Ружици Ђинђић сам дао више од милион евра!
ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ
Конференција за новинаре Станака Суботића у Медија Центру у Београду
- Ружици Ђинђић сам, ако већ хоћете прецизно, предао: 19. 01. 2007. године 200.000 $. 19.01. 2007. 80.000 CHF, 19.01.2007. 375.000 евра, 05.02.2007. године 170.500 евра, 16.03.2007. г. 281.120 евра.
- Прерачунато у евре, то је: 1.031.620 евра. Видите, тај новац ми је било тешко да прибавим раније и да га дам Ружици раније. Жао ми је што причам о овоме, али морао сам све ово да кажем. Да бисте схватили дволичност Бориса Тадића и ДС
- Детаљно сам предао све доказе о томе како ме је бивши министар унутрашњих послова Душан Михајловић рекетирао, уцењивао, изнуђивао ми новац. На додатне захтеве тужилаштва, предао сам и све детаље о криминалу Манојла Вукотића, о парама које је узео од компаније ВАЦ, уговоре које је незаконито потписивао као и рачуне на које му је тај новац легао
- Предао сам и доказ о уплати новца ДСС-у у износу од пола милиона евра. То је био директан рекет од стране Дејана Михајлова и Драгог Мићовића. Нису ми одговорили, верујте ми, још увек. Можда не разумеју цифре када се пишу на француском
УЧЕСНИЦИ: Адвокати Станка Суботића - Предраг МАРИЋ, Владимир БЕЉАНСКИ и Радислав ТАДИЋ.
ВОДИТЕЉ: Тема кофренеције је изношење детаља монтираног процеса који се против господина Станка Суботића води пред Специјалним судом у Београду. Нешто више о томе говориће његови адвокати а господин Станко Суботић ће такође говорити и одговарати на ваша питања.
Радослав ТAДИЋ: Пошто је више од четири године безуспешно чекао да му суд омогући да се брани у поступку који се против њега води пред Специјалним судом у Београду, и пошто је тај исти суд после извођења доказа, које је предложио јавни тужилац, изненада одустао од свих доказа које је претходно сам одредио, одбијајући све предлоге одбране, господин Суботић испуњава обећање које је дао јавности пре пар месеци и овим путем износи чињенице које му се стављају на терет из оптужнице, које би изнео и суду да му је то омогућио.
Станко СУБОТИЋ: Хвала свима који сте дошли на ову коференцију и надам се да ћете извештаје са ове коференције објавити за медије за које радите. Као што вам је мој адвокат пре пар месеци најавио, заказао сам ову коференцију за медије са намером да се обратим јавности у Србији и Црној Гори и и то на овај начин - путем видеолинка - јер ми то, већ четири године, није дозвољено и омогућено ни на један други начин.
Једини облик комуникације између мене и медија биле су изјаве мојих адвоката и то преко ретких медија који су их објављивали. Моја намера и жеља је била да све ово што ћу данас да кажем испричам тужилаштву и суду и то сам покушавао од априла 2001. године, али нико није хтео да ме саслуша.
Многи званичници су хтели да се виде са мном и да чују мој исказ приватно и тајно, али када је то требало да урадим у званичној форми и јавно -сви су нестајали и наговештавали да нема потребе и да је све јасно и да ја нема ту шта да надовезујем.
У предходних седам година, колико Специјално тужилаштво води поступак поводом такозване „Акције Мрежа“ -ја нисам ни једанпут позван! Нити у својству сведока! Нити у својству оптуженог! Да дам било каква исказ!
__________________________________________________________________________
„Мојим адвокатима није дозвољено оно што је дозвољено свим адвокатима у Србији! Адвокатима, серијских убица, ратних злочинаца, па чак и адвокатима оних који су убили премијера Србије.“
__________________________________________________________________________
У четири године, колико траје фараса од судског поступка против мене, суд је урадио све да се ја не појавим на суду и не дам никакв исказ! Зато су и расписали потерницу и одредили ми притвор, а да ме претхопдно нису позвали или послали позив за суд. Зато нису хтели да прихвате ни један предлог моје одбране, па су чак одбили и пет милиона еура које сам понудио као јемство - да могу да дођем на суд и дам своју одбрану.
У исто време док се мени бранили да било шта кажем, један део државног врха је преко правосудних марионета и корумпираних медија водио немилосрдну кампању лажи против мене. Оптужујући ме и већ осуђујући за сва кривична дела која су се десила на простору Балкана у задњих 20 година. За убиства, за ратне злочине, ратне пљачке, за убијање новинара, претње новинарима, министрима, премијерима балканских држава, за прање новца, шверц дроге, за све што се икада од криминала десило у последњих 20 година.
Та кампања лажи је требала да надомести недостатак било каквих доказа против мене. Због тога су овом кампањом желели да прекрију све то. Мојим адвокатима није дозвољено оно што је дозвољено свим адвокатима у Србији! Адвокатима, серијских убица, ратних злочинаца, па чак и адвокатима оних који су убили премијера Србије.
__________________________________________________________________________
„Начин је пронађен у лажној монтираној тајној полицијској акцији коју је самоиницијативно спровео Душан Михајловић који је рекетирао богате појединеце међу које сам спадао и ја. Како нисам хтео да платим рекет од 20 милиона које ми је Михајловић тражио та се истрага нашла у рукама Коштуничине владе.“
__________________________________________________________________________
Све предлоге мојих адвоката су добили, нису ми дали да дам било какву изјаву, тужилац није желео да се види са мном нити да ме салуша по било ком питању. Све је унапред било режирано, медији су ми пресудили само је требало наћи начин како све то да се фромализује.
Начин је пронађен у лажној монтираној тајној полицијској акцији коју је самоиницијативно спровео Душан Михајловић који је рекетирао богате појединеце међу које сам спадао и ја. Како нисам хтео да платим рекет од 20 милиона које ми је Михајловић тражио, та се истрага нашла у рукама Коштуничине владе која је три године са тим трговала. И, када на крају ни они нису успели - претворили су те папире у оптужницу.
Замислите, после свих јавних оптужби које су против мене годинама преносили, успели су да ми наместе злоупотребу положаја у мојој соспственој фирми! То дело, које и сам државни секретар Хомен зове `каучук дело` што значи - кад немате за шта да судите, залепите му злоупотребу склужбениог положаја и све је у реду. Иначе, злоупотребу службеног положаја не познаје правосуђе ниједне европске државе ни нормалног света. Па га и наши државни органи морају на јесен да укину, али пре тога желе мени да пресуде.
__________________________________________________________________________
„Тужилаштво и Министрство правде беже од давања одговора на питање: Шта ће урадити са стотинама доказа о криминалу и корупцији у врху власти, о везама Бека и Мишковића са партијама и државним органима, о њиховом криминалу...“
__________________________________________________________________________
Управо из ових разлога сам био приморан да се на овај начин обратим јавности и да - путем медија, наравно делимично - изнесем и свој исказ и своју одбрану. Од које беже како медији, тако и политчари, а посебно правосудни клан који управља овим судским процесом.
Желим у свом исказом да кажем: ово није никакав притисак на суд и судски процес. То је склепана кованица којом тужилаштво и Министрство правде беже од давања одговора на питање: Шта ће урадити са стотинама доказа о криминалу и корупцији у врху власти, о везама Бека и Мишковића са партијама и државним органима, о њиховом криминалу а које сам ја у претходне две године, уз обиље материјала, њима и доставио.
Бесмислица је, такође, да ја вршим притисак на суд. О томе говори и чињеница да је судско веће, којим председава Милена Рашић, већ донело пресуду, односно -пресуда јој је донета пре три године када јој је речено како треба да заврши овај поступак. Желим јасно и гласно да вам кажем да знам, као и већина вас, како функционише правда у Србији.
Знам из најближих кругова председника Србије Бориса Тадића да се његове жеље и захтеви - директно преко његовог шефа кабинета Микија Ракића - наредбодавно спроводе на министрку Снежану Маловић, секретара Хомена и тужиоца Радисављевића. Директно им Мики Ракић наређује шта је предсеник замислио, шта мора да се уради шта је интерес Србије. У мом процесу или неком другом.
__________________________________________________________________________
„Зато ће судија донети пресуду – а у питању су фалсификати доказа - да сам ја био шеф Кертесу, Станишићу, Стојшићу. Да су најмоћнији људи у номенклатури државе - у номенклатури Милошевићевог режима - били у ствари моји радници и службеници који су слушали све што сам им ја наредио.“
__________________________________________________________________________
Некада је то тако бизарно да им само смс порука нареди ко од њих треба какву изјаву да да и какву поруку треба поручити судећем судији. Ово приватно кабинестко доживљавање правде у Србији је из тих разлога напроблематичнији сектор власти. Препознатљив по скандалозним пресудама најкорумпиранијој грани власти. По реформи која мора да се поништава изјавама министрке, тужиоца и судија који унапред у јавности - преко медија - пресуђују или ослобађају људе, у зависности од тога, наравно, шта им је Мики Ракић тражио.
Ово у Србији знају сви који су на било који начин повезани са парвосуђем, политком и медијима. Ја овим нисам открио ништа ново, али сам јавно рекао оно што сви знају и због чега ће се судија Милена Рашић у једном скарадном судском процесу, за који верујем да га се професионално стиди, јер сам за њу чуо да је добар судија, али ће ипак морати да донесе осуђујућу пресуду и поред чињенице да у току судског процеса тужилац и тужилаштво нису могио донети ни један доказ да поткрепе ту оптужницу.
Зато ће судија донети пресуду – а у питању су фалсификати доказа - да сам ја био шеф Кертесу, Станишићу, Стојшићу. Да су најмоћнији људи у номенклатури државе - у номенклатури Милошевићевог режима - били у ствари моји радници и службеници који су слушали све што сам им ја наредио.
Пуно сам времена потрошио на то због чега Борис Тадић то ради и шта је ту његов интерес. Пре свега, председник Тадић то ради са својим друговима и сарадницима који имају своје личне интересе како бих ја требало да будем уништен. Ту спадају његови другови: Срђан Шапер, Небојша Крстић, Александар Тијанић. И њихови финансијери - Беко, Мишко, и Војин Лазаревић, као и делови Милошевићевих структура државне и војне безбедности који су се угнездили у ДС, а исто тако и у кабинету председника.
__________________________________________________________________________
„Све је кренуло из Загреба и званичног листа хрватске мафије и од стране мафијаша Ива Пуканића и Ратка Кнежевића.“
__________________________________________________________________________
На једној од мојих кофренеција сам рекао да иза монтиране оптужнице стоје Беко и Мишковић који су - преко политичара које плаћају у Коштуничиној влади - подигли отужницу како би ме опљачкали. То је, иначе, њихов метод рада и ја нисам једина жртва.
Ова група људи је успела да убеди и Бориса Тадића да сам ја велика опсност по њега и да он мора да уложи свој кредибилитет предсеника да ме пошто пото уништи. Ко што сви знате, против мене је кренула медијска кампања априла 2001. када је требало зауставити тадашњег премијера Србије у његовој намери да открива прошлост и сва злодела Милошевићевог режима.
У време када је Ђинђић хапсио Милошевића и испоручивао га Хагу, када је заустављао шверцерске канале и уходане начине богаћења многих у региону - кренула је меидјка кампања и против Ђинђића. По уходаном принципу служби: сад ћеш морати да се бавиш собом а не нама. И, ја сам искоришћен управо као окидач медијске кампање против њега.
Све је кренуло из Загреба и званичног листа хрватске мафије и од стране мафијаша Ива Пуканића и Ратка Кнежевића. Како би спречили политчки тандем Ђинђић–Ђукановић, сви они који су се плашили истрага - суочавања са прошлошћу - нашли су се заједно у истом окружењу и кренули ссу да спинују лажи које су предходно сами објављивали у „Националу“.
Потреба Коштунице да докаже да је Ђинђић криминалац и да га за то треба што пре склонити - била је толико јака да су он и његови саветници злоупотребљавали своје функције које су имали и слали преведене текстове хрватског „Национала“ италијанском тужилашту и амбасади, а потом су слали своје чауше, који су тамо одлазили, да убеде италијанско тужилаштво да на основу тих спинованих чланака покрену оптужницу против мене Ђинђића и Ђукановића.
__________________________________________________________________________
„Мислим да је Борису политички одговарало да се ја криминализујем. Мислим да се на тај начин потврђивала и његова теза да је Ђинђић био велики политичар, визионар, демократа, ванвременска личност, али нажалост окружен криминалцима.“
__________________________________________________________________________
Нажалост, ту власт је чинила коалиција са ДС–ом коју сам годинама помагао и био њен највећи добротвор. Из неког чудног разлога, окренули су ми леђа одмах после убиства Зорана Ђинђића и нису ме заштитили када је Коштуница кренуо у мој прогон. И својим ћутањем одобравали су акцију коју је Коштуница преко мене водио против самог Ђинђића.
Мислим да је Борису политички одговарало да се ја криминализујем. Мислим да се на тај начин потврђивала и његова теза да је Ђинђић био велики политичар, визионар, демократа, ванвременска личност, али нажалост окружен криминалцима. Због чега је, иначе, морао да преузме странку и да је очисти од свих Ђинђићевих људи. То сам нажалост схватио касно. Као и чињеницу да су предсеник ДС Борис Тадић и његови сарданици били у тесним пословним везама са Беком и Мишковићем који су се у то време спремали како да ме опљачкају и да ме покраду.
Поред ових финасијско-политчких разлога, постоје још два јака разлога која су определила тако јаку мржњу председника Србије према мени. Први је тај што сам му отворено саопштио - у једном од сусрета које смо имали - све своје пословне планове у вези „Футуре“ и дистрибуције штампе у Србији, што сам му објаснио који значај та компанија треба да преузме на српском тржишту. Што сам му тада, исто тако, објснио све у вези „Вечерњих новости“. Што сам му дао документа, папире да погледа и објснио улогу Коштуничиног кабинета и Коштунице самог у том процесу куповине „Вечерњих новости“.
Објснио сам му како је Коштуница послао Мишковића и Бека који су нас, практично, натерали да купујемо преко њих. Објснио сам му да ти људи нису предали ни акције по уговорима -како је било направљено - а да, исто тако ,нису понудили ни новац да врате у случају да су били онемогућени да то ураде. Све сам ја то рекао председнику Тадићу давно. Он је био упознат са тим.
Нажалост, нисам знао тада да су његови пријатељи и најближи сардници - попут Срђана Шапера - већ донели одлуку да све медије у Србије - наравно и дистрибуцију - ставе под своју шапу. Не само „Новости“, „Политику“ и „Футуру“, већ – све: „Курир“, „Данас“, Б92, РТС и дистрибуцију штампе.
Поред овог, његов главни човек за медије, Срђан Шапер, већ је био направио дил са Мишом Беком. Дил како мене да изјуре из посла и како да ми Беко покраде новац и како да га заједно поделе.
__________________________________________________________________________
„Како је после убиства Зорановог део новца остао непотрошен, ја сам у једном од разговора, које сам имао са Борисом и са Ружицом, њима испричао све у вези тога новца и рекао им која је сума остала још увек непотрошена на рачуну тога Фонда и рекао сам им да они могу да рсполажу тим новцем онако како је био и намењен. Борис Тадић ми је - у присуству више људи- рекао да тај новац предам Ружици Ђинђић и да је њој тај новац најпотребнији.“
__________________________________________________________________________
Други разлог је љутња зашто после договора са Ружицом Ђинђић - да јој дам новац који је био намењен ДС - нисам то урадио одмах већ ми је за то било потребно неколико месеци.
Овом приликом желим да вам објсним о каквом је новцу реч.
Ја сам, наиме, помагао ДС годинама. Помагао сам њихове пројекте за које ни странка, а касније ни држава, нису имали новца. Тако сам, у једној од прилика, отворио један Фонд у договору са Зораном, где сам уплатио извесну количину новца и дао на располагање тадашњем предсенику ДС.
Како је после убиства Зорановог део новца остао непотрошен, ја сам у једном од разговора, које сам имао са Борисом и са Ружицом, њима испричао све у вези тога новца и рекао им која је сума остала још увек непотрошена на рачуну тога Фонда и рекао сам им да они могу да рсполажу тим новцем онако како је био и намењен. Борис Тадић ми је - у присуству више људи- рекао да тај новац предам Ружици Ђинђић и да је њој тај новац најпотребнији.
Мени је требало неколико месеци да ту количину новца претворим у кеш и да јој донесем. Значи, у више наврата сам јој давао и у више месеци. Након тога - када сам набавио довољну количину новца - Борис Тадић ми је упутио поруку да је љут и увређен на мене и да нисам испоштовао њега и његову функцију председника. Ту поруку ми је донео Шутановац, иначе човек који није излазио из моје фирме коју је користио до максимума док им је то требало.
__________________________________________________________________________
„Врх српске државе ме оптуживао за убиство хрватског новинара-криминалца Пуканића, иако то није урадио нико из саме Хрватске!“
__________________________________________________________________________
Друга порука, коју ми је донео Шутановац, порука од председника - одмах после прве – била је да он није задовољан и срећан што сам ја, Станко Суботић, власник „Футуре плус“, компаније која је била најперспективнија у то време у Србији и највећа и најквалитетнија за дистрибуцију штампе.
Паралелно са претњама, које су ми стизале од председника Србије, креће и притисак на правосуђе који, наравно, прати интензивна медијска кампања против мене. Само, сада су оптужбе биле много теже.
Врх српске државе ме оптуживао за убиство хрватског новинара-криминалца Пуканића, иако то није урадио нико из саме Хрватске! Једино што са ја тада могао да урадим у своју корист, било је да потражим медиј где бих могао колико-толико да одговорим на тако тешке оптужбе. Једини ко је то прихватио био је загребачки „Јутарњи лист“.
Ја у том интервјуу износим своју одбрану на бесмислене тврдње да смо Мило Ђукановић и ја на било који начин умешани у убиство Ива Пуканића и помињем паре и састанке са Тадићем и ово што сам данас вама причао. Не баш све, али чисто са циљем да објасним људима који су разлози те одмазде од стране председника Тадића и ДС-а према мени. Нико у Србији то није пренео и објавио.
Али, мени се шаље порука да ћу запамтити што сам се усудио да нападнем председника Тадића. Ту се председник нашао угроженим од мојих речи и од мене. Одмах после тих претњи, креће нови талас притисака свих могућих врста, кроз медије. Активира се Ратко Кнежевић који се појављује као сведок убиства Пуканића. Наравно, понавља се прича о мом и Ђукановићевом учешћу у том убиству. По медијима се пише да сам претио Тадићу, да јурим министрку Маловић, судије и тужиоце.
__________________________________________________________________________
„Хтели су пошто пото да ми накалеме неко тешко кривично дело и да на основу тога траже од Интерпола моје изручење. То је био циљ који су људи из кабинета Бориса Тадића наложили Снежани Маловић и Миљку Радисављевићу.“
__________________________________________________________________________
Оптужују ме за разне везе, за разна дела и за разне везе са људима за које никада у животу нисам чуо. Кроз правосуђе, Мики Ракић наређује тужиоцу и министарки Маловић да се нађе начин да ми се оптужница прошири. Тужиоца Радисављевића шаљу код криминалца Ратка Кнежевића да узме исказ. Само не знам који исказ. После овог, дају налог да ми униште фирму која је запошљавала преко три хиљаде радника. У њу сам уложио више десетина милиона евра.
Преко директора „Телекома“ и уредника медија које је Футура уредно дистрибуирала, крећу у акцију уништавања Футуре. Сигнал за почетак уништавања даје министар Брадић. То ћете све наћи у штампи и све стоји документовано и надам се да је у документацији коју су вам моји адвокати доставили пре ове конференције поделили. Све је то имало за циљ да се пошаље порука свакоме како ће проћи ако покуша да јавно изнесе било који детаљ из јавног односа са председником Тадићем.
То је и припрема тужилаштва да против мене, да поднесу како знају и умеју оптужницу, али за неко дело за које би могли да траже моје изручење из Швајцарске. Значи дело по поруџбини.
Као што сви добро знате, ја сам оптужен за дело које не постоји у правосуђу ни једне европске државе. Чак ни Русија није хтела да прихвати захтев за моје изручење због тако измишљеног кривичног дела, како би се медијска прича о мени као о криминалцу светског калибра рушила јер је једино што су успели да монтирају `злуопотреба службеног положаја`. У приватној фирми!
__________________________________________________________________________
„Како, наравно, није било доказа, морали су да измишљају доказе. Наравно, преко својих верних плаћеника у медијима, који раде за њих.“
__________________________________________________________________________
Хтели су пошто пото да ми накалеме неко тешко кривично дело и да на основу тога траже од Интерпола моје изручење. То је био циљ који су људи из кабинета Бориса Тадића наложили Снежани Маловић и Миљку Радисављевићу. Ови су то грчевито покушавали да испуне. Како, наравно, није било доказа, морали су да измишљају доказе. Наравно, преко својих верних плаћеника у медијима, који раде за њих.
Сада бих вам прочитао само део онога за шта сам све био оптуживан. Кампању је иначе, морам то рећи - видећете после, на крају шта ћу вам испричати због чега вам напомињем овај случај - покренуо Браца Грубачић. Значи, човек који је био са Дадом Вујасиновић када је била убијена у Београду. За шта још нису нађене убице. Њене убице.
Други човек је Драган Вучићевић. Они су основали један лист у Босни – „Панораму“ који је служио да се покрене кампања против покојног Ђинђића. Ту се први пут у мом животу појављује моје име.
Месец дана после тога, на бази тог чланка и уз додатак онога што је Тијанић припремао, то ради 15. 05. 2001. године „Национал“. Наслови који су фигурирали – ево, је ћу рећи само неколико наслова пошто на Гуглу има 55.300 чланака када се укуца – `Станко убиство`- „Суботић уз помоћ Ђинђића и Ђукановића жели Империју на Балкану“, „Цане скрива Караџића и Младића“ (да сте тада знали, могли сте код мене доћи и ту би их нашли), „Како Цане маршира на нишку Дрину“, „Димни ореол над српским Премјером“.
Морао сам да вас подсетим на ово. Многи од вас су то и заборавили. Тешко се сетити нечега што се догађало пре 10 година.
Даље: „Коштуничин сарадник Цане је главни шеф организованог криминала на Балкану, он контролише подземље“, „Озвучио Коштуничин кабинет“, „Наредио ликвидацију Момира Гавриловића и Вање Бокана“, „Ђинђићева, Суботићева и Ђукановићева мафија“. Ето, то су наслови.
__________________________________________________________________________
„Отишао сам код тужиоца у Женеву и поднео сам кривичну пријаву против свих тих људи. Скупио сам доказе, комплетне, против 23 особе да су организовано и криминалним радњама радили све како би ме пословно уништили. Како би ме рекетирали и узели новац и преотели имовину и послове које сам имао.„
__________________________________________________________________________
Како ућуткати сведоке? Ђинђић ујединио мафију и политику - то изјављује Медојевић. „Радомира Стојчића Баџу убио пријатељ премјера Ђинђића“ -то значи ја, је ли тако?
„Нека Цане објасни ко је убио Душка Јовановића“. ДСС – ко и зашто штити Суботића? А Кнежевић исти дан објављује: „Кнежевић повезао Цанета са 9 убистава!“, „Мафија прети Борису Тадићу“. „Цане и Ђукановић уклонили све противнике!“
И наравно онда у Србији сви ови који су ме преварили, изварали, онда траже наводну заштиту полиције – зато што су угрожени од мене. Од мене су угрожени тако што сам им дао интервју и што сам им - у хрватском „Јутарњем листу“ - обећао да ћу све ово рећи јавно -ако ми не буду дозволили да се браним на суду, као и сваки грађанин који право да се брани од оптужби у свакој држави на свету.
Када све ово делимично чујете, јасно вам је колико је то застрашујуће. Ја сам на то могао да реагујем само на један једини начин. Године 2009. добио сам преко мојих адвоката из италијанског тужилаштва документацију која тамо фигурира у процесу у који желе мене да увуку. Када сам добио ту документацију, видео сам шта је унутра од доказа. Шта оптерећује мене и за шта би могли да ме гоне.
Нашао сам унутра меморандуме од неког Експерт унит тима Коштуничине владе. То нико никада није чуо. Верујте ми да то постоји. Документа сам објавио, имате их. Преко интернета их можете и скинути. И изјаве новинара, спиноване вести о којима сам вам малопре причао и текстове хрватског „Национала“.
Значи, из Коштуничиног кабинета су све то урадили. Унутра, у тој документацији, не постоји ни једно кривично дело које сам ја извршио, ни један мафијаш који говори да је пословао са мном, а сведоци су они који су по налогу писали те текстове.
Када сам све то видео, схватио сам да више немам куд.
__________________________________________________________________________
„Детаљно сам предао све доказе о томе како ме је бивши министар унутрашњих послова Душан Михајловић рекетирао, уцењивао, изнуђивао ми новац. На додатне захтеве тужилаштва, предао сам и све детаље о криминалу Манојла Вукотића, о парама које је узео од компаније ВАЦ, уговоре које је незаконито потписивао као и рачуне на које му је тај новац легао.“
__________________________________________________________________________
Отишао сам код тужиоца у Женеву и поднео сам кривичну пријаву против свих тих људи. Скупио сам доказе, комплетне, против 23 особе да су организовано и криминалним радњама радили све како би ме пословно уништили. Како би ме рекетирали и узели новац и преотели имовину и послове које сам имао.
У кривичној пријави сам доказао да су ми тим радњама нанели штету од преко 200 милиона евра. И то је био главни мотив ове групе. Међу њима си били: бивши и садашњи политичари Србије и Црне Горе, уредници медија, криминалци, тајкуни.
Направио сам и свој сајт са намером да докази и чињенице о мом прогону постану доступни свима.
У једном случајном обраћању јавности, изнео сам тврдњу да се против мене води монтирани судски процес иза чијег иницирања стоје, поред политичара, Беко и Мишковић. Они су то урадили да би ме отерали из Србије, да би ме покрали за 40 милиона евра и да би са тим новцем купили „Вечерње Новости“ и Луку Београд.
После тога, тужилац је јавно најавио да ће моје наводе испитати, али то није урадио. Да бих му помогао, ја сам тужилаштву послао детаљну документацију око мојих навода, поткрепљену десетинама доказа – уговоре, банкарске уплате, изјава сведока, списак учесника.
Детаљно сам предао све доказе о томе како ме је бивши министар унутрашњих послова Душан Михајловић рекетирао, уцењивао, изнуђивао ми новац. На додатне захтеве тужилаштва, предао сам и све детаље о криминалу Манојла Вукотића, о парама које је узео од компаније ВАЦ, уговоре које је незаконито потписивао као и рачуне на које му је тај новац легао.
__________________________________________________________________________
„Прљава кампања се завршила ћутањем надлежних институција и још јачом медијском кампањом против мене. Намера им је била да чињенице о криминалу и својим миљеницима и шефовима прикрију. Ваљда тиме што ће онога ко износи доказе дискредитовати да нема потребе да се проверава шта је та особа рекла.“
__________________________________________________________________________
Предао сам и доказ о уплати новца ДСС-у у износу од пола милиона евра. То је био директан рекет од стране Дејана Михајлова и Драгог Мићовића. Нису ми одговорили, верујте ми, још увек.
Можда не разумеју цифре када се пишу на француском.
Тужбе сам поднео још у Великој Британији, Француској и Црној Гори. Сви су то покушаји да надлежним институцијама предам доказе о јавном криминалу и разлозима зашто се против мене води тај монтирани судски поступак.
И тако, прљава кампања се завршила ћутањем надлежних институција и још јачом медијском кампањом против мене.
Намера им је била да чињенице о криминалу и својим миљеницима и шефовима прикрију. Ваљда тиме што ће онога ко износи доказе дискредитовати да нема потребе да се проверава шта је та особа рекла.
Верујем да су вам моји адвокати доставили - у досијеу који је ту - сву документацију која говори у прилог овоме што сам вам причао до сада.
Како се после ових мојих наступа и активности слика о правој позадини мога прогона почела полако да пробија у јавност, тако су притисци на суд да се што пре донесе осуђујућа пресуда, постајали све снажнији. То је било толико очиглено за све оне који учествују у процесу, али и за оне, чак, који су мало озбиљније пратили шта се догађа у медијима.
__________________________________________________________________________
„Оптуживан сам за убиства, продају дроге, хапшен сам у Аргентини, у Бразилу са бродовима кокаина, да сам се крио по шумским пећинама заједно са Шарићем, да сам бежао подморницом из Црне Горе у Африку и томе сл.“
__________________________________________________________________________
Координиране акције судије Милене Рашић, која је почела да одбија све захтеве мојих бранилаца, дошле су до те мере да су морали јавно да напусте ту лакрдију од суђења. Заједно са јавним изјавама тужиоца Радисављевића, министарке Маловић или секретара Хомена који су мене непрестано износили у јавност. Толико су били притиснути од стране Микија Ракића да су две године од почетка процеса најављивали да ћу брзо бити осуђен и да је доказано да сам крив. Да је све решено и да ја излазим у ствари у јавност јер се плашим закона и њихове правде.
Поред осталог, измишљали су кривична дела: да сам претио председнику Тадићу, министарки Маловић, тужиоцу, директору јавног сервиса. Оптуживан сам за убиства, продају дроге, хапшен сам у Аргентини, у Бразилу са бродовима кокаина, да сам се крио по шумским пећинама заједно са Шарићем, да сам бежао подморницом из Црне Горе у Африку и томе сл.
То су све биле поруке моћника које управљају Србијом: да заћутим и престанем да причам о парама и о пословима јер ћу проћи још горе.
За све то време, многи од њих су ми преко посердника нудили договоре, пацификацију проблема са државним врхом. Многима од њих није сметало да дођу код мене док се води овај процес и да покушају да успоставе пословне односе, а многи од њих и раде одређене послове.
То је систем владавине Бориса Тадића и ДС-а. Преко медија и својих тужилаца и судија накаче проблем, силујући закон, тако да немате шансе да се одбраните и докажете невиност. Тако да је једини могући начин да се са њима нагодите.
__________________________________________________________________________
„Вама време цури и спремни сте на све. У великом броју случајева, ти преговори служе само да вас анестезирају, да вам пажња падне, да се лажно надате и наравно да у међувремену, што је најважније, ћутите.“
__________________________________________________________________________
Томе служе саветници, другови, пријатељи, новоупослени тајкуни, адвокати и сл. Они вас контактирају и нуде договор који је увек изражен или чисто финансијски или пословно. Док ви губите време на те договоре, они вас преко судова и медија додатно притискају. Вама време цури и спремни сте на све. У великом броју случајева, ти преговори служе само да вас анестезирају, да вам пажња падне, да се лажно надате и наравно да у међувремену, што је најважније, ћутите. Пошто има шансе да се спасите.
И када вас стигне потерница или пресуда - тада је већ касно да кажете било шта јер сте лице са потернице којем, наравно, нико не треба ништа ни да верује. На жалост, и ја сам био један од многих који су на тај начин насели и изгубили драгоцено време.
Како изгледа у пракси ово што сам вам ја данас говорио, имали сте прилику да чујете од мојих адвоката и схватите о каквом силовању првде и правосуђа је у том процесу реч. Што се тиче, сада, главне ствари - процеса у Руменки - наравно да знам о том догађају доста. Као, уосталом, и сви грађани који су имали прилику тада да читају у медијима, а они су писали опширно о свему томе.
Моја улога у том случају је јасна, апсолутно легална и чиста. Све оно што се мени ставља на терет је - лаж.
Случај Руменка је био државни посао, радили су га најмоћнији људи у државом апарату Слободана Милошевића -Јовица Станишић, шеф државне безбедности, Радован Стојшић, шеф јавне полиције и Милорад Вучелић испред владајућег СПС-а. Ако је процес вођен у Београду онда су ти људи требали да седе на клупама, а не ови други. Пошто сам се са свом тројицом познавао и увелико био сматран за државног добротвора који је реаговао на све њихове тадашње захтеве, позван сам од стране њих тројице.
Речено ми је да је потребно да се набави новац за избеглице из Барање и Славоније који су прешли у Војводину после потписивања реинтеграције. За њихове куће, имања и послове. Од мене је тражено да обезбедим цигарете у вредности од 20 милиона марака које би држава продала и од те зараде финансирала ово претходно што су ми рекли.
__________________________________________________________________________
„Проблем је био у Вањи Бокану. Он није дуго година долазио у земљу, био је у сукобу са влашћу, наводно је финансирао Вука Драшковића и СПО.“
__________________________________________________________________________
Када су дошли код мене, донели су ми спецификацију у којој сам видео спецификацију робе која им је била потребна. Унутра је било отприлике 80% цигарета из програма „Македоније табак“ и 20% од програма „Филипа Мориса“. Ја сам им рекао, да на жалост, ту не могу да им помогнем и да други људи дистрибуирају те програме, али ако желе да могу са њима да их повежем.
Рекао сам им да је за мене македонски програм - Вања Бокан. И рекао сам им да је за програм „Филипа Мориса“ -који је био допреман из Холандије или већ из Белгије, одакле је допреман - да су то радили Милија Бабовић и Радомир Живанић звани Баја.
Проблем је био у Вањи Бокану. Он није дуго година долазио у земљу, био је у сукобу са влашћу, наводно је финансирао Вука Драшковића и СПО. Тако се причало, не знам детаљно. Рекли су ми да не могу да ми одговоре због тога и да ће ићи да разговарају са Слободаном Милошевићем. После пар дана су ме позвали и рекли ми да су разговарали са Милошевићем и да су добили одобрење да Бокан дође у Србију, да уради тај посао и да му они гарантују безбедност.
Бокан је дошао у Београд. Ја сам га у „Комуни“ - у издавачкој кући на Сењаку - упознао са тим људима и они су ступили у пословни однос.
Што значи? Ја бих вас подсетио да је у то време ЈУЛ на челу са Мирјаном Марковић имао велике амбиције да посао цигарета преузме од ДБ и државе и да га она додели своме сину Марку. Како би дошала до тог циља, она је ангажовала свог високог службеника ЈУЛ-а Мирка Кулића који је био уједно и шеф Пореске управе и Финансијске полиције.
Да би компромитовао тај посао, он је послао инспекторе у Војводину у магацине који су били под надзором ДБ и ЈБ. И прошли су тако како су прошли. У новинама је писало, сви можете наћи, ако не можете, јавите се мени ја ћу вам послати, шта је све писало. Није било никакве кривичне пријаве тада. Нико се није бунио. Једино се Милошевић појавио који је тај сукоб смирио.
После толико година, људи који су радили, значи у ДБ тај посао, сигуран сам, и даље раде у ДБ. И да заузимају врло високе функције. И у ЈБ. И да су у политичким партијама унутра. Тих људи нема нигде. Они данас желе да кажу: судски процес су поведени против мене. Због тога нису ни желели никада да дођем у Београд и да дам изјаву.
__________________________________________________________________________
„Нека отворе мало досијее унутра па да виде ко је шта радио. Али, желели су да ураде ово што су урадили и мене су нашли за идеалну жртву.“
__________________________________________________________________________
Ја сам, да вам кажем, у Београду пре него што сам, што је покренут поступак против мене био минимум 4 пута месечно. Био сам им на дохват руке кад год су то желели да ме саслушају, да питају. Међутим, они немају потребу да ме питају пошто то врло добро знају. Нека отворе мало досијее унутра па да виде ко је шта радио. Али, желели су да ураде ово што су урадили и мене су нашли за идеалну жртву.
Тужилац је на самом суђењу, молим вас, донео и утврдио да је фирма Сукцес, која се бавила увозом, и јесте фирма коју је основала ДБ. Са мном нема никакве везе! Ја за ту фирму до суђења никада нисам чуо. Али, суд то није интересовало. Брже боље су закључили суђење и нису дозволили сведоку да даље прича о томе. Иначе,човеку, кога држе као таоца преко три године у затвору, за дело за које и да је крив не би био више од годину дана. Значи, они га држе унутра, од њега захтевају да свакога дана промени свој исказ, да мене лажно оптерећује и сада - када је на суђењу почео да прича истину око свега - онда је судија прекинула суђење и отишла негде пола сата да се освежи, вратила се унутра и рекла, процес је готов. Завршено, идемо на завршну реч.
Када схватите како се грчевито данас штите сви послови ДБ-а и сав криминал који су ти људи чинили и колико су они и данас моћни, ето вам одговора зашто нема решења убистава ни Даде Вујасиновић, ни Славка Ћурувије, ни Радована Стојчића ни стотине убистава која су се десила 90-тих година.
__________________________________________________________________________
„Једном приликом сам разговарао са Зораном Ђинђићем. Тај разговор се одиграо у Италији, у Милану у новембру 2000. године. То је био добар и пријатељски разговор. Он ми је испричао да у Србији затекао празне касе, да су касе ДС такође празне...“
__________________________________________________________________________
Пошто сам ја најавио ову конференцију за новинаре и како очекујем ваша питања, изволите.
ВОДИТЕЉ: Хвала господине Суботићу, идемо на питања, изволите. Молим да само подигнете руку да би Снежана видела и додала вам микрофон.
Јелена АРСЕНОВИЋ, франкфуртске „Вести“:
„Господине Суботићу, говорили сте о том Фонду који сте основали са Ђинђићем. Чему је био намењен тај Фонд, о коликој количини новца се ради? И, зашто сте то пребацили Ружици Ђинђић, ако је то било намењено ДС? То је остало мало нејасно.
СУБОТИЋ: Једном приликом сам разговарао са Зораном Ђинђићем. Тај разговор се одиграо у Италији, у Милану у новембру 2000. године. То је био добар и пријатељски разговор. Он ми је испричао да у Србији затекао празне касе, да су касе ДС такође празне и да је преко потребна помоћ практично за све акције и ДС и државе.
И он - онако шаљив какав је био – рекао је: ајде сада, ви богатуни, да дате у неки фонд да бисмо могли мало да радимо. Ја сам, значи, био са њим у одличним односима, тако да сам био и у могућности да му помогнем. Рекао сам му доћи ћу у Београд, договорили смо се и договорићемо се и рећи ћу ти какав би фонд и колико могао да одвојим за то.
После месец дана, дошао сам заједно са мојим књиговођом. Били смо у ДС. Била је присутна и секретарица Биљана, мислим да се звала. Тада смо се договорили око тога фонда и он је мени испричао отприлике зашто им је био у том моменту потребан новац.
Била је то нека помоћ коју је припремао за незбринуту децу и њихове кампове. Требао му је новац за хале неке које су промовисали и отварали спортске. И, значи, вид помоћи који је био најнеопходнији Србији у то време.
__________________________________________________________________________
„Ја сам, наравно из тог разлога, његовом наследнику Борису Тадићу рекао за порекло тога Фонда. Испричао сам му све о томе и дао му на располагање тај новац. У ситуацији у којој се налазила породица тада, он је рекао да странка жели да се то да Ружици Ђинђић, зато што јој је неопходно.“
__________________________________________________________________________
Зоран је користио тај новац, уствари странка, и када су га убили део новца који сам ја наменио за тај фонд је остао унутра. И ја сам, наравно из тог разлога, његовом наследнику Борису Тадићу рекао за порекло тога Фонда. Испричао сам му све о томе и дао му на располагање тај новац. У ситуацији у којој се налазила породица тада, он је рекао да странка жели да се то да Ружици Ђинђић, зато што јој је неопходно.
Верујте, мени је било свеједно. Мени је било чак и драго. То је био мој новац и ја сам могао да радим са њим шта год сам хтео. Значи, нисам морао то ни да испричам ни Ружици ни Борису. Према томе, то је била моја одлука, новац је био намењен ДС-у и ја сам га ДС-у и препоручио и рекао да могу да га користе. Они су рекли коме да га дам и ја сам га дао.
АРСЕНОВИЋ: О којем износу новца се ради? Да ли можете да прецизирате, новац који је садржао Фонд и новац који сте предали Ружици Ђинђић?
СУБОТИЋ: Фонд, тај Фонд у који сам уплатио новац - садржао је милиона долара. Ружици Ђинђић сам, ако већ хоћете прецизно, предао: 19. 01. 2007. године 200.000 $. 19.01. 2007. 80.000 CHF, 19.01.2007. 375.000 евра, 05.02.2007. године 170.500 евра, 16.03.2007. г. 281.120 евра. Прерачунато у евре 1.031.620 евра. Видите, тај новац ми је било тешко да прибавим раније и да га дам Ружици раније. Жао ми је што причам о овоме, али морао сам све ово да кажем. Да бисте схватили дволичност Бориса Тадића и ДС.
Милојко ПАНТИЋ, колумниста листа „Данас“:
Господине Суботићу, настављам ово претходно питање. Дакле: Борис Тадић је предложио да се новац из тог Фонда да Ружици Ђинђић. У својој опширној причи рекли сте да се ствар завршила тако што се Борис Тадић наљутио на вас. Нисмо чули да га нисте испоштовали, да нисте испоштовали функцију председника државе. О чему се ту заправо ради? Ако је он предложио да се новац да Ружици Ђинђић, зашто би се онда љутио на вас? Како је дошло до тога да Борис Тадић одједном промени однос са вама?
__________________________________________________________________________
„Ја сам, касније, и Шутановцу рекао: ја се стварно извињавам, ја немам новац у кешу.“
__________________________________________________________________________
СУБОТИЋ: Ово је веома добро питање које сте ми поставили. Он је вероватно мислио, као и неки други људи, а то не разумем, да ја имам неки новац који се налази код мене кући или у аутима, или - ко зна где - у џаковима. И, када ми неко направи захтев за милион и нешто евра у кешу - да ја то треба да урадим за три минуте. Ја сам, верујте ми, објашњавао и Шутановцу и Ружици: да су ми тражили да им отворим рачун и тај новац уплатим на рачун – да бих им уплатио истог момента.
Пошто су ми тражили у готовини –иначе, да вам кажем господине, вама који сте ми поставили питање малопре - са Борисом Тадићем сам тада био у већем друштву људи. Постоје и сведоци за то, као и остали докази наравно. А он ми је тражио да ја то њој предам. Ја сам, касније, и Шутановцу рекао: ја се стварно извињавам, али немам новац у кешу.
Да бих подигао толику количину новца, потребно ми је стварно доста времена. Ја не разумем, нисам у ствари тада схватао, о чему се ради. Борису Тадићу се журило да дам Ружици Ђинђић те паре, пошто се радило, стварно, о великој количини новца. И, сада повежите датуме. Задњу суму новца сам им предао16. 03. 2007. године. Три месеца после тога су подигли оптужницу против мене. Учествовали су у њој и одобрили је.
Па зашто је Борис Тадић седео са човеком (и дружио се) који је криминалац? За кога сада прича да му је животна опасност од мене и узимао ми паре три месеца пре тога. А знао је све и око „Вечерњих Новости“ и тајкуна и свега тога, што ви као јавност нисте имали појма.
__________________________________________________________________________
„Ја не клевећем никога. Не причам лажи. Спреман сам да одговарам за сваку реч коју сам данас изговорио.“
__________________________________________________________________________
А нисте зато што је мене било стид и срамота да се овако и на овакав начин браним. То је за пословног човека, иначе, катастрофа да излази у јавност да прича о својим односима, о новцу,
парама. Репутација је у пословном свету нешто што после тога нема више исти значај. Међутим, натерали су ме у ситурацију у којој се данас налазим. И принуђен сам да ово урадим.
Ја не клевећем никога. Не причам лажи. Спреман сам да одговарам за сваку реч коју сам данас изговорио. А исто тако сам спреман да докажем све ово што сам вам данас говорио, а не као они да ми монтирају оптужницу, да ме оптужују за нешто што је радила СДБ. И да мене гањају по свету преко 10 година због тога. Да ми угрожавају живот, мене и моје породице.
Да ли се Борис Тадић питао: да ли је угрожен мој живот и живот моје породице када његови чауши изјављују и јавно ме оптужују највиши државни функционери државе Србије. Ја сам спреман да заједно будемо на суђењу, на јавном тргу, ја и сви ови људи о којима сам вам говорио, а ви да нам пресуђујете одмах после тога.
Изволите, извињавам се што сам упао у жар.
Јасмина КАРАНАЦ, Б92:
Господине Суботићу, рекли сте да вас је г. Душан Михајловић рекетирао и изнуђивао новац. Када је то било и на који начин и у којим односима сте били са Михајловићем, будући да сте једном рекли да вас је он известио о полицијској истрази Мрежа која се води против вас?
СУБОТИЋ: То је тачно, али сте ми много питања поставили. Ипак ћу покушати да вам одговорим свеукупно, овако.
__________________________________________________________________________
* (Верану Матићу) дао сам сву документацију у вези „Вечерњих Новости“, где се види криминал који су направили Мишковић и Миша Беко, заједно са владом Војислава Коштунице. То му је било довољно да се одбрани од тих људи.“
__________________________________________________________________________
Прво ћу вам рећи да је ваш директор ТВ да је Ненад, како се зове Матић, не - Веран Матић, долазио код мене, иначе, у више наврата у том периоду. И он је био обавештен о томе и могли сте исто тако пре да питате њега, а не мене. Нема везе, наравно да ћу вам све одговорити у оригиналу.
Био је код мене када су га уцењивали, када су га уцењивали Мишковић и Миша Беко. Хтели да му отму Б92, на силу. Ја сам му дао, госпођо, је л ме чујете, ви сте ми поставили питање и пошто сам му (Матићу) дао сву документацију у вези „Вечерњих Новости“, где се види криминал који су направили Мишковић и Миша Беко, заједно са владом Војислава Коштунице. То му је било довољно да се одбрани од тих људи. Тако да је унутра знао о свему.
Што се тиче Душана Михајловића, кад је мене Бранкица - у првом интервјуу интервјуисала и питала о томе - ја стварно нисам тада могао да верујем да те неке лажи, да таква конструкција политичко-мафијашка, полицијска, може да се претвори у ову врсту прогона и у ову врсту процеса.
Душан Михајловић ме је позвао код њега у канцеларију. Био сам у више наврата. Имате све детаљно написано, датуме и све, у изјавама и документима које вам је доставио мој адвокат. Ја ћу испричати о томе оно што могу.
Дошао сам код њега и он ме је понудио пићем. Муца нешто човек, не разумем га. Никако није могао да састави реченицу пола сата. Онда ми је, почео је да ме грли, да сам земљак и тако даље. Вадио је неку торбу испод стола, пуну, оволику, одела неких, „Китон“. Немам појма, којих. Верујте ми, нудио ми је одела! Министар унутрашњих послова ми је нудио одела од шанера!
__________________________________________________________________________
„Михајловић је онда почео да долази у Швајцарску. Па је почео да долази у Француску. Па је доносио торбе вина и доноси ми и остави ми вино неко из Македоније и остави ми торбу да му ја стављам паре унутра у ту торбу. Ја сам онда почео да га пријављујем. Ја сам га пријавио швајцарским властима.“
__________________________________________________________________________
А онда после тога, извадио ми је ово, ево овако, видите, ово, овако неки органиграм који ми је показао, и само ми је овако дао неки органиграм и ја гледам органиграм и видим Милошевић, Слободан, и ја испод њега. А испод мене шефови државне безбедности, само штета што тада нисам знао. Другачије би им наредбе давао. И ја му кажем: шта је ово? А он каже: ма, то је неки писац. Вуковић, знаш, пише књигу неку, ма, нема везе, то је, бре, небитна ствар.
Значи, то је било у првом случају. И ја сам мислио, верујте ми, да је он луд човек. Ја сам отишао после тог састанка са њим, пошто сам познавао покојног Владана Батића, испричао то све Владану Батићу. Батић га је звао, преда мном. Окренуо га телефоном и питао га: Михајловићу, шта то радиш? Он је онда почео да му се правда: не, не, не, не, не! Нема везе! Али, исто тако, значи, верујте ми, испљуван је био Батић преко телефона. Значи, није разумео ништа. Онај је само пљувао и нешто причао глупости.
После тога, ја сам отишао био у Швајцарску где и иначе живим, а он је почео да долази у Швајцарску. Па је почео да долази у Француску. Па је доносио торбе вина и доноси ми и остави ми вино неко из Македоније и остави ми торбу да му ја стављам паре унутра у ту торбу. Ја сам онда почео да га пријављујем. Ја сам га пријавио швајцарским властима. Пријавио сам га француским властима, пријавио сам, значи, низ пријава и докумената постоје да је министар Михајловић мене рекетирао и уцењивао.
Имате, видео сам изјаве неке, од човека који је долазио са њим, Слободана Радуловића, заједно, да ми траже 15 милиона новца да купе Ц-Маркет, али за њих, не за мене. Тако да ја не знам шта да вам кажем.
Ја сам се нашао био у ситуацији врло тешкој, јако тешкој, када вас уцењује министар унутрашњих послова који вам доноси неке акција за које знате да (у њима) нисте учествовали. Да сам учествовао и ово урадио за шта ме оптерећује, верујте ми - то би било, било би ми јефтиније да сам одговарао за то.
__________________________________________________________________________
„Министарка Маловић и специјални тужилац Радисављевић, изјављују да сам ја дужан држави 60 милиона еура. Ево, а ја вам кажем да сам видео у документацији - тој која је наводно документација, која ме терети, мене у том процесу – да је почетна цена и износ и вредност обавеза према држави непуна четири милиона марака.“
__________________________________________________________________________
Штета коју сам претрпео све ове године: финансијска, морална, то... прелази све ове суме о којима они причају и лупетају. Уосталом: ево, рећи ћу вам, само једну ствар која је врло важна. Министарка Маловић и специјални тужилац Радисављевић, изјављују да сам ја дужан држави 60 милиона еура. Ево, а ја вам кажем да сам видео у документацији - тој која је наводно документација, која ме терети, мене у том процесу – да је почетна цена и износ и вредност обавеза према држави непуна четири милиона марака.
А они су онда ангажовали судског вештака који је ту ко зна којим математичким операцијама и увећавањима камата обрачунавао - вероватно се сећајући Језде и Дафине - 30 посто камате дневно. Јер, дошли су до 60 милиона јавно, а у тужби данас стоји да је двадесет и неки милион. Замислите сада: тужилац јавно прича, специјални, да ја дугујем држави 60 милиона!
Ево, ја вас молим: питајте тужиоца и питајте Снежану Маловић, одакле њима тих 60 милиона? А позовите суд и питајте суд: колико милиона, по том кривичном делу је држава, по њиховом, оштећена? И без обзира што немам никакве везе са тим... Значи, они су то желели пошто-пото... Они лажу! То су људи који лажу!
__________________________________________________________________________
„Не бих дошао, верујте ми, на то њихово суђење. Сем јавног суђења на јавном простору и месту а да нам судије буду грађани.“
__________________________________________________________________________
Најстрашније је да видите људе који би требало да деле правду свима нама, а који су лажови и чауши и послушници некога кабинета и приватног тима. То су разлози због којих више никада не бих ни дошао, верујте ми, на то суђење. Сем јавног суђења на јавном простору и месту а да нам судије буду грађани.
Доротеја ЧАРНИЋ, „Политика“:
Ја бих се вратила на онај део кад сте причали о сукобу са Борисом Тадићем па сте рекли да је повод за то било то што ви нисте имали ону количину кеша, милион и нешто евра, па сте поменули да бисте одмах исплати, а за шта би вам било потребно неколико месеци. Како сте разумели да је то био разлог да после тога уследи таква медијска кампања против вас и овај монтирани судски процес?
