Пандуревић: Дејтонска БиХ није ништа мање српска, него што је била Тврткова Босна у средњем веку

„РЕПУБЛИКА СРПСКА – ГОДИНЕ РАСПЛЕТА ИЛИ ДРУГО ПОЛУВРЕМЕ“ – ИЗЛАГАЊЕ ВИНКА ПАНДУРЕВИЋА

* У Дејтону је Српска, добила и географску – ентитетску, за многе Србе у Српској, државну границу (која је јасно уцртана на картама и препозната на терену). Та граница потврђује да БиХ није унитарна држава, него је састављена од два ентитета, тј. сложена држава

* Многи су међународни чиниоци, укључујући и неке „сведоке-гаранте“ Дејтонског споразума имали план да Дејтонска БиХ кратко траје, и да кроз различите процесе, који се воде у име „функционалне БиХ“, створи унитарна БиХ, како би били остварени њихови циљеви и, можемо слободно рећи ратни циљеви политичког бошњачког Сарајева, а у таквој БиХ би српски народ изгубио свој субјективитет, а потом и идентитет

* Губитак надлежности РС, а тиме и угрожавање њене будућности, може се десити само уз сагласност њених државних и политичких представника, уколико се поколебају или подлегну рајинском менталитету, или се пак полакоме на парче власти. Зато успешну борбу против оваквих процеса треба сматрати једним од исходишта будућности Српске

* Раздруживање може бити крајња опција, уколико би останак РС у БиХ значио њен нестанак, али тада треба обазриво затезати уже да не дође до прераног пуцања. Стога је важно исходиште будућности РС, која је утемељена на прошлости, али уздрмана садашњошћу, не само њена одбрана, него и начин на који то чинимо

_______________________________________________________________________

               УТВРЂИВАЊЕ исходишта будућности С(с)рпске јесте покушај са вишезначним одрђењем, и представља само један од напора у процесу тражења одговора повезаних са будућношћу Републике Српске (РС) и са будућношћу српске посматрано у целости као свесрпског питања, ради избора одговарајућег начина наше даље борбе, за опстанак Српске, односно српства као таквог.

               То управо, захтева и сам назив трибине, која се данас одржава, а који гласи:  „Године расплета или друго полувреме“, иако се фокус ставља на РС.

               Актуелно време, а пре свега године које су пред нама, које можемо сматрати само једном етапом долазећих политичких утакмица, у којима морамо јасно и чврсто дефинисати исходишта будућности српске, исходишта српске будућности, исходишта будућности српства, будућности српских земаља, „будућности српске брод“ (како то стоји у Химини Републике Србије), а у суштини је реч о исходиштима будућности једне те исте друштвене творевине, било да је називамо српска, српство, српске земље или Србија и РС.

               Ово је врло крупно национално питање, стратешке важности, са којим се не срећемо први пут.

               Пошто је реч о исходиштима будућности Српске, као извориштима, полазној тачки или месту одакле нешто настаје и одакле се даље развија, та исходишта се морају посматрати у временском континуитету: прошлост-садашњост-будућност.

               У нашој прошлости, ближој и даљој, постоје снажни фундаменти на којима почива уставни поредак РС и данашња позиција српског народа у РС и у БиХ, из које црпимо снаге и средства за нашу будућност.

               Срби су насељавали БиХ вековима, почев од 9. века, ми нисмо никакви уљези у БиХ. Иначе на постјугословенском простору историја и прошлост су снажно изражене и налазе се у темељима културног, идеолошког, политичког, друштвеног, па и сваког другог деловања и биствовања свих етничких заједница (народа).

               Дакле, када говоримо о исходиштима будућности Српске, мислимо пре свега, на сва  она темељна полазишта, на онај координатни систем, почев од Тврткове Босне, као српске средњовековне државе, кроз све потоње историјске периоде па до Дејтонске позиције РС у Дејтонској  БиХ. Зато је поред исходишта на којима РС почива већ 34 године и на којима ће опстајати-трајати кроз векове, неопходно истовремено стварати нове претпоставке – за нова исходишта будућности РС, која ће крепити њену политичку и државну  снагу.

Споменик краљу Твртку у Бањалуци

               Данашња (Дејтонска) БиХ није ништа мање српска, него што је то била Тврткова Босна у средњем веку. Све оно што српски народ на плану поптуног државног суверенитета, укључујући област спољне политике и одбране, не може да оствари у РС то чини кроз институције (заједничке органе) БиХ, јер ти органи-институције су и српски. У тим институцијама је садржана и политика РС, која се реализује у потребном обиму као интерес РС, као такве. Дакле Срби у БиХ имају дупли основ конзумирања своје државности, тј. кроз институције РС и заједничке институције БиХ.

