Кецмановић: Шмит ће добити отказ, а уследиће ретроактивно укидање свих лудорија које је понаправљао

ТРИБИНА „ШТА ЈЕ ОДГОВОР СРПСКЕ НА АГРЕСИЈУ ПРОТЕКТОРАТА“ – ИЗЛАГАЊЕ НЕНАДА КЕЦМАНОВИЋА

* У новембру ће бити одржани ванредни председнички избори у Српској на којима ће кандидат СНСД-а бити Синиша Каран. Истог дана о истом трошку, или касније, требало би да буде одржан и референдум, који ће оспорити одлуке протектората и подржати легитимног председника. Али, референдум пре избора постаје готово сувишан. Но, не мање су сувишни и ванредни избори чији резултат ће трајати само 12 мјесеци до редовних избора 2026-те, али, ето, ипак ће их бити

* Показало се да не треба потцењивати способност ЕУ да се привремено консолидује и одложи пад, повеже се са америчким крилом неолибералне интернационале и покаже мишиће у своме балканскоом дворишту. Међутим, објективно, ситуација по Српску и није тако лоша јер Додик и без председничке функције остаје председник СНСД. На челу СНСД и коалиције, он преко партије контролише парламент и спикера, премијера, владу и министре

* Индиректно охрабрење стигло је са неочекивне адресе. Бакир Изетбеговић, фаворит избора ’26 у ФБиХ крајем прошлог месеца изјавио је: „Препустили смо Русију Милораду Додику. Дозволили смо да он креира руску политику према БиХ. Добили смо Русију која нам подмеће ногу у СБ УН по питању ОХР-а, ЕУФОР-а и битних питања везаних за нашу земљу. Не мислим да смо паметно поступили и мале су шансе да се то промени“

* Саопштио је Бакир то руском амбасадору у Сарајеву Игору Калабухову и изразио „спремност за дијалог, али не као Бошњаци него као БиХ“. Како би се то могло другачје схватити него као молба да Русија буде медијатор у Новом договору о Босни, што им је Додик одавно предлагао?

______________________________________________________________________

           ОД ПРОШЛЕ недјеље као да је ситуација у Српској нешто јаснија. Коначно се зна да се Додик повукао са функције предсједника, да ће у новембру бити одржани ванредни предсједнички избори и да ће кандидат СНСД-а бити Синиша Каран.

           Истог дана о истом трошку, или касније, требало би да буде одржан и референдум, који ће оспорити одлуке протектората и подржати легитимног предсједника. Али, с обзиром на претходно, референдум прије избора постаје готово сувишан. Но, не мање су сувишни и ванредни избори чији резултат ће трајати само 12 мјесеци до редовних избора 2026-те, али, ето, ипак ће их бити.

           Све у свему, депримирајућа политичка ситуација у Српској до које је нагло дошло након мјесеци опште мобилизације институција и народа у одбрани Републике и предсједника. Преокрет је наступио баш у периоду када је Путин чешће но икада позивао Додика и Трамп одустао од мијешања у БиХ.

           Слаба ЕУ, сведена на трочлану коалицију вољних и остатак невољних и безвољних, показала се присутнија, активнија и ефикаснија у ангажовању на терену, него двије суперсиле. А преко Шмита, који је поред производње стихије безакоња, направио дил са дијелом опозиције да изађе на ванредне изборе и натјерао СНСД да пријави свог кандидата, те тако успио да бојкотује бојкот наметнутих избора.

           Показало се да не треба потцјењивати способност ЕУ да се привремено консолидује и одложи пад, повеже се са америчким крилом неолибералне интернационале и покаже мишиће у своме балканскоом дворишту. Не треба ни прецјењивати снагу и спремност  српских пријатеља да им се, стани-пани, супротставе и крајњим средствима.

           Међутим, објективно, ситуација по Српску и није тако лоша јер Додик и без предсједничке функције остаје предсједник СНСД. На челу СНСД и коалиције, он преко партије контролише парламент и спикера, премијера, владу, министре.

           Из Сарајева, наравно, приговарају да се пресуда против Додика односи на све јавне функције које финанасира држава, а из Бањалуке узвраћају да се у Српској странке не финансирају из буџета. Да ли ће Шмит и компанија иза њега ићи дотле да харизматичном Додику забране да буде и предсједник кућног савјета или ће се зауставити на неуставним и незаконитим радњама које су де факто већ на снази.

           Додик је у форми мирног разлаза чак и у форми сљедећег референдума запријетио отцјепљењем, а то је „коалиција вољних“ тенденциозно протумачила као најаву сецесије са прогнозом да ће то изазвати немире и нестабилност у региону па и шире. Истина је, што Додик каже, „Српска никада није ништа институционално предузела у том правцу“, али договорни разлаз, најава референдума, наратив о јединству РС и Србије, злоупотребљени су као алиби за удар.  

Ненад Кецмановић

           Чињеница је да се Русија никада није изјаснила у прилог тако радикалног потеза, него је увијек инсистирала на повратку на изворни Дејтон и Лавров је то безброј пута понављао. То је једини споразум који су прихватиле све три стране у БиХ и који је Русија и сама супотписала и гарантовала, те су евентуалне промјене Дејтона могуће само равноправним договором. 

                      А онда индиректно охрабрење са неочекивне адресе. Бакир Изетбеговић, фаворит избора ’26 у ФБиХ крајем прошлог мјесеца изјавио је: „Препустили смо Русију Милораду Додику. Дозволили смо да он креира руску политику према БиХ. Добили смо Русију која нам подмеће ногу у СБ УН по питању ОХР-а, ЕУФОР-а и битних питања везаних за нашу земљу. Не мислим да смо паметно поступили и мале су шансе да се то промјени“. 

           Саопштио је то руском амбасадору у Сарајеву Игору Калабухову и изразио „спремност за дијалог, али не као Бошњаци него као БиХ“. Како би се то могло другачје схватити него као молба да Русија буде медијатор у Новом договору о Босни, што им је Додик одавно предлагао.  

           Да ли је процијенио да, остављени без подршке САД, арапског свијета који није у стању да притекне ни браћи у Гази, и ЕУ забављене Украјином и о свом јаду, Бошњаци практично остају без јаког спољног ослонца? Или да су и Бошњаци открили да је будућност у БРИКС-у, ШОС-у и ОДКБ-у, а не у ЕУ и НАТО-у гдје их заправо неће без бројних условљавања и гђе би изгубили суверенитет прије него што су га и стекли?

           Путин као посредник између завађених народа у БиХ кога би прихватила не само Бањалука него и Сарајево, то би заиста било освјежење у односу на 30-годишњу монотонију врћења у босанском лавиринту у режији колективног Запада. За посредовање је потребан ауторитет. Да ли га имају Урсула фон дер Лајен генералица без војске, или Мерц, Макрон, Стармер који и код куће једва држе главу изнад воде, хировити Трамп који својим изјавама збуњује и непријатеље и савезнике. Или га има Владимир Владимирович?

           Ономад се у Сочију састао са Додиком, изразио задовољство што га поново види и честитао му празник српског јединства те оцијенио да „свако ко намеће рјешења треба да оде и да у БиХ треба покушати разговарати“.

           Русија предсједава октобарском сједницом СБ УН на дневном реду је БиХ, а руски амбасадор ће представити извјештај Републике Српске. Њемачка није чланица Савјета безбједности, а Кина јесте. Улива оптимизам барем утолико што ће Шмит напокон добити отказ, а онда тек слиједи ретроактивно укидање свих лудорија које је понаправљао. Међувријеме у којем су га његови евроамерички ментори подржавали биће запамћено као године које су појели скакавци. 

            (Трибина је одржана 7. октобра у Прес-центру УНС у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“ – уз подршку Представништва РС у Србији)