Шанса ДСС је да удара као некад, иако ће против себе имати и Вучића и „жуту паткицу“

ШТА ЈЕ У ПОЗАДИНИ ТРВЕЊА У ДСС И ЗАШТО ЊИХОВ ИСХОД НИЈЕ БИТАН САМО ЗА ТУ СТРАНКУ?

• Кључни разлог за почетак новог круга кризе унутар ДСС јесте питање са којих политичких позиција се креће у нови изборни циклус? Један од протагониста био је резолутан: „и са црним ђаволом треба ићи против Вучића“.
• Треба ићи против Вучића и његове штетне политике. Међутим, без обзира на сва уверавања како ће Чеда-Борис-Чанак и Шуле-Кена-Балша бити „осетљивији на патриотску реторику“, убеђивања да се тако сигурно обезбеђује парламентарни статус и након наредних избора - то није наше друштво
• Посебна прича је сам „председнички кандидат“ пошто су предлози да се опозиција уједињује, мада се још увек не зна око кога. Лицитира се понајвише именом Вука Јеремића, ваљда је процена да ће се ДСС тако лакше навабити. А ко зна, мени не делује надреално да на крају Вук Јеремић буде и кандидат Александра Вучића
• Ако неко мисли да је „препакивање“ српске политичке сцене завршено пресалдумивањем Вучића и Николића, грдно се вара. Остало је ту још пуно незавршеног посла. Између осталог, и око ДСС. Јер, иако се странка налази у тешкој ситуацији и притиснута озбиљним проблемима, остала је како-тако организована и у идеолошком смислу профилисана. И тако ће и наставити
• Време ће показати шта се у ДСС десило и ко је био у праву. И то не нека далека будућност, већ недеље и месеци пред нама. У Србији и око ње се одигравају важни политички процеси, слика нашег дела Европе се убрзано мења и неопходно је огласити се о кључним проблемима и предлагати решења. Без обзира што се то многима неће свидети, нити из власти, нити из опозиције, а понајмање онима из западних амбасада. Онако како се то некада радило

Пише: Душан ПРОРОКОВИЋ

        ОВАЈ чланак пишем као члан ДСС, са стажом дугим 22 године. Разлог: велики број познаника и заинтересованих ми се јављао са питањем шта се дешава?

        Искрено, ни мени много тога није јасно. Много тога ме једноставно и не интересује.

        У политици је важно разликовати битно од небитног. Када крену унутарстраначки ломови, који су по правилу интензивнији и бруталнији од међустраначких, јер се на све гледа из личног угла и уместо рационалног приступа прораде емоције, ту се више не види шума од дрвећа. Онда се мање битно проглашава за врхунски политички принцип, као кључне теме намећу унутрашње ствари које бираче мало дотичу и започне ваљање по каљузи на радост таблоида и чаршије.

        У таквим околностима је залудан и јалов посао пратити ко је са ким и против кога, јер су мотиви за улазак у сукоб најразличитији могући. Суштина се губи иако је она најважнија.

        Несумњиво, у ДСС је било пуно брљотина, процедуралних проблема и одлука локалних одбора које су у најмању руку нелогичне. Али, то се дешавало и раније, као и у осталим политичким организацијама, исправљало и пеглало у ходу, без драматичних потеза и великих криза.

        Волео бих да неко пронађе пример како шеф странке подноси оставку због локалних коалиција два општинска одбора!?

        Суштински разлог за све што се дешава није у томе. Без обзира што нас патриотски и објективни „Блиц“ уверава како иза свега стоји Александар Вучић.

        Кључни разлог за почетак новог круга кризе унутар партије јесте питање са којих политичких позиција се креће у нови изборни циклус? То је битно.

        Странке се, у својим идеолошким оквирима, позиционирају од једних до других избора. Наговештавају које ће бити доминантне теме и чиме ће се у највећој мери бавити.

        Претходни циклус ДСС је започео одласком страначког руководства на Крим. Тиме је послата недвосмислена порука о политици која ће се водити. Тиме је јасно стављено до знања какав ће се курс заузети према ЕУ и NATO.

        Да ли ће се тим путем наставити и после избора? После свега, одговор је потврдан.

