„Српски код” упоставио сарадњу са Придњестровљем и Гагаузијом

СУСРЕТИ У ТИРАСПОЉУ СА ПРЕМИЈЕРОМ И МИНИСТРОМ СПОЉНИХ ПОСЛОВА ПМР И ПРЕДСЕДНИКОМ АПГ

         ОСНИВАЧ „Српског кода” Млађан Ђорђевић присуствовао је отварању Дњестарско-Прутског центра Руског института за стратешка истраживања у Тираспољу, главном граду Придњестровске Молдавске Републике.

         То је осми центар РИСИ у Европи. Један од њих отворен је недавно и у Београду.

         Представништво у Тираспољу бавиће се аналитичко-стратешким радом на просторима Молдавије, Румуније и западне Украјине.

Слика 2. Ђорђевић са Решетњиковим и министарком Штански

         Ђорђевић је присуствовао отварању на позив директора РИСИ Леонида Решетњикова, а потом се сусрео са челним људима ПМР: њеним председником Jeвгенијем Шевчуком, премијерком Татјаном Туранском и министарком иностраних послова Нином Штански.

         Том приликом су договорени различити видови сарадње „Српског кода” и Придњестровља. Поред осталог: долазак деце и омладине из ове државе у кампове СК током лета 2014. године.

         „Српски код” је добио пуну подршку за рад на очувању српског идентитета и повезивању младих српских и руских интелектуалаца не само из Русије, већ и из свих руских земаља, укључујући и Придњестровље.

         Штански је изјавила да је „нажалост трагично искуство српског народа драгоцено за борбу Придњестровља као још непризнате државе за статус пуноправног члана међународне заједнице”.

         Захваљујући се министарки и делегацији РИСИ,Ђорђевић рекао да је -дошавши у Придњестровље - „пронашао 1500 километара краћи пут из Београда до Русије”.

         „Наша организација – нагласио је - подржава право Крима на самоопредељење. И не само Крима, верујемо да исто право има и руски народ у Придњестровљу, као и Срби у Републици Српској. Такође, сматрамо нелегитимном смену легалне власти у Украјини и осуђујемо појаву нацизма у западним деловима те земље”.

Слика 4.Ђорђевић са премијерком Татјаном Туранском

         Састанак са челним људима ПМР искоришћен је и за њихово упознавање са тешким положајем српског народа на Косову и Метохији, у Црној Гори, Хрватској и БиХ.

         „Део наше територије је под окупацијом, а утицај западних сила на српску власт је огроман, што има за последицу одустајање од њених виталних националних интереса. Примери за то су и потписивање Бриселског споразума и повлачење институција државе Србије са севера КиМ, чиме је влада у  Београду практично признала Косово као независну државу”, објаснио је Ђорђевић придњестровским медијима, пожелевши мир и Божју помоћ руском народу ван своје матице.     

               Челници Придњестровља упознали су српску делегацију са ситуацијом у њиховој држави у контексту догађаја у Украјини. Том приликом саопштили су да у отцепљењу Крима од Украјине и његовом припајању Русији виде и шансу за решавање свог статуса. Ђорђевић је указао да то није шанса само за Придњестровље, већ и за Републику Српску да се изјасни на референдуму о свом статусу, као и за очување српског Косова и Метохије.

         Ђорђевић састао се и са Степаном Берилом, ректором Придњестровског државног универзитета који носи име песника Тараса Шевченка,.

         Ректор је српску делегацију упознао са системом образовања у ПМР, проблемима са којима се сусрећу студенти овог дела Европе, као и реформама које локална власт спроводи.

         Ђорђевић је позвао ректора да одређени број студената присуствује омладинском кампу који СК организује у септембру ове године.

         „Нашем кампу ће ове године - уз помоћ Федералне агенције за младе РФ - присуствовати око 30 младих лидера из Русије. Наша је жеља да овај догађај увеличају и представници омладине Придњестровља”, рекао је оснивач „Српског кода”.

         Ђорђевић се потом сусрео се и са оснивачем покрета „Отаџбина – Евроазијска унија”, Игором Туљанцевим. Овај покрет има седиште у главном граду Молдавије, Кишињеву, и окупља преко 50 патриотских организација. Са Туљанцевим је разговарао о могућим видовима сарадње и размени искустава између чланова „Српског кода” и његове организације. Договорене су заједничке акције у Београду и Кишињеву, укључујући и долазак у камп.

         Исти позив је Ђорђевић упутио и председнику молдавске аутономне покрајине Гагаузија и члану владе Молдавије Михаилу Формузалу.

         Гагаузи су народ турског порекла, али претежно православне вере и чине око 5 одсто становништва Молдавије. „Српски код” је и са представницима овог народа, свим срцем оданог Русији, договорио почетне облике сарадње.