ДОДИК: Бих да буде конфедерација три територијалне јединице

ОБЕЛЕЖЕНО 17 ГОДИНА ОД ПОТПИСИВАЊА ДЕЈТОНСКОГ МИРОВНОГ СПОРАЗУМА

• Касим Трнка, бивши саветник Алије Изетбеговића: „Имам утисак да актери међународне заједнице не предвиђају крајње консеквенце свог актуелног става према БиХ. Бојим се да ће се о томе говорити тек у оном тренутку кад БиХ више не буде само уставно, већ и безбедносно питање"

         ЈЕДИНИ пут којим Босна и Херцеговина може ићи јесу договор и поштовање Дејтонског мировног споразума, чему је Република Српска посвећена.

         Ово је, између осталог, наведено у честитки Милорада Додика, председника РС, упућеној грађанима РС, где је данас нерадни дан, због обележавања 17. годишњице од потписивања Дејтонског мировног споразума.

         „Пре 17 година у Дејтону су завршени мировни преговори и парафиран Дејтонски споразум којим је окончан крвави грађански рат у БиХ. Тиме је БиХ добила преко потребан мир, а РС још једном потврђена као међународни правни субјект", казао је Додик.

         Додик је истакао да су највећи кривци за нестабилност и неспособност БиХ у изградњи заједничке будућности високи представници и њихова канцеларија ОХР.

         „Свакако да је најважнији део Дејтонског споразума његов Анекс 4 који је Устав БиХ. Као наш допринос разумевању и спровођењу Дејтонског споразума, сачињен је документ под називом 'Анекс 4 - по моделу Устава САД - Начин настанка и опстанка Босне и Херцеговине'", истакао је Додик.

         У овом документу, који је објављен на веб страници председника РС, између осталог је наведено да је ФБиХ основни уставни проблем БиХ те да је тек након уставних промена у том ентитету могуће приступити променама Устава БиХ, којима ће се констатовати три територијалне једнице које творе БиХ као конфедерацију.

         Емил Влајки, потредседник РС, поручио је да преко историјског компромиса треба прихватити Дејтон као помирење, толеранцију, демократију и равноправност.

         Игор Радојичић, председник Народне скупштине РС, рекао је да је Дејтонски мировни споразум, са свим својим савршеним и несавршеним елементима, једино чврсто тло на којем стоји БиХ, јер нема компромиса о неком другом облику унутрашњег уређења БиХ.

         Аналитичари у ФБиХ стрепе да би се трајно решење за БиХ могло почети тражити тек уколико та земља поново постане „безбедносно питање", јер, како каже Касим Трнка, бивши саветник Алије Изетбеговића, „изгледа да процеси иду управо у том правцу".

         „Имам утисак да актери међународне заједнице не предвиђају крајње консеквенце свог актуелног става према БиХ. Може ли БиХ дефинитивно остати нека Terra Incognita, нека задња мрачна рупа на карти Европе и шта би то у ствари значило? По мом мишљењу, будући се о томе сада ништа не говори, бојим се да ће се о томе говорити тек у оном тренутку када БиХ више не буде само уставно, већ и безбедносно питање", казао је Трнка.

         Дејтонски споразум, након тронедељних преговора, потписали су 21. новембра 1995. године тадашњи председници Србије Слободан Милошевић, такозване РБиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман. Споразум је парафиран у војној бази Рајт-Патерсон код америчког града Дејтона и тада је званично прекинут рат у БиХ.

         Званично потписивање Дејтонског споразума било је 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.