Са „печатом NATO“ Црна Гора постаје „православна Хрватска“ - шта ће се догађати?

СЛЕДЕ ЛИ СУДБОНОСНИ МЕСЕЦИ И ГОДИНЕ ПО СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ

ЦРНЕ ГОРЕ И ПОЛОЖАЈ СПЦ И СРБА?

Милица Пејановић, Игор Лукшић и Јенс Столтенберг

• АНДРИЈА МАНДИЋ: Ми, опозиција, хоћемо да одлука о позиву у NATO не буде донета у парламенту него на референдуму. Хоћемо и да одлука буде да Црна Гора буде војно неутрална. Зато ћемо 12. децембра сви који смо против уласка наше земље у NATO исказати свој однос према NATO. Процедура доношења одлуке није таква да се може завршити преко ноћи. Очекујемо да ће се Ђукановић и надаље понашати на преваран начин, као што је то чинио 2006. године
• СЛОБОДАН ЕРИЋ: Могући улазак Црне Горе у NATO пакт је вишеструко опасан и штетан за Србију и српски народ у Црној Гори јер би актуелном режиму у Подгорици пружио безбедносни кишобран и заштиту да доврши започети процес насилног поништавања српског идентитета у овој држави. На мети би била пре свега Српска православна црква као носилац верског и националног идентитета српског народа у Црној Гори
• МИЛО ЛОМПАР: Улазак Црне Горе у NATO је припремна радња за укључење Србије и Републике Српске, односно БиХ у алијансу. Под заштитом NATO, појачаће се притисак на Српску православну цркву. Положај српског народа ће бити све гори. Видећемо даље однарођивање

        МОНТЕНЕГРИНСКИ режим у Подгорици прославио је - свечаном седницом парламента на Цетињу - добијање позива за улазак у NATO.

        Главни србофоб на државној функцији, Ранко Кривокапић, у некој врсти срећног заноса изговорио је: добијамо печат NATO на независности Црне Горе.

        Ипак није све баш онако како би Кривокапић и Мило Ђукановић волели. Ни онако како у Бриселу и у Вашингтону прижељкују.

        Хоће ли се тај „печат“ заиста спустити и на српски идентитет Црне Горе, на положај и СПЦ и српског народа?

        С обзиром на то да ће се протести у организацији Демократског фронта наставити, а да је Ђукановић личну и судбину свог режима чврстим чвором веза за NATO - шта се наредних недеља може очекивати и догађати?

        Хоће ли званични Београд коначно мрднути прстом за Србе у Црној Гори и легитимне интересе Србије у њој?

        Хоће ли, јер ће Црна Гора са NATO печатом постајати православна Хрватска, а њен најантисрпскији сегмент чинити монтенегринско неоусташтво?

        Може ли се то уопште очекивати, ако се има у виду да је Александар Вучић - наспрам NATO и Запада - Србију већ претворио у својеврсну увећану Ђукановићеву Црну Гору?

С обзиром на досадашње искуство, од Србије не очекујемо подршку

Андрија МАНДИЋ, лидер Нове српске демократије и један од вођа Демократског фронта

 

        ЦРНА Гора је из Брисела добила поруку 28 чланица NATO шта тај савез жели да уради са њом. Међутим, у Црној Гори постоји апсолутна већина грађана која је против чланства у офанзивном војном савезу који нас је бомбардовао и који активно комада наше историјске савезнике и квари наш однос са историјским пријатељима, рецимо са Србијом и Русијом.

        Сада следи одлука!

        Ми, опозиција, хоћемо да та одлука не буде донета у парламенту него на референдуму. Хоћемо да та одлука буде да Црна Гора буде војно неутрална.

        Зато ћемо 12. децембра сви заједно - сви који смо против уласка наше земље у NATO, све партије и покрети - исказати свој однос према NATO.

        Процедура доношења одлуке није таква да се може завршити преко ноћи. Верујемо да, све и када би превагнуло да се о томе одлучује у парламенту, то не би био овај састав парламента који би одлучивао о позиву у NATO.

        Очекујемо да ће се Ђукановић и надаље понашати на преваран начин, као што је то чинио 2006. године. Злоупотребљаваће све ресурсе који му се налазе на располагању.

        Исто тако очекујемо да, у процесима који следе, а имајући у виду досадашње искуство, од Србије нећемо добити неку подршку.

