ДАЧИЋ: Где су принципи у политици Сједињених Држава? Нема принципа!

НАУЧНИ СКУП „ЈАЛТА- ПОТСДАМ- ХЕЛСИНКИ-БЕОГРАД – У ТРАГАЊУ ЗА БЕЗБЕДНИМ СВЕТСКИМ ПОРЕТКОМ”

• ДАЧИЋ: На истом састанку у ОЕБС су западне земље оптуживале Русију за нарушавање територијалног интегритета Украјине, а онда су САД и Албанија тражиле да Косово постане члан ОЕБС. Где су ту принципи? Где су принципи код Сједињених Држава које су пре четири године биле против уласка Палестине у Унеско, а сада подржала пријем Косова? Нема принципа. Само политички интереси. А ако нема принципа, онда зависимо од тога колико се допадамо кључним политичким актерима на међународној сцени
• ЈАКУЊИН: Мир и безбедност поново су угрожени, посебно због америчке војне интервенције на Истоку. У Авганистану, Ираку, Либији, Панами, Сирији, Хаитиу, Судану али и Босни и Србији направљени су удари и доведени су режими који су пријатељски расположени према САД. Смењивање режима Америка је правдала хуманитарним разлозима. Тај израз „хуманитарна интервенција” мора бити замењен правим термином „антихуманистички тоталитаризам”
• Из закључака скупа: Истичемо снажну потребу да подржимо мир и безбедност на Балкану као интегралном делу Европе и европског система безбедности, у том оквиру - посебно је актуелно питање поштовања Дејтонског споразума, резолуције Савета безбедности 1244 (из 1999. године) и других међународно-правних докумената трајног карактера

         МЕЂУНАРОДНА научна конференција „Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у трагању за безбедним светским поретком”,посвећена актуелним питањима безбедности и сарадње у Европи,окончала је дводневни рад у Београду поруком да се конфликти усвету могу решити искључиво дијалогом и повратком на принципе дефинисане споразумима у Јалти, Потсдаму и Хелсинкију, а даглавну улогу у формирању безбедносног система у Европи и свету
треба да има - ОЕБС.

         Организатори пленума су били Београдски форум за светравноправних и руски „Центар националне славе” и Фонд Светог Андреја Првозваног, а покровитељ конференције - председник Србије Томислав Николић, чије је поздравно писмо прочитано на почетку заседања.

         Првог дана су говорили председник Управног савета Центранационалне славе и Фонда Андреја Првозванога, Председник- оснивач Светског Друштвеног Форума “Дијалог цивилизација”, Владимир Иванович Јакуњин, председник Француске (1974-1981) Валери Жискар д'Естен, председник Републике Српске Милорад Додик, некадашњи председник Црне Горе Момир Булатовић, ранији државни секретар у министарству одбране Немачке Вили Вимер, посланик парламента Јерменије Арташес Гегамјан, Антон Ђулио де Робертис из Барија, директор Института за међународну политику Бранислав Ђорђевић, декан Високе школе телевизије МГУ „Ломоносов” Виталиј Третјаков, Владимир Козин из Руског института за стратешка истраживања који је и члан руске Академије природних наука, Доминик Давид из Француске, Евалд Штадлер посланик Европског парламента 2011-2014 из Аустрије, Мишел Колон новинар, писац и историчар из Белгије, Елмар Шмелинг некадашњи адмирал Немачке и НАТО, Нил Кларк новинар и писац из Лондона и Живадин Јовановић председник Форума за свет равноправних.

         Данашње заседање је отворио шеф српске дипломатије ипредседавајући ОЕБС-ом Ивица Дачић, који је истакао да се овом конференцијом обележава 70 година од Конференције савезничких земаља у Јалти и Конференције у Потсдаму и 40 година од усвајања
Хелсиншког завршног документа, односно од оснивања ОЕБС-а.

         После Дачића су говорили бивши амбасадор Канаде у Србији Џејмс Бисет, посланик парламента Италије Сарио Риволта, заменик градоначелника Беча Јохан Худенус, професор Техеранског универзитета Ибрахим Мотаги, научни сарадник Кинеског центра за истраживање савременог света Јонглан Лин и члан САНУ Љубодраг Димић.

         Говорећи као председавајући ОЕБС-ом, Дачић је истакао да су захваљујући исходу Другог светског рата Европа и свет повратили достојанство, слободу и право на различитост, али су и због страхота рата - да се оне никад не би поновиле - ушли у изградњу система међународних обавеза који се „не могу раскинути или игнорисати”.

         Створене су УН и ОЕБС, усвојена Декларација о људским правима и многе међународне конвенције – инструменти који, према Дачићевим речима, нису успели да спрече избијање сукоба широм света, али јесу спречили да они прерасту у сукобе светских размера.

         У Хелсинкију је превладало начело суверене једнакости и доношење одлука консензусом, које су у основи ОЕБС-а, и зато је, како истиче Дачић, ОЕБС погодна платформа за решавање савремених безбедносних изазова.

         „Хелсиