Јовановић: Још је Милошевић упозоравао да дејтонска права Српске не смеју бити предмет преговора

ТРИБИНА „СРПСКА СЕ БРАНИ УСТАВОМ“ – ИЗЛАГАЊЕ ЖИВАДИНА ЈОВАНОВИЋА

Ричард Холбрук, Кристофер Хил и Ворен Кристофер слушају

разговор Слободана Милошевића и Била Клинтона

* Садашња дешавања у БиХ, судски и медијски прогон предсденика Додика, део су ширих планова и настојања дубоке државе, њених огранака у Европи, којима не одговарају Дејтон и положај Републике Српске утврђен у Дејтону. Они се не мире са новом реалношћу у којој нема места за даље развлашћивање РС и за досадашњи однос према српском народу и његовим стеченим и загарантованим правима

* Дубока држава данас на Балкану настоји да настави конституисање исламске државе у срцу Европе, да заврши један од својих незавршених послова и да докаже да није посустала нити одустала од дестабилизације, експанзионизма и хегемонизма, упркос дубоким променама и новом односу моћи на европској и глобалној сцени.

* Дубока држава се она боји свог одласка, мира, дијалога Путина и Трампа. Дакле, док сведочимо напорима за окончање рата у Украјини, дубока држава, преко илегалног Високог представника, подстиче ескалацију у БиХ, односно, враћање на концепт унитарне БиХ, под доминацијом исламистичке сарајевске елите

* За Републику Српску, Србију и српски народ у целини, глобалне промене отварају шире могућности за ефикаснију одбрану виталних националних и државних интереса и за њих има више наде. Неопходни су: активан однос, синхронизација и ефикасније коришћење тих простора

_____________________________________________________________

             ВИСОКИ представник за БиХ давно је превазиђена категорија, а кад се ради о неком ко је тај положај илегално узурпирао, као што је случај са Кристијаном Шмитом, онда то припада давној колонијалној прошлости од које нас деле векови.

             Сећам се да је редседник Слободан Милошевић убрзо после Дејтона, непосредно после првих избора, говорио да Високог представника треба што пре укинути јер је и само његово постојање озбиљна препрека да легитимни изабрани представници три конститутивна народа преузму у своје руке пуну одговорност за уходавање дејтонског уставног уређења, за решавање развојних и свих других питања новим уставним методама и механизмима.

             У једном разговору са руским министром иностраних послова, Игором Ивановим, у Москви - Милошевић је рекао да стечена и Дејтоном загарантована права Републике Српске никада не могу бити предмет нових преговора.

             По мом дубоком уверењу, садашња дешавања у БиХ, судски и медијски прогон предсденика Републике Српске Милорада Додига, део су ширих планова и настојања дубоке државе, њених огранака у Европи, којима не одговара Дејтон и положај Републике Српске утврђен у Дејтону. Они се не мире са новом реалношћу у којој нема места за даље развлашћивање Републике Српске нити за досадашњи однос према српском народу и његовим стеченим и загарантованим правима.

Живадин Јовановић

             Дубока држава је агресијом 1999. године против Србије (СРЈ) тражила оправдање за опстанак НАТО кад га је требало распустити, јер је остао без глобалног проптивника. Дубока држава данас на Балкану настоји да настави конституисање исламске државе у срцу Европе, да заврши један од својих незавршених послова и да докаже да није посустала нити одустала од дестабилизације, експанзионизма и хегемонизма, упркос дубоким променама и новом односу моћи на европској и глобалној сцени.

             Може се рећи, да се она боји свог одласка, да се боји мира, дијалога Путина и Трампа, односно, враћања на сцену дипломатије уместо ескалације и конфронтације. Дакле, док сведочимо напорима за окончање рата у Украјини, дубока држава, преко илегалног Високог представника, подстиче ескалацију у Босни и Херцеговини, односно, враћање на концепт унитарне БиХ, под доминацијом исламистичке сарајевске елите. И због рата у Гази, има интереса да демонстрира подршку унитарном исламистичком концепту БиХ.

             Сматрам да је ово време када глобалне промене у Европи и у свету отварају нове просторе за бољу заштиту стечених и загарантованих права Републике Српске, Србије и српског народа на Балкану.

             Ако је тачно да треба наступати стрпљиво и обазриво, онда је бар једнако одговорно да се не треба колебати нити повлачити са позиција чврсте одбране Дејтона и стечених права Републике Српске.

             Настављањем отворености за дијалог, развојем и иницијативама за доследну примену Дејтона треба чувати стечена права, обесхрабривати покушаје ревизије Дејтона и враћати изворне надлежности РС. И иницијативу за  доношење Устава Републике Српске треба третирати у том контексту.

             Устав, разуме се, сам по себи, не решава све проблеме. Зато је потребно, паралелно, и тактички и суштински, развијати унутрашњи дијалог у Републици Српској у смислу учвршивања националне и друштвене кохезије, диалог са Сарајевом или са другим ентитетом и наставити узлазну дипломатску иницијативу на међународном плану.

             Поред Русије, као стратешког партнера, треба тражити контакте и налазити, контакте са Трамповом администрацијом која нема интереса да наставља ни Бајденову, још мање, политику Клинтона и Олбрајтове. Напротив, сматрам, да Трампова администрација има интерес да што пре све то превазиђе мирно, дипломатијом а не конфронтацијом и отварањем нове кризе.

             Извесно је да је смањена подршка Вашинтона концепту наметања унитарне БиХ који Кристијан Шмит заступа са позиција прошлости. Нема више оне подршке из Вашингтона ни Kуртију, нити Шмиту, нити исламистичким унитаристима у Сарајеву. И, то је квалитативна промена.

             Затим, треба ојачати координирано деловање Србије и Републике Српске на међународном дипломатском плану. Ту никада није понестајало енергије и иницијативе, било је значајних и има значајних резултата, али ово врема свакодневних дубоких промена захтева још интензивнију синхронизацију  њиховог деловања.

             Сматрам да за Републику Српску, Србију и српски народ у целини, глобалне промене отварају шире могућности за ефикаснију одбрану виталних националних и државних интереса и да за њих има више наде.

             Неопходни су: активан однос, синхронизација и ефикасније коришћење тих простора.

             (Трибина је одржана у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“ уз подршку Представништва РС у Србији)