        Мада је могло бити и другачије. Јер, без икакве озбиљне припреме, у ДСС се одмах после парламентарних избора покушала на брзину наметнути тема будућих председничких избора и у том контексту - сарадње са осталим опозиционим странкама. И то тако, да, како рече један од протагониста „и са црним ђаволом треба ићи против Вучића“.

        Други део ове дубокоумне мисли није споран: треба ићи против Вучића и његове штетне политике. Међутим, споран је први део. Без обзира на сва уверавања како ће, због стања у ком се налазе остале опозиционе партије, Чеда-Борис-Чанак и Шуле-Кена-Балша бити „осетљивији на патриотску реторику“, убеђивања да се тако сигурно обезбеђује парламентарни статус и након наредних избора, класификација других на „умерене еврофиле“ са којима се може сарађивати и успутних наивних прогноза да баш ДСС треба да понуди председничког кандидата „јединствене опозиције“ - то није наше друштво.

        Не због тога што имам против њих нешто лично, већ зато што нам се политике разликују. У том оквиру, ДСС би само могао да послужи као икебана, отприлике да одигра улогу коју је у Вучићевом блоку имала партија Ненада Поповића. И ништа више од тога.

        Посебна прича је сам „председнички кандидат“ пошто су предлози да се опозиција уједињује, мада се још увек не зна око кога. Лицитира се понајвише именом Вука Јеремића, ваљда је процена да ће се ДСС тако лакше навабити, иако за то нема гаранција, нити је уопште јасно шта ће Јеремићу „нови ДОС“ ако одлучи да се кандидује. То би му само отежало посао.

        А ко зна, мени не делује надреално да на крају Вук Јеремић буде и кандидат Александра Вучића.

        У овом, прагматичном приступу, под паролом „и са црним ђаволом“ је све упитно.

        Веровати како би се у таквом конгломерату ДСС пружила шанса да намеће теме и профилише политику целог блока је исто као и веровати да су разни амерички и ЕУ-емисари почели да круже око челних људи странке последњих месеци да би од њих чули став о Косову. Ето, није им познат, или да провере да се у међувремену није променио.

        За оне, који мало детаљније прате политичке процесе у окружењу, све ово подсећа на „македонски сценарио“.

        Препаковати политичку сцену у два блока, један је око ВМРО, а други око СДСМ, који ће међусобно ратовати на свим фронтовима, од месне заједнице до врха, али уопште неће доводити у питање битне политичке ствари.

        У чему је разлика између два блока у Македонији око NATO, ЕУ, албанског питања или односа према СПЦ? Нема разлика, јер су им то задате теме.

        Ако неко мисли да је „препакивање“ српске политичке сцене завршено пресалдумивањем Вучића и Николића, грдно се вара. Остало је ту још пуно незавршеног посла. Између осталог, и око ДСС. Јер, иако се странка налази у тешкој ситуацији и притиснута озбиљним проблемима, остала је како-тако организована и у идеолошком смислу профилисана. И тако ће и наставити. Између прагматизма и идеологије, изабрано је ово друго.

        Наравно, у оваквим условима, такав избор не гарантује ништа. Против странке која неће наступати само као опозициона, већ и као антисистемска - биће и Вучић и „жута паткица“. Веће су шансе за неуспех, него за успех. Али, све то је већ убачено у калкулацију.

        Нека свако ради свој посао. На крају крајева, како причати о томе да ћете мењати Србију, ако не можете да се изборите са овим недаћама.

        Знам да ће бити пуно скептика, који неће поверовати у моју процену. Многи који нису желели да виде шуму, већ само дрвеће, исхитрено су реаговали.

        Немам амбицију да настављам полемику о овом питању. Једноставно, време ће показати шта се у ДСС десило и ко је био у праву. И то не нека далека будућност, већ недеље и месеци пред нама.

        У Србији и око ње се одигравају важни политички процеси, слика нашег дела Европе се убрзано мења и неопходно је огласити се о кључним проблемима и предлагати решења. Без обзира што се то многима неће свидети, нити из власти, нити из опозиције, а понајмање онима из западних амбасада.

        Онако како се то некада радило.

        Јер, утицај ДСС на српску политику је увек био већи од броја гласова које је добијао управо због тога.