако је лако доступан на интернету.

        Депеша из 2007. у потпуности је посвећена SBB-у, почев од самог наслова Serbia Broadband послује у непријатељском окружењу. Шолак се појављује као главни саговорник амбасаде, до те мере да се можемо упитати о природи његовог односа са америчком дипломатијом. Потписник, амбасадор Мајкл Полт, преноси Шолакову забринутост у Вашингтон и додаје свој извештај о удруженим напорима америчких дипломата и инвеститора да реше проблем. Њихов изговор: спречити тржишну доминацију јавног оператера Телекома који „користи агресивне тактике и политички утицај” да обезбеди монополистички положај. Данас схватамо да је амбасадор радио управо оно за шта је оптуживао Телеком, само у корист SBB-а. Депеша је датирана 1. јуна 2007, а 27. јуна је објављено историјско закључење првог LBO-а у Србији којим је SBB прешао у руке Mid Europa Partners.

        Полтов наследник Камерон Мантер је након дипломатије наставио каријеру у Mid Europa Partners као саветник SBB-Telemach-а у време преговора с Петреусом 2013. године.

Вилијам Монтгомери

        Полтов претходник, знаменити Вилијам Монтгомери, први који је именован након NATO бомбардовања 1999. и обојене револуције 5. октобра 2000, утицајан попут империјалног проконзула, био је пословни партнер извесног Брента Садлера. Тај господин је у време бомбардовања био дописник Си-ен-ена из Београда, а сада је председник N1, водећег канала Јунајтед групе, ексклузивне филијале Си-ен-ена у Источној Европи.

Кад се непријатељи уортаче

        Консултантска кућа „Монтгомери Садлер Матић и сарадници” (MSM & associates) окупила је несвакидашњи тројац: бивши амерички амбасадор и репортер постали су ортаци Горана Матића, југословенског савезног министра за информисање 1998. и 1999. године. Исту функцију, у истом периоду, али на српском републичком нивоу, обављао је садашњи председник Србије Александар Вучић.

        Непосредно пред бомбардовање, Матић је овако критиковао медије који раде за стране газде: „Ту је ситуација врло јасна јер газда плаћа, газда и тражи пласирање одређених информација.” Када је NATO напао, он је био тај који је изјавио за Си-ен-ен: „Спремни смо да се боримо против агресора”. Када су 23. априла 1999. ракете уништиле Радио-телевизију Србије, одневши животе 16 запослених, Би-би-си је пренео његову изјаву: „Ово је чудовишни злочин без преседана у историји”. У мање речитом извештају његовог будућег компањона Садлера на Си-ен-ену, тај цитат ће спасти на две речи: „криминални чин”. Тони Блер ће узвратити да је бомбардовање телевизије било „сасвим оправдано”. На 3. мај, светски дан слободе медија, NATO ће сравнити са земљом још једну медијску кућу, Радио-телевизију Нови Сад.

        Од тада су оба бивша министра за информисање направила заокрет у односу на некадашњег непријатеља, с тим што је Вучићев био нарочито спектакуларан. Његова партија је уосталом унајмила Монтгомерија као саветника, а када су дошли на власт, за саветника владе поставили су Тонија Блера, који је 1999. године међу тим истим људима важио за црног ђавола. Још колико 2005. Вучић је рецензирао монографију елегантног наслова Енглески педерски испрдак Тони Блер (sic). Бивши националиста негује топло пријатељство и с другим протагонистима агресије на своју земљу, Герхардом Шредером и Билом Клинтоном.

Генерали инвеститори

        Што се Петреуса тиче, он на грудима поносно истиче медаљу NATO-а за бившу Југославију. Године 1999. у својству ађутанта помагао је генералу Хјуу Шелтону, начелнику Здруженог штаба оружаних снага САД, у планирању и координацији бомбардовања.

        Пре него што ће се вратити као инвеститор, Петреус је већ био присутан у региону од 2001. до 2002. као заменик начелника SFOR-а (Стабилизационе снаге NATO у БиХ) и као заменик команданта тајне противтерористичке јединице која је била задужена за хватање Срба са хашких потерница све док 11. септембар није изменио приоритете претворивши савезничке џихадисте у врховне непријатеље. 

        „Тамо је зацртан његов будући курс” закључује Фред Каплан у својој биографији Побуњеници: Дејвид Петреус и план да се промени амерички начин ратовања (2013, стр. 65).

        Његов колега са четири звездице, Весли Кларк, главнокомандујући NATO у време бомбардовања Југославије, такође се ушуњао у свет великог бизниса (баш као и генерали Одиерно, Мек Кристал и Мален; треба подсетити на то да је Ајзенхауер још 1961. године упозорио на војно-индустријски комплекс). Весли Кларк председава канадској групацији Енвидити енерџи која усред контроверзи преговара о експлоатацији врло значајних налазишта угља на Косову које су његове трупе „ослободиле”.

        Петреус је, додуше потајно, био главни преговарач фонда KKR при преузимању Јунајтед групе 2013. године. Са српским премијером Александром Вучићем сретао се у више наврата, како јавно тако и приватно.

         (Опсерваторија новинарства је француско удружење основано 2012. године са циљем да помогне гледаоцима, читаоцима и слушаоцима да боље разумеју одакле долазе информације, и како могу бити филтриране, режиране и пристрасне, у доба када је седма сила постала сила број један, она која ствара и уништава репутације и обликује јавно мнење.

        Опсерваторија новинарства се финасира искључиво прилозима својих читалаца.

        Ово истраживање спроведено је на Балкану током последњег тромесечја 2017, ексклузивно за Опсерваторију новинарства. Финансирали су га наши читаоци.

        Клод Шоле, председник Observatoire du journalisme - Опсерваторије новинарства)

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари