Злочин у присуству НАТО и даље без икакве казне

КРИВЦИ НИСУ ОТКРИВЕНИ НИ ОСАМ ГОДИНА ОД УБИСТВА ДВА СРПСКА ДЕЧАКА У ГОРАЖДЕВЦУ

место масакра на реци Бистрици

•      Наше тужилаштво је испитало све сведоке који су били на располагању. Све информације су поново анализиране, али ништа није дало резултате па смо одустали до истраге, саопштила портпарол Еулекса Ирена Гудељевић

     На обали реке Бистрице код Гораждевца 13 августа 2003. године албански екстремисти су пуцајући из шибља крај рече, мучки, с леђа, и убили два српска дечака и ранили још четворо српске деце, који су се у том моменту играли на обали. 

     Осам година после убиства Ивана Јовановића (19) и Пантелије Дакића (13) убице нису пронађене.

     Родитељи и родбина убијених дечака и ове године као и свих предходних и даље не знају ко им је убио децу. Еулек се прошле године обуставио истрагу на овом случају уз образложење да нема довољно доказа против осумљичених.

     Дана када су Дакић и Јовановић убијени рањени су и дечаци Марко Богићевић (12), Драга Србљак (13) Богдан Букмировић (14) и Дорђе Угреновић (20).

     Овогодишњи парастос служен је као и претходних година у цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу, а обред је одржао Владика Теодосије. На парастосу су били пристуни и предсвници Министрства за Косова и Метохију, Горан Богдановић и Слађана Радовић.

     Нападачи на српску децу која су се купала на реци 500 метара од центра села, никада нису нађени упркос обећању тадашњег шефа Унмик полиције да ће "преврнути сваки комад земље како би нашао убице", а није помогла ни награда од милион евра коју је понудила мисија УН. 

     Унмик је после напада у Гораждевцу саопштио да је "непознат број људи из жбуња отворио ватру из 'калашњикова' на педесетак деце и младих, већином Срба из гораждевачке енклаве". Косовска полиција је у истрази саслушала 75 сведока, међу којима и рањене жртве напада и претресла 100 кућа.

     Очеви убијених дечака тврде да се зна ко је пуцао на њих и да су то рекли и Кфору. Убиство деце осудили су домаћи и страни званичници, а тим поводом одржана је и хитна седница Савета безбедности УН. 

     У Гораждевцу данас живи око 750 Срба, трећина броја од пре 1999. године. 

неутешне породице на парастосу

     Убиство у Гораждевцу спада у један од четири највећа злочина над Србима од доласка међународне мисије у Покрајину. Убице су остале некажњене као и у три остала злочина - у Старом Грацком, Обилићу и код Подујева. 

     У Старом Грацком убијено је 14 жетелаца, у Облићу породица Столић, а код Подујева 12 путника аутобса Ниш експреса који је дигнут у ваздух.

     У Еулексу тврде да су спремни да поново отворе истрагу, ако дођу до нових сазнања о терористичком нападу у Гораждевцу.
„Свака истрага може бити отворена ако се појаве нове информација. Ми смо случај наследили од Унмика и предмет је био у нереду кад смо га добили", рекла је портпарол Еулекса Ирена Гудељевић.

     " Наше тужилаштво је испитало све сведоке који су били на располагању. Све информације су поново анализиране, али ништа није дало резултате па смо одустали до истраге, саопштила портпарол Еулекса Ирена Гудељевић", навела је Гудељевићева.

     Извор: ( Фонет, РТС)
 

     Богдан Букумирић

     „Имао сам седам прострелних рана“

     Богдан Букумирић, који је и сам био тешко рањен, изјавио је ФоНету да му није јасно због чега је осам година било потребно надлежним органима да обавесте породице о прекиду истраге.

     "Осам година нису могли да пронађу ни један доказ. Да су истрагу водили како треба, вероватно би бар један доказ пронашли. Тадашњи комесар Умник полиције рекао је да ће преврнути сваки камен да би се пронашле убице", нагласио је Букумирић.

     Тог дана на реци Бистрици је било више од 80 људи, када је из жбуна, који је од Букумирића био удаљен свега десетак метара, на децу отворена ватра.

     "Тада сам погођен. Задобио сам седам прострелних рана. У помоћ ми је притекао комшија, који ме је превезао до амбуланте у Гораждевцу, где ми је ублажено крварење", објаснио је Букумирић.

     Приликом транспорта у пећку болницу, на аутомобил у којем се налазио насрнули су Албанци и почели да их ударају и разбијају стакло.

     "Наишле су две патроле Кфор и одвојиле Албанце од аутомобила. Одмах затим сам пребачен у болницу у Пећи", препричава Букумурић.

     Он сматра да је преживео захваљујући упорности српских лекара, посебно докторке Милене Цветковић, која је три сата убеђивала припаднике Кфор да га пребаце у северни део Косовске Митровице.

     Букумурић је потом најпре пребачен у француску болницу у јужном, албанском делу Митровице, а затим и у северни део града на Ибру.

     Пошто хеликоптер Ауто мото Савеза Југославије није добио дозволу да прелети административну линију, Букумирић је аутомобилом пребачен за Рашку, а одатле хеликоптером на Војномедицинску академију у Београд.

     Исте вечери није, међутим, могао да буде оперисан, јер су лекари установили да је у себи имао само литар и 400 грама крви.

     Оперисан је наредног јутра, после чега је био у коми шест дана. Касније је оперисан још четири пута. Сада живи у Београду.