ДОДИК: То је лаж и увреда! Српска је створена пре рата и „Сребренице“!

ПОЛИТИЧКИ ДУЕЛ ДОДИКА И ЈОВАНОВИЋА

ПОВОДОМ ОПТУЖБЕ ЛИДЕРА ЛДП ДА ЈЕ РС СТВОРЕНА НА ГЕНОЦИДУ

• Председник РС указао да је она била створена целе три године пре злочина у Сребреници, у којој није било никаквог геноцида, и да тада никакве БиХ као државе није било, чак ни Бошњака (јер су себе за народ прогласили ‘93). У време кад у БиХ  није било никаквих ратних сукоба и злочина
• Нагласио је да је Република Српска у Дејтон дошла као држава, да у Дејтону није створена Република Српска већ БиХ која од турске окупације никада није била држава
• Вративши се опет на Сребреницу, предочио је да се у Поточарима као жртве „геноцида“ води најмање 500 муслимана који су и данас живи или су умрли знатно пре ‘95 и на сасвим другом месту
• Поводом Јовановићевих „набацивања“ да Срби из РС треба да пригрле БиХ, Додик је истакао да више воли Србију него Сарајево, уз опаску на Јовановићев рачун: „Можда ви, додуше, више волите Сарајево него Београд“
• Додик је рекао да је поносан на Србију зато што у њој има места и за мишљења слична Јовановићевом. При том је сугерисао да је за Србију добро што су такви ставови мањински
• Јовановић је на ово одреаговао јеткошћу да је и Додикова странка у своје време била мала и са малим бројем посланика. Председник РС му је предочио: да је он, за разлику од ЛДП и њеног лидера, на изборима добио већинску подршку народа. Па указао да Јовановић такву подршку у Србији никад неће имати
• Пошто се Јовановић није одмах „предао“ (изговорио је нешто у стилу: то ћемо још видети), Додик је изговорио да би то била „трагедија за Србију“
• Полемишући са Јовановићевим ставовима о Косову, Додик је рекао да то што су Приштину признале неке државе ништа не значи јер би и РС, кад би прогласила независност, одмах признало 9-10 земаља
• Поводом једне Јовановићеве упадице, Додик је рекао: „Ја нисам из Босне, ја сам из Републике Српске“. Нешто касније је за себе рекао да је „добар и велики Србин“ и да је зато тежак 115 килограма. Чак је открио да је у рату спасио седам муслимана из Градишке које је својим комбијем превезао у Лакташе
• На Јовановићеву тврдњу - да ће распад БиХ „платити Срби“ - Додик је одлучно узвратио: „Неће! Европа не оспорава Републику Српску“

        ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик - у TB-дуелу са Чедомиром Јовановићем у Танјуговом прес-клубу - одбацио је тврдњу лидера ЛДП  да је Српска настала на етничком чишћењу и геноциду почињеном у Сребреници. Оценио је да је то лаж и увреда и покушај да успостави непостојећа колективна српска кривица и да се Сребреница прогласи за оно што није била јер је и у Дејтону названа „трагичним сукобом“.

        Прво је оспорио (не одричући да је било убијања и злочина) да је у Сребреници уопште почињен било какав геноцид и одлучно дигао глас против сребренизације РС и онога што се догодило у самој Сребреници. При том је указао да је Република Српска створена целе три године пре злочина у Сребреници и да тада никакве БиХ као државе није било, чак ни Бошњака (јер су себе за народ прогласили '93). Нагласио је да је РС створена у време кад у БиХ није било никаквих ратних сукоба и да, сасвим природно, нема никакве везе ни са каквим злочинима.

        При том је указао да је РС створила потреба Срба да на рушевинама бивше Југославије заштите себе, своје интересе и куће и свој идентитет. Срби су, рекао је, били највеће жртве тог распада, само их је у селима око Сребренице побијено око 3.500.

        Јовановић - иако му је Додик дао прилику и да се коригује и да се извини - није ни покушао да то учини. Није оспоравао да је рекао „настала на геноциду“, али је упорно понављао да није изговорио да је РС „геноцидна творевина“. Покушавао је, дакле, да тврди како шија и врат нису баш сасвим исто и понављао да је „масакр у Сребреници највећи злочин у Европи после Другог светског рата“.

        Хватао се за наводе из медија да је Додик '98 наводно изјавио да се у Сребреници догодио „геноцид“. Ништа није вредело што му је председник РС реплицирао да је тада само рекао да је хашки трибунал генерала Крстића осудио за „геноцид“.

        У наставку је поручио Јовановићу: не покушавајте да Сребреницу претворите у „правило“, водите рачуна да је Република Српска у Дејтон дошла као држава, да у Дејтону није створена Република Српска већ БиХ која од турске окупације никада није била држава.

        У свом добро познатом маниру, Јовановић је покушао да пребаци лопту на сасвим други терен. Са скривеном алузијом да је и то плод погрешне политике Београда (претходно је рекао да је политика Србије извор свих проблема у региону) и Милорада Додика - узвикнуо је: Зграду Танјуга сада обезбеђује полиција као да игра рукометна репрезентација Хрватске! То је тема!

        Одмах потом је покушао да прошири „оптужницу“ у стилу: Кад год Србија није разумела Босну, страдала је Босна, али и Срби у њој; треба да се поносите Срђаном Алексићем из Требиња (убијен док је спасавао муслимане), а не Караџићем, Младићем и Биљаном Плавшић. Открио је: да га брине што Срби своју будућност не виде у БиХ и што Србија и Додик од Босне праве „лонац“.

        Додик му је узвратио да Алија Изетбеговић - кад је РС већ постојала - није имао ни народ ни територију и указао да је РС у „Дејтонску БиХ“ уградила своје државни субјективитет; да је у Дејтону потписала 11 анекса и да је њен Устав верификовала Венецијанска комисија. Полемишући са „лонцем“ и са српском кривицом за све, указао је да је Изетбеговић одбацио Кутиљеров план и жртвовао мир другим циљевима и да су први злочини у БиХ почињени над Србима (Сијековац...). Подвукао је да РС није ничија марионета и да води сопствену политику.

        Вративши се опет на Сребреницу, предочио је да се у Поточарима као жртве „геноцида“ води најмање 500 муслимана који су и данас живи или су умрли знатно пре '95 и на сасвим другом месту.

        Поводом Јовановићевих „набацивања“ да Срби из РС треба да пригрле БиХ, Додик је истакао да више воли Србију него Сарајево, уз опаску на Јовановићев рачун: „Можда ви, додуше, више волите Сарајево него Београд“. Указавши да је Сарајево етнички очишћенo од Срба, да из њега беже и Срби који су у том граду проживели рат, позвао је Јовановића да оде у родно село своје мајке, из којег је први регрут отишао у војску 20 година по окончању Другог светског рата, и људима који тамо живе изложи своје политичке ставове.

        Додик је, у наставку,  предвидео да ће се на крају БиХ - ако муслимани буду, као досад, инсистирали на мајоризацији и унитаризацији, распасти попут Чехословачке и упитао - зашто они који сматрају да је Косово независно то не дозволе и Републици Српској. Па оценио да се Јовановић прикључио хајци која се против њега и РС води из Сарајева.

        Јовановић је, на све ово, упитао Додика: да ли је непријатељ свако ко каже да је у Сребреници почињен геноцид?

        Председник РС му је узвратио опаском да је поносан на Србију зато што у њој има места и за мишљења слична Јовановићевом. При том је сугерисао да је за Србију добро што су такви ставови мањински.

        Јовановић је одреаговао јеткошћу да је и Додикова странка у своје време била мала и са малим бројем посланика. Председник РС му је, на ово, само предочио: да је он, за разлику од ЛДП  и њеног лидера, на изборима добио већинску подршку народа. Па указао да Јовановић такву подршку у Србији никад неће имати.

        Пошто се Јовановић није одмах „предао“ (изговорио је нешто у стилу: то ћемо још видети), Додик је изговорио да би то била „трагедија за Србију“.

        Додиков опонент (по ко зна који пут) опет се „ухватио“ за Сребреницу и оценио да је опсада Сарајева трајала дуже од опсаде Лењинграда. Додао је да је у Сарајеву било убијено 10.000 људи и истакао да Србија, за оно што ће се даље догађати, мора да преузме свој део одговорности и понуди свој план. Па поентирао: Србија би после избoра морала да престане да буде извор проблема који су уништавали и Србе и друге народе;

        Босна није држава; кад год је Србија тражила у босанској несрећи корист за себе, страдала је Босна, а потом и Србија.

        Јовановић је поново рекао да је „Срђан Алексић из Требиња, који је бранио Бошњаке, Пијемонт српства, а не Караџић, Младић и Крајишник и они који се шепуре по Бањалуци“. На ово га је Додик упитао: „Шта причаш? Па, Караџић и Младић уопште нису у Бањалуци“.