СУБОТИЋ: Ја сам вама рекао више разлога, укупних, због чега је он то све урадио. Ја сам се ту, практично, наместио људима који су имали потпуно друге планове од планова које сам имао ја.
Моји планови су били да направим велику дистрибутивну мрежу која ће бити модерна и савремена, која ће радити поштујући законе у држави. Интересовало ме да направим стратешки договор са партнерима, са издавачима који су имали и финансијску моћ и знање да могу да парирају том пројекту. Међутим, наишао сам на људе који су већ то све испланирали да они то имају, али без пара. Да имају све медије, све дистрибуције да буду у њиховим рукама. И ја, када сам причао: јагње је причало вуку и жалило се на неке проблеме да га боли нога.
То и вама кажем без обзира на то што сам читао ваше чланке у „Политици“ које пишете и пишете о мени као да се познајемо дуго времена и да знате о мени све, а професионално би било када пишете чланак да ме позовете и питате шта ја мислим о томе. Па бих вас молио да то други пут урадите. А телефон ће вам дати мој адвокат Тадић.
Јелена ЈАНКОВИЋ, дописник „Прве“:
Господине Суботићу, мене интересује, рекли сте да сте били дуго година финансијер Демократске странке. Која је тачно сатисфакција за то? Шта вам је обећано, да ли је било изнуђено, да ли је било добровољно? Можемо ли мало више о томе? Хвала.
__________________________________________________________________________
„Једина истина је та је да ми је, преко мојих адвоката, продао једну свеску из Македоније Табак и обећао још две. За ту свеску је добио 80.000 еура...“
__________________________________________________________________________
СУБОТИЋ: Добро је, добро вам је питање. Што се тиче моје помоћи Демократској странци, почео сам да јој помажем још од 95. године. То сам радио апсолутно добровољно. То је једина странка коју сам добровољно помагао. Мени је било задовољство да помогне акције које је имао Зоран Ђинђић и пре рушења Милошевићевог режима, а тек ми је посебно задовољство било после рушења режима. За шта је он све користио новац и трошио новац нисам надгледао и нисам пратио скроз, али знам да је био поштен човек и да је тај новац трошио за акције политичке које су имале... и када им је био најпотребнији новац, ја сам им био при руци.
ВОДИТЕЉ: Хвала. Имамо ли још питања. Изволите колега.
Зоран БОЖИНОВСКИ, истраживачки слободни новинар. Иначе имам и свој сајт. Буревестник се зове. Ево, господин Цане ме је препознао. Имали смо четири сусрета, на Светом Стефану у септембру и августу две хиљаде...
СУБОТИЋ (упада): Ја бих молио вас који водите...
БОЖИНОВСКИ: Поставио бих, поставио бих неколико питања...
СУБОТИЋ: Молио бих вас који водите ову конференцију... Господин који је дошао овде, сада у задње време има велику потребу да за исте људе, по истом рецепту, износи лажи и неистине. И једина ствар која је истинита...
БОЖИНОВСКИ: Ја бих молио да поставим питање, господине Суботићу...
СУБОТИЋ: Једина ствар која је истинита у вези овога човека, кога ви видите унутра...
БОЖИНОВСКИ: Не бојте се питања, оставите ме да вас питам...
СУБОТИЋ: Једина истина је та је да ми је, преко мојих адвоката, продао једну свеску из Македоније Табак и обећао још две. За ту свеску је добио 80.000 еура, а за ове две друге свеске које је обећао да ће донети, није...
БОЖИНОВСКИ: Испадате смешни, господине Суботићу.
СУБОТИЋ: И ја не желим да одговарам на питања тог човека, апсолутно. Он није новинар, он је криминалац! И ја на питања криминалаца не желим да одговарам уопште.
БОЖИНОВСКИ: Ви сте мене обележили као криминалца...
СУБОТИЋ: И ја вас молим да овом криминалцу узмете микрофон, пошто ја са тим криминалцем не желим да причам. Молим вас, узмите микрофон том криминалцу. И молим вас, верујте ми, колеге тога човека, тај човек је један од највећих криминалаца који постоји на Балкану и срамоти вашу професију. Ако хоћете да знате све о њему и шта је радио и како је радио, позивам вас да дођете у Женеву о мом трошку, даћу вам хиљаду и један доказ о његовом криминалу и како је то лош човек. И ја не желим да тај лош човек упропасти ово што смо данас имали.
БОЖИНОВСКИ (одлази): До виђења...
СУБОТИЋ: Нека се јави Тијанићу да му да награду.
Александра АЏИЋ, „Блиц“:
Овако, је л можемо мало о односима са Црном Гором?
Ваша улога, значи, пошто Црна Гора је деведесетих била позната као транзитна земља за шверц цигарета... Каква је била ваша улога у том послу и, ваши односи са тадашњом и садашњом црногорском влашћу? И, замолила бих вас још једну ствар: навели сте да и дан-данас имате контакте и да вам разноразни људи, то јест, људи које сте ви оптужили да су кренули у хајку на вас, да вам ти људи преко посредника нуде договоре, да долазе код вас и нуде вам разне послове. Молим вас да то мало објасните.
__________________________________________________________________________
„Много људи у Србији има, који нису задовољни актуелном влашћу. Има много људи у ДС-у који нису задовољни како се води ДС.“
__________________________________________________________________________
СУБОТИЋ: Што се тиче питања које сте ми поставили о Црној Гори, то је прво питање. Изван контекста је ове конференције, али ћу вам одговорити.
Ја у Црној Гори имам одличне односе и са Милом Ђукановићем и са осталим људима из државног врха Црне Горе. У току деведесетих година, ја сам био дистрибутер и један од највећих, у ствари, дистрибутера, три највеће компаније на свету дуванске, где сам пласирао и продавао те производе. Црна Гора је убирала од тога своје приходе који су били редовни. Посао је био апсолутно легалан и у том послу ништа није постојало што је нелегално.
Што се тиче овога ко ми из Србије даје информације, много људи у Србији има, који нису задовољни актуелном влашћу. Има много људи у ДС-у који нису задовољни како се води ДС. Има много људи који знају истину о овоме што сам вам ја причао и жао им је што се све ово догађа. Па долазе и причају ми све то. А за сада, због истраге која се води у Швајцарској, која је у току, где сам саслушаван више пута од стране полиције, детаље о људима који су долазили овде а који су иначе снимљени и њихови разговори са мном, и у хотелу у којем су боравили, постоје записи и документа о свим тим људима.
Данас, због те истраге, не могу да вам кажем имена, али убрзо ћу бити у могућности да све то саопштим и будите сигурни да ћу вас назвати у драги „Блиц“ да вам то саопштим, пошто сте ви иначе познаваоци мене и мога живота најбољи.
АЏИЋ: Рекли сте и да вам нуде неке договоре. Значи, мало да то појаснимо. Ако се нуди неки договор, значи, то је већ друга ствар. Не ово, ово што сте сад рекли: то значи да ви имате инсајдере у ДС-у, али је друга ствар, рекли сте, да вам нуде неке договоре.
СУБОТИЋ: Па, управо о томе се и ради зато што због процеса који се води у Швајцарској... Не бих имао, верујте, никакав да вам кажем да немам забрану од стране тужилаштва у Швајцарској да износим детаље из оперативног рада њихове службе. А то је део тога. Ти људи долазе у Женеву. И код мене долазе. И овде се то и догађа, пошто ја не могу да дођем у Србију и у Београд. Тако да, молим вас, имајте разумевања према мени због тога.
ВОДИТЕЉ: Ако питања нема, можемо да завршимо. Хвала господину Суботићу и хвала новинарима који су се одазвали.
