Европарламент: У Србији нема независног правосуђа, слаб напредак у борби против корупције

УПОЗОРИО БЕОГРАД ДА „АУТОНОМИЈА ВОЈВОДИНЕ НЕ СМЕ БИТИ ОСЛАБЉЕНА“

• Од Србије је и овога пута затражена пуна сарадња са Трибуналом у Хагу, а као један од кључних приоритета евроинтеграција Србије наводи се нормализација односа са Косовом и „пуна примена” договореног у дијалогу Београда и Приштине, укључујући и „питање Заједнице српских општина”

        ЕВРОПСКИ парламент је на пленарном заседању у Стразбуру великом већином гласова - 524 гласа за од присутних 673 - усвојио Резолуцију о Србији.

        Резолуција „поздравља ангажовање и напредак Србије у процесу евроинтеграција”, а држава позива да у комуникацији са грађанима „активно промовише своју ЕУ стратегију”.

        Европски парламент поздравља отварање 8 поглавља у приступним преговорима и износи очекивање о отварању нових поглавља са Србијом.

        Резолуцијом се и овога пута наглашава се да је примена реформи кључна за наставак европског пута Србије.

        Поздравља се и генерално побољшање економске политике у земљи и напредак ка функционалној тржишној економији.

        Србија је похваљена за „конструктиван и хуман однос” према мигрантима.

        Резолуција наглашава да је у Србији „направљен напредак у области правосуђа”, али да „независност правосуђа још није осигурана у пракси”.

        Такође се износи „забринутост због недовољног напретка у борби против корупције”, а од Србије се тражи „јасна политичка воља да се то питање реши”.            

        Једина област за коју у Европском парламенту кажу да нема напретка јесте слобода изражавања и присуство самоцензуре у медијима у Србији.

        Од власти у Србији се тражи да осигурају и примену закона о заштити мањина.

        Европски парламент поручује да „ аутономија Војводине не сме бити ослабљена”.

        Од Србије је и овога пута затражена пуна сарадња са Трибуналом у Хагу, а као један од кључних приоритета евроинтеграција Србије наводи се нормализација односа са Косовом и „пуна примена” договореног у дијалогу Београда и Приштине, укључујући и „питање Заједнице српских општина”.

        Две стране се позивају да дефинишу „нове теме разговора у оквиру дијалога, у циљу бољег живота грађана и свеукупне нормализације односа”.

        Овогодишња Резолуција о Србији бележи и забринутост Европског парламента због тензија између Србије и Косова са почетка године, а две стране су позване да се уздрже од акција које би могле да угрозе постигнути напредак у дијалогу.

        Ова Резолуција за основу је имала извештај известиоца Европског парламента Дејвида Мекалистера о напретку Србије у 2016. години.

        Након подношења 325 амандмана усаглашени текст нацрта Резолуције усвојен је крајем фебруара на Спољнополитичком одбору Европског парламента.

        Финално изгласавање Резолуције одлагано је два пута - прво због председничких избора у Србији, а затим и због ванредних парламентарних избора на Косову.

        Европски парламент годишње усваја резолуције о напретку свих земаља које су у процесу приступања ЕУ.

        Ове резолуције нису обавезујућег карактера, али имају тежину политичке препоруке једне од три најзначајније институције ЕУ. 

        Танјуг