Црна Гора у NATO је чин опкољавања Србије, могући су и сукоби у Подгорици

Слободан ЕРИЋ, главни уредник „Геополитике“

 

        ПОЗИВ Црној Гори да постане нова чланица NATO пакта је акт који носи велике безбедносне ризике, како за ту земљу тако и за цео регион.

        Могући улазак Црне Горе у NATO пакт је вишеструко опасан и штетан за Србију и српски народ у Црној Гори јер би актуелном режиму у Подгорици пружио безбедносни кишобран и заштиту да доврши започети процес насилног поништавања српског идентитета у овој држави. На мети би била пре свега Српска православна црква као носилац верског и националног идентитета српског народа у Црној Гори.

        Са великом извесношћу можемо претпоставити да би био спроведен предлог новог „закона о слобости вјероисповести“, који би режиму Мила Ђаконовића дао квази правну основу да изврши отимање цркава и имовине Српске православне цркве.

        Улазак Црне Горе у NATO пакт би означио наставак процеса даље геополитичке изолације и опкољавања Србије, као и поништавање резултата Првог светског рата у коме је Србија била један од највећих победника, како на војном тако и на моралном плану.

        Улазак Подгорице у Северноатлнску алијансу би за дуже време осујетио легитимно право Србије за излазак море.

        Забрињава одсуство сваке реакције званичног Београда пред овом опасношћу. Званичном Београду је од положаја српског народа у Црној Гори и од претње да ће се NATO војници појавити на граници у Бродареву, изгледа важнији опстанак режима Мила Ђукановића, који је Србији више пута беспризорно и срамно ударио нож у леђа.

        Београд мора да се активира на просторима Црне Горе и долине Вардара, односно Македоније, не само због положаја својих сународника и својих апсолутно легитимних геостратешких интереса, него и због тога што је то један од начина да, колико толико, растерети Србију, од даљих притисака сваке врсте.

        Верујем да ће САД , без обзира да ли Црна Гора уђе у тај савез или одбије, подстицати албански тероризам и великоалбанске захтеве.

        Верујем да је могуће да дође до сукоба у Црној Гори, да Албанија нападне или покуша да присаједини део Црне Горе, али то ће бити део синхронизоване акције у стварању велике Албаније која ће се спроводити на територији Црне Горе, Македоније и југа Србије.

        У сваком случају, после овог позива очекујем да се унутрашња борба у ЦГ само интензивира.

Све је и у функцији дугорочног уклањања Русије са Балкана

Мило ЛОМПАР, профессор Филолошког факултета у Београду

 

        УЛАЗАК у NATO пакт је припремна радња за укључење Србије и Републике Српске, односно БиХ у NATO.

        То нема војни него политички значај, јер би се, после 250 година, по први пут Русија појавила као земља искључена са Балкана (пошто је руска интересна сфера на Балкану дефинисана и призната споразумом око 1780.године, између руске царице Катарине Друге и Јосифа Другог - по коме је Бугарска сфера руског интереса, а Србија аустријског).

        Русија је од тада формални интересни учесник, подела је била видљива и у време Југославије, а сада видимо да се преко Црне Горе притиска Србија, са циљем да се Русија склони са овог простора.

        Шта ће бити са Црном Гором? Она је на путу самопорицања, пориче се руска оријентација црногорске политике, српска оријентација државе и нације и спроводи се сваки други друштвени инжењеринг.

        Она је у стању експерименталног кретања, када људи свесни шта је истина, пристају на говоре лажи.

        Ако американизовани свет овде остане доминантан, могуће је очекивати различите учинке.

        Припремна радња за ово је одиграна у време титоистичке Југославије, када је створена црногорска нација, а сада имамо црногорски језик и цркву.

        Под заштитом NATO, ако ЦГ уђе у Алијансу, појачаће се притисак на Српску православну цркву. Положај српског народа ће бити све гори. Видећемо однарођивање. А власт у Србији није урадила ништа на побољшању положаја Срба и она је саучесник у последицама уласка Црне Горе у NATO, односно у негирању основних демократских и националних права Срба у Црној Гори.

        Дужност опозиционих странака у Србији била би да натерају власт да се бори за права Срба у ЦГ.  

        Диана Милошевић