ДСС: Борис Тадић и Чеда Јовановић су ледоломци NATO у Србији

САДА ЈЕ ЈАСНО ДА ВЛАСТ ЈОШ ОД 2008. ВОДИ ПОЛИТИКУ

ПУЗАЈУЋЕГ УВОЂЕЊА СРБИЈЕ У АЛИЈАНСУ

• За Србију би били неподношљиви и трошкови реорганизације војске, куповине оружја и војне опреме по тзв. NATO стандардима, трошкови око учешћа војника у интервенцијама ван државе, адаптације комуникационих система, путева, пруга, аеродрома по налогу NATO. Јер, ти стандарди прописују да 2% БДП треба да се издваја за текуће годишње трошкове војске, што је за Србију данас око 700 милиона евра

        ЗАЛАГАЊА за улазак Србије у NATO све су гласнија, а сада их предводи новоформирана политичка NATO коалиција коју чине ЛДП Чедомира Јовановића и СДС Бориса Тадића.

        Отворена залагања Бориса Тадића, ранијег председника Републике и његових сарадника, да Србија уђе у овај војно-политички савез, потврђују да је Демократска странка Србије била у праву упозоравајући да српске власти од 2008. године воде политику пузајућег увођења Србије у NATO. То потврђују и садржине депеша које је обелоданио Викиликс и завршни документи NATO самита од 2008. године надаље.

        Данас ова NATO коалиција треба да преузме активну улогу „ледоломца“ и да гласно, у име и за рачун власти, пропагира улазак Србије у NATO.

        Трајну војну неутралност, признату и гарантовану међународним билатералним и мултилатералним споразумима, Србија може да оствари доследним вођењем политике војне неутралности, једнострано изјављене и утврђене Резолуцијом о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, коју је Народна скупштина усвојила 2007. године. То је у најбољем интересу Србије и свих њених грађана.

        Залагања за улазак Србије у NATO су супротна интересима Србије, а аргументи против су бројни.

        Приступање NATO је неприхватљиво не само из моралних и политичких разлога, већ и са аспекта сигурности и финансијских трошкова.

        Међународни тероризам је данас највећа претња безбедности држава, а чланством у NATO Србија би постала мета терориста. Војном неутралношћу би се у највећој мери заштитила, а права војна неутралност јесте и сарадња са ОДКБ који преводи Русија.

        За Србију би били неподношљиви трошкови реорганизације војске, куповине оружја и војне опреме по тзв. NATO стандардима, трошкови око учешћа војника у интервенцијама ван државе, адаптације комуникационих система, путева, пруга, аеродрома по налогу NATO. 

        NATO стандарди прописују да 2% БДП треба да се издваја за текуће годишње трошкове војске, што је за Србију данас око 700 милиона евра.

        При томе, потпуно су неистините тврдње да чланство у NATO доприноси привредном развоју нове чланице. Довољно је упоредити стање економије земаља Европе које су чланице NATO и Аустрије, Швајцарске, Шведске и Финске... које то нису.

        Демократска странка Србије упозорава да и садашња Влада води исту политику пузећег уласка у NATO, што је потврдила потписивањем IPAP споразума и бројним изјавама да пуноправно чланство „у овом моменту“ није на дневном реду.

         (саопштење Демократске странке Србије)