Лажни левичар Вулин и Драшковић само су због власти са „Веберовим“ напредњацима

„ОПАСНО ЈЕ ЗА ДРЖАВУ И НАРОД ДА ЊИМА УПРАВЉА ЈЕДАН ЧОВЕК - МА КО ТО БИО“

• Коалиција „Србија побеђује“ нема програм, нити га може имати, будући да је сачињена од странака дијаметрално супротних идеологија, којој је једино заједничка жудња за одржавањем на власти и настављање некажњене пљачке Србије

        ЛАЖНИ Вулинови левичари заборављају да на изборима грађани свој глас дају политичким идејама и програмима и да се бирају народни посланици као носиоци тих програма. Тек после избора, зависно од резултата избора, може да се говори о кандидатима за председника владе. Тада ће и странка Хајат-левичара и добити одговор на своје преурањено постављено питање. Тај одговор свакако неће бити ни Вучић, ни Пајтић, ни Тадић, ни Дачић.

        Подсећамо политичаре кратке памети, међу којима (на)предњаче они из ПС-а, да је њихова „напредна коалиција“ 2012. имала истог кандидата за премијера као и сад, па је до 2014. премијер био Ивица Дачић. Ако СНС као најјача странка на изборима 2012, није дала премијера 2 године до завршетка ванредних избора 2014, зашто би прећутана и медијски линчована коалиција Двери-ДСС морала да озваничи кандидата за премијера још током предизборне кампање?

        Не чуди зашто лажни левичари, гласноговорници неолибералног режима, изборе покушавају да представе као избор личности, а не програма. Коалиција „Србија побеђује“ нема програм, нити га може имати, будући да је сачињена од странака дијаметрално супротних идеологија, којој је једино заједничка жудња за одржавањем на власти и настављање некажњене пљачке Србије.

        Опасно је по једну државу и народ да њима управља један човек, ма ко он био. Србији су неопходне јаке институције државе и поштовање Устава и закона, а не моћ у рукама малог броја људи. То је политика коју нуди коалиција Двери-ДСС.

        Двери су једина нова политичка снага која је опстала, иако гушена од већине потрошених политичара, који су за 25 година вишестраначја упропастили Србију. Од свих већих странака, Двери су једино у ДСС-у препознали истинског партнера и то након доласка Санде Рашковић-Ивић на чело странке.

        Двери нису учествовале ни у каквој власти, а направиле су изузетан резултат 2012, излазећи први пут на изборе и то на свим нивоима. Да није било договора између ДС-а, СНС-а и СПС-а, Двери би још 2012. биле у Скупштини Србије, али их је у томе спречила изборна крађа и прекрајање изборне воље грађана.

        У условима небивале медијске цензуре, Двери су и на локалним изборима оствариле значајан резултат и данас се у 10 градова и општина налазе одборници Двери који су као оштра опозиција добро потпрашили страначке комбинације на локалима широм Србије.

        Нисмо приметили да Покрет социјалиста игде има запажен резултат, јер су минорна интерeсна комби-странка која никад није самостално изашла на изборе, те им се рејтинг граничи са статистичком грешком.

        Нека лажни левичар Вулин нама одговори на једноставно питање: шта је осим огољене жеље за влашћу и моћи заједничко његовом Покрету социјалиста, лажно-монархистичком СПО који је први довео NATO 2005. године у Србију, Карићевом Покрету снага Србије, Поповићевим „народањацима“, странци страних интереса Расима Љајића, лажним заштитницима пензионера ПУПС-у, па су се сви спојили у коалицију са „Веберовом“ Српском напредном странком?

         (саопштење Српског покрета Двери и Демократске странке Србије)