Српски бетон на Ибру

Барикаде српског гандизма, барикаде опстанка

• Ојачане блокаде главног моста на Ибру - на постојеће барикаде додате велике стене и заливене бетоном
• У међузони између административне границе - прелаза Руднице код Рашке и Јариња – на магистрални пут је изручено више камиона шљунка, па је и са те стране учињен непроходним
• Народ северног дела КиМ сада – иза својих барикада - по први пут после више од 12 година има слободу јер више не гледа, и не мора да гледа, стране окупационе војнике

(ОСМАТРАЧНИЦА Марка Јакшића – за 2. октобар 2011.)

       Српски народ севера Косова и даље подиже барикаде свог гандизма, барикаде своје слободе и пркоса, барикаде свог опстанка.

       Јариње је било опомена. Јариње је научена лекција. Зато је одмах – чим је Тачијев министар унутрашњих послова Бајрам Реџепи у јужни део града стационирао специјалну јединицу Росу и почео да прети – почело ојачавање блокаде главног моста на Ибру. Тако што су на постојеће барикаде додате велике стене и заливене бетоном.

       У међузони између административне границе - прелаза Руднице код Рашке и Јариња – на магистрални пут је изручено више камиона шљунка. Тако је и са те стране учињен непроходним.
Српски браниоци моста и чувари барикада разапели су шаторе. Дежурају. И мушкарџи и жене. Народ им доноси храну.

       Са наше стране  наизменично уметнички програм и дечаци који играју «на мале голиће».

       Са наше стране у два дана – два венчања. Оба дана играло коло.

       Срби подижу барикаде – а барикаде граде и уздижу њих. И као појединце и као усправљени народ који је схватио да највише може сам себи помоћи.

       Тај народ паралелно убрзано гради више алтернативних путева. Да би се побољшали транспортне комуникације са својом матицом.

       Ух, ово умало да заборавим: председници  наше четири општине – Бранко Нинић (Лепосавић), Крстимир Пантић (Косовска Митровица), Славиша Ристић (Зубин Поток) и Драгиша Миловић (Звечан) – обратили су се Савету безбедности УН са апелом и захтевом да наложи независну истрагу догађања на Јарињу. Са указивањем: да је голоруки народ бежао од немачког сузавца, а да су му амерички супермени храбро пуцали у леђа. Бојевом муницијом!   

       А главно се ни на секунд не смеће с ума. Главно се осећа. Главно се живи. Јер, главно је: да народ северног дела КиМ сада – иза својих барикада - по први пут после више од 12 година има слободу јер више не гледа, и не мора да гледа, стране окупационе војнике. Формално, трупе тзв. Кфора, а у суштини - НАТО-окупатора.