Почетна
Serbian Point
Хералдичар Џуџевићу: Није било насиља над презименима муслимана 1912. јер их нису имали

Хералдичар Џуџевићу: Није било насиља над презименима муслимана 1912. јер их нису имали

ТУРСКИ ДРЖАВЉАНИ СУ ТЕК ПО ЗАКОНУ ИЗ 1934. ГОДИНЕ МОРАЛИ ДА КОРИСТЕ ПРЕЗИМЕНА

Презимена са суфиксима -вић и -ић, заједно са суфиксима -ов, -ев, -овић, -ски, па чак и -ин, -ак, -ек, -ик јављају се много раније. Не стоји тврдња господина Џуџевића да су овакви суфикси наметнути од било какве власти, већ више да су у природи словенских језика, па су се сами таквим наметнули", објаснио је хералдичар Немања Тодоровић Штиплија са Масариковог Универзитету у Чешкој Репиблици

         ХЕРАЛДИЧАР Немања Тодоровић Штиплија са Масариковог Универзитету у Чешкој Репиблици оценио је да је неутемељена тврдња Есада Џуџевића о насилној србизацији муслиманских презимена, јер османски држављани муслимаске вероисповести нису, уопште, имали презимена.
          У писаном осврту на промену презимена председника Бошњачког националног већа Есада Џуџевића у Џуџо, Тодоровић Штиплија наводи у мејлу достављеном медијима, да презимена са суфиксима "вић" и "ић" у словенским језицима означавају припадност, првенствено породици.
          - Презимена са суфиксима -вић и -ић, заједно са суфиксима -ов, -ев, -овић, -ски, па чак и -ин, -ак, -ек, -ик јављају се много раније. Не стоји тврдња господина Џуџевића да су овакви суфикси наметнути од било какве власти, већ више да су у природи словенских језика, па су се сами таквим наметнули", наводи хералдичар.
          Са друге стране, с обзиром да суфикси овог типа у словенским језицима означавају припадност, првенствено породици - тј. оцу, срећу се код Бошњака много раније, наводи Тодоровић.
          Он наводи да је хералдика као помоћна историјска дисциплина уско повезана са родословљем или генеалогијом (грчка реч за род, племе, колено - логос реч, говор). То је дисциплина о постанку, односима и коренима имена и презимена људи, наука која проучава порекло породица.
          Џуџевић је раније саопштио да је званично променио презиме у Џуџо и да је одбацивањем додатка "вић" из презимена исправио неправду учињену његовим прецима.
          Тодоровић сматра да је нетачна тврдња Џуџевића да су суфиски "вић" и "ић" наметнути од 1912. године.
          - Прво, нису имали чему бити наметнути, кад османски држављани муслимаске вероисповести нису имали презимена. Муслимани су у Османском царству само на своја имена додавали титуле, као што су паша, хоџа, бег, ханума, ефендија, и слично - овакве титуле дефинисале су њихов формални или неформални статус у османском друштву, њихову професију или нешто друго. Слично је било и са верским и војним титулама, али права презимена османски држављани нису имали - указује Тодоровић.
          Он подсећа да су турски држављани после Ататуркових реформи, које су почеле 1921-24. године Законом о презименима Турске Републике који донет врло касно 1934. године, морали да користе презимена.
          - До тада су само хришћански и јеврејски становници новоосноване Републике Турске имали презимена, док их муслимани нису имали уопште - тврди Тодоровић Штиплија.