Николић на Крфу само једно „заборавио“ да каже: да су Срби од 1915. гинули за - Југославију

„НА КРФУ И ВИДУ СЕ ОДИГРАЛА ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ ДРАМА У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА“

Томислав Николић

• Рекао на острву Видо: „Веровали смо у себе и натерали савезнике да нам дозволе да пробијемо Солунски фронт 1918. године, чиме је сломљена кичма силама Осовине и окончан до тада највећи рат у историји људске цивилизације“
• Да би све било напредњачки, није пропустио да каже: Србија никада неће заборавити да су заједно са Србима на том фронту гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад Паше, Канаде, Италије

        ПРЕДСЕДНИК Србије Томислав Николић изјавио је данас поводом стогодишњице искрцавања српске војске на Крф и Видо да се на тим грчким острвима одиграла „једна од највећих драма у историји српског народа“.

        „Веровали смо у себе и натерали савезнике да нам дозволе да пробијемо Солунски фронт 1918. године, чиме је сломљена кичма силама Осовине и окончан до тада највећи рат у историји људске цивилизације“, рекао је Николић на острву Видо.

        Он је поручио да Србија никада неће заборавити да су заједно са Србима на том фронту гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад Паше, Канаде, Италије.

        „Верујемо да Солунски фронт 1915. године није могао да спаси српску војску, иако су у Нишу Савезнике чекали славолуци окићени цвећем и нада народа да ће европске војске стићи. Верујемо да би нам помогли да су могли и да би спречили да Аустријанци, Мађари, Немци, Бугари прегазе Србију“, рекао је Николић.

        На Солунском фронту погинуло је око 21.000 српских војника, 23.000 француских војника, 3.000 британских војника, 1.500 грчких војника, 3.500 италијанских војника, навео је Николић.

        По наредби руског цара Николаја у Солун је стигло 10.000 припадника московског војног округа и око 4.300 међу њима је страдало на фронту, подсетио је Николић.

        „Све њих Србија никада неће заборавити“, поручио је председник Србије, изразивши захвалност и савезничким медицинским мисијама и народу Крфа.

        Николић данас присуствује отварању нове сталне поставке „Срби на Крфу 1916-1918“ у Српској кући и биће проглашен за почасног грађанина општине Крф.

        Он је 6. априла донео указ о одликовању Општине Крф Сретењским орденом првог степена за исказану племенитост и хуманост према српским војницима који су се пре 100 година искрцали на острво Крф.

        Председник општине Крф Костас Николузос изјавио је да се данашњом церемонијом одаје пошта онима који су изгубили живот за време боравка српске војске на Крфу у периоду од 1916. до 1918. али и да се упућује снажна поруку солидарности и хуманизма целом свету.

        Према његовим речима, век после Солунског фронта односи Србије и Грчке „остају јаки и да временом постају још јачи“.

        „Братимљење наше општине са градовима у Србији, као што су Београд, Крушевац, Александровац, Земун, Чајетина и Палилула потврђује наше историјско пријатељство“, рекао је Николузос.

        Он је рекао да данас избегличко питање представља озбиљан проблем за Европу и да је потребно је да се вратимо уназад у нашу историју и да на том примеру научимо.

        „Европа не може да диже зидове. Ова логика је неисторијска, нехумана и недемократска“, рекао је председник општине Крф.

        Бета