               Такви облици политичког и државног утемељења српског народа у БиХ нису међусобно супростављени него су компатибилни. Овакав, дејтонски концепт БиХ треба сматрати исходиштем будућности РС.

               Као свеприсутан и посебно важан темељ Српске треба посматрати политичку зрелост и одлучност српског народа као историјског и политичког субјекта да одбрани право на  властиту аутономију, у време разбијања југословенске државе (90-тих година) и покушаја гушења права српског народа у БиХ, успевши да кроз политички процес и демократским средствима формира своје политичке и државне институције (Скупштина српског народа у БиХ, која је формирана 24.октобра 1991.), које су своју практичну форму и израз добиле кроз РС.

               Следећи, али ништа мање важан темељ и исходиште постојања и будућности РС јесте Дејтонски споразум – Анекс IV Устав БиХ, којим су право Срба у БиХ и Српска верификовани и међународно потврђени. У Дејтону је Српска, добила и географску – ентитетску, за многе Србе у Српској, државну границу (која је јасно уцртана на картама и препозната на терену). Та граница потврђује да БиХ није унитарна држава, него је састављена од два ентитета, тј. сложена држава. Институције РС дефинисане њеним Уставом (који је усклађен са Уставом БиХ) загарантоване  су и уставном структуром БиХ.

               Темељи, исходишта РС о којима говоримо нашли су се на удару постдејтонских магли и тумачења, боље речено ревизије Дејтонског споразума, иницираних и вођених од стране различитих међународних институција, било да су непосредно проистекли из Дејтонског споразума или су самоустановљене (ПИК и његов Управни одбор). Све са намером унитаризације и централизације БиХ, међу којима су се посебно истицали поједини „високи представници“, о којима је на предходним трибинама било много речи.

               Многи су међународни чиниоци, укључујући и неке „сведоке-гаранте“ Дејтонског споразума имали план да Дејтонска БиХ кратко траје, и да кроз различите процесе, који се воде у име „функционалне БиХ“, створи унитарна БиХ, како би били остварени њихови циљеви и, можемо слободно рећи ратни циљеви политичког бошњачког Сарајева, а у таквој БиХ би српски народ изгубио свој субјективитет, а потом и идентитет.

               Зато врло важним исходиштем садашњости, а још више будћности Српске сматрамо успешну политичку борба предстваника српског народа у заједничким институцијама БиХ, као и успешно функционисање институција Српске, где је за обоје изузетно важно српско политичко и духовно јединство, упорност и чврстина ставова.

Винко Пандуревић

               Губитак надлежности РС, а тиме и угрожавање њене будућности, може се десити само уз сагласност њених државних и политичких представника, уколико се поколебају или подлегну рајинском менталитету, или се пак полакоме на парче власти.Зато успешну борбу против оваквих процеса треба сматрати једним од исходишта будућности Српске.

               Управо заједничке институције у БиХ требају бити важно место где ће се представници српског народа борити за интересе РС, никако не препустати те инстутуције другима, да их својатају као искључиво њихове.

               Раздруживање може бити крајња опција, уколико би останак РС у БиХ значио њен нестанак, али обазриво затезати уже да не дође до прераног пуцања. Зато треба рећи да је важно исходиште будућности РС, која је утемељена на прошлости, али уздрмана садашњошћу, не само њена одбрана, него и начин на који то чинимо.

               Важно исходиште будућности РС биће свакако измењене геополитичке и међународне околности, побољшана међународна позиција РС, која је постала препознатљива и подржана од стране и истока и запада, додуше не у једнакој мери. РС је значајно поправила свој политички међународни положај, посебно код америчке администрације, који је делимично усаглашен са позицијом РС у односу на Москву.

               Од посебне важности су унутрашњи чиниоци, као што су: људи, пре свега млади, и њихови квалитети, природна богатства, квалитет политичког система и његова демократичност, економске основе и степен привредне и технолошке развијености су итекако важна исходишта будућности Српске.

               Дакле кључна исходишта будућности Српске су: Устав РС, унутрашња друштвена и политичка стабилност, економска снага, социјална кохезија, снажна повезаност са Србијом, одбрана изворног-Дејтонског Устава БиХ, институционална сарадња са друга два народа и пружена рука свима у региону, а то све уз обезбеђену међународну подршку, која ће елиминисати „пацке“ из америчке амбасаде у Сарајеву, а пре свега из Вашингтона, и подразумевати снажену подршку Москве, тако да никога не чуди да председник РС на путу из Москве за Вашингтон и обрнуто, сврати у Бања Луку да промени одело, а да то не забрињава ни Москву ни Вашингтон, али сигурно ће, у најмању руку, да збуњује политичко Сарајево.

               (Tрибина је одржана 30. септембра у Прес-центру УНС - у организацији портала "Све о Српској" и "Факти", уз подршку Представништва Српске у Србији)