        Јовановић је оценио да „Срби своју будућност не виде у Босни“, па се обратио председнику РС речима: „Чиме мерите моје српство?“ Додика му је узвратио „глупостима које изговараш“.

        Јовановић је упитао Додика и да ли, као и раније, мисли да је „Караџић највећи злотвор српства“? Вероватно у уверењу да је питањем саговорника сатерао у ћошак. Међутим, Додик је - без имало колебања - одговорио да је „Караџић чинио грешке због којих одговара, али је заслужан за стварање РС“.

        „Ова изјава сведочи о вашој промени, јер данас, када имате апсолутну власт, не смете да кажете оно што сте говорили о Караџићу када сте били опозиција“, рекао је Јовановић Додику.

        Само, није тиме ништа постигао. Додик је указао да је Радован Караџић „имао грешака“ и да му се тренутно суди у Хагу, али је оценио да је Република Српска, која је настала пре рата у БиХ, створена и на његовим заслугама и храбрости.

        Наравно, Јовановић ни ово није оставио без одговора. Позвао је Додика да се „не кити Караџићевим ордењем“. На то је добио одговор да је Караџић био „легитимно изабрани лидер“ и да је орден који је недавно додељен Борису Тадићу „направљен 20 дана пре тога“.

        Јовановић је у тим тренуцима реторички поставио питање „ко одређује шта је патриотизам, Аркан?“ и рекао да би волео да Срби воле БиX и да их при том нико не сматра издајницима.

        У заносу, изговорио је да ће и Додикова звезда потемнети чим сиђе с власти. Додик му је добацио: Тише, не галами овде. Па оценио да је Јовановић, извођењем Душана Спасојевића из затвора, допринео да се створе претпоставке за убиство Зорана Ђинђића. 

        Јовановић ово није оспорио, само се похвалио да је у затвор одвео Слободана Милошевића.

        Изјавио је да је данас међу муслиманима, Србима и Хрватима више отрова него у рату и оценио да је „Дејтон исцрпљен“. Додао је да српски националисти и даље резонују: ако Тачи може да узме Косово, онда Додик има право да узме РС.

        И ово је требало да буде „оптужница“. Она је била повод да му Додик постави питања: А може ли Тачи да узме Косово? Значи ли, по тој логици, да Тачи, који је стајао иза вађења органа, није злочинац, а да сви Срби јесу?

        Уместо да одговори, Јовановић је изјавио да он „брине само о својој земљи“ и да је Косово „независна држава“. Чак је иронично указао да ће и Додик, ако буде хтео да оде на Косово, морати да за то тражи Тачијеву дозволу.

        Додик је Јовановићу, по ко зна који пут у емисији, указао да не познаје стање ствари у БиХ и РС и предложио му да дође у Српску и да се (раз)увери. Нагласивши: „Једино не могу да обезбедим да вас шти оволико људи колико вас штити у Србији“.

        На ово је уследила Јовановићева тврдња да су Додика у своје време на власт довели „Американци преко Биљане Плавшић“.

        Додик је одреаговао опаском да ни Харис Силајџић - кад је ухапшен Караџић - није говорио, као Јовановић, да је РС заснована на геноциду и оценио да би лидер ЛДП „дао Косово, а РС утрапио Сарајеву“.

        Полемишући са Јовановићевим ставовима о Косову, рекао је да то што су Приштину признале неке државе ништа не значи јер би и РС, кад би прогласила независност, одмах признало 9-10 земаља. Па наставио да Босна никад неће бити оно што Јовановић очекује, зато што ће бити или Дејтонска или ће се распасти. Тај распад, поготово ако би био миран, не би био никаква трагедија.

        Поводом једне Јовановићеве упадице, Додик је рекао: „Ја нисам из Босне, ја сам из Републике Српске“. Нешто касније је за себе рекао да је „добар и велики Србин“ и да је зато тежак 115 килограма. Чак је открио да је у рату спасио седам муслимана из Градишке које је својим комбијем превезао у Лакташе.

        На Јовановићеву тврдњу - да ће распад БиХ „платити Срби“ - Додик је одлучно узвратио: „Неће! Европа не оспорава Републику Српску“. Истовремено је Јовановићу, који је тврдио да БиХ у садашњем стању не може постојати, посаветовао да „погледа Белгију и Велику Британију у којој ће Шкотска већ 2014. одржати референдум о независности.“