Србија у Савету безбедности УН затражила да УНМИК и даље остане на КиМ

ДАЧИЋ У ЊУЈОРКУ „ПЛАКАО“ ШТО ОД ЗАЈЕДНИЦЕ СРПСКИХ ОПШТИНА

И ДАЉЕ НЕМА НИШТА

Ивица Дачић

• Дачић оценио да је статусно неутрална улога Унмика неприкосновена у координацији међународног присуства и стабилизације прилика на Косову и истакао да је „јачање присуства и улоге Унмика од посебне важности за Србију, а посебно за Србе и друге неалбанске заједнице које живе на простору КиМ
• Указао да је одржив повратак остварило „свега 1,9 одсто“ избеглих и затражио од специјалног представника генералног секретара УН Захира Танина да објасни зашто се та информација не износи у његовим извештајима и „да ли поражавајући податак од 1,9 одсто треба прихватити као готову чињеницу и с њом се помирити“
• ФАКТИ: Рекао на Ист Риверу да Приштина фактички саботира формирање ЗСО. Рекао, уверен да је спасио душу своју. А и он и Вучић и даље послушно спроводе Бриселски споразум из којег се не спроводи само оно што је у српском интересу. Не пада им уопште на памет да услове: кочи „Приштина“ - кочимо и ми. А не пада јер Београд слуша наредбе оних који подржавају Шиптаре

        МИНИСТАР спољних послова Србије Ивица Дачић заложио се данас на седници Савета безбедности УН посвећеној раду Мисије УН на Косову (Унмика) да се не смањују њени ресурси и да Савет безбедности и даље четири пута годишње разматра ситуацију на Косову.

        Дачић је навео да Приштина још није предузела неопходне кораке за пуну имплементацију договореног у оквиру бриселског дијалога и да још није обезбеђена системска и институционална заштита српске заједнице, што је требало обезбедити формирањем Заједница српских општина.

        „Због недостатка политичке воље и кризе институција у Приштини, са жаљењем констатујем да још нису испоштоване кључне одредбе Бриселског споразума које се односе на формирање и функционисање ове Заједнице“, рекао је Дачић.

        Додао је да политичка криза у Приштини носи озбиљан ризик од преливања општег незадовољства бирачког тела већинске заједнице према мањинским заједницама, а посебно према српској.

        „Разлог је и у национално острашћеној реторици политичара из Приштине, чиме се свакако не доприносе смиривању тензија и помирењу“, оценио је Дачић и додао да су нестабилне безбедносне прилике на Косову додатно угрожене забрињавајућим трендом пораста екстремизма и радикализма.

        Дачић је рекао да због тога што су политичке, друштвене и економске прилике у којима живи српска заједница на Косову и даље врло сложене, Србија очекује од међународне заједнице, а пре свега УН, континуирану помоћ на путу изградње поверења.

        Он је оценио да је статусно неутрална улога Унмика неприкосновена у координацији међународног присуства и стабилизације прилика на Косову и истакао да је „јачање присуства и улоге Унмика од посебне важности за Србију, а посебно за Србе и друге неалбанске заједнице које живе на простору КиМ, нарочито када се има у виду поверење које ова Мисија ужива“.

        „У прилог томе да финансијске и кадровске ресурсе Унмика не треба смањивати, нити проређивати седнице Савета безбедности на којима се разматра ситуација у Покрајини, уз бројне безбедносне и друге изазове са којима се неалбанско становништво суочава, најсликовитије говори чињеница да се у Србији ван Косова и Метохије и данас налази више од 200.000 интерно расељених лица која су услед прогона и угрожености била приморана да напусте Косово и Метохију“, рекао је Дачић.

        Дачић је рекао да је одржив повратак остварило „свега 1,9 одсто“ избеглих и тражио од специјалног представника генералног секретара УН Захира Танина да објасни зашто се та информација не износи у његовим извештајима и „да ли поражавајући податак од 1,9 одсто треба прихватити као готову чињеницу и с њом се помирити“.

        „Насиље према неалбанским заједницама, посебно повратницима, неминовно изазива додатну бојазан потенцијалних повратника у погледу безбедносне ситуације. Нажалост, код ових случајева углавном изостаје адекватно реаговање органа јавног реда, а број правоснажних осуда починилаца је и даље веома мали", рекао је Дачић.

        Шеф српске дипломатије је додао да на међуетничке односе негативно утичу напади на културну и верску баштину невећинских заједница.

         „Не могу а да не поменем и исписивање на зиду цркве Свети Никола у Приштини графита у славу ИСИЛ, терористичке творевине у борби против које се ујединила читава међународна заједница. Аутори овог акта скрнављења верског објекта у срцу Европе, свима нам претећи поручују да ИСИЛ долази“, навео је Дачић.

        Дачић је рекао да актуелни Извештај о раду Унмика истиче да је, у односу на јануар и фебруар 2015. године, број пријављених инцидената усмерених на мањинске заједнице, у истом периоду ове године смањен, али да чињеница да су медјуетнички инциденти и даље свакодневна реалност на Косову „сама по себи представља снажну, негативну поруку припадницима српске и других неалбанских заједница“.

        „Имајући у виду да Извештај који је пред нама готово и не помиње нападе на етничкој основи, навео бих само део онога што је обележило извештајни период: напади на Србе повратнике и њихову имовину у селима Берково и Пасјане, каменовање кућа повратника у Клини и Призрену, паљење и напади експлозивним направама на домове Срба у Ораховцу и Гњилану“, навео је Дачић.

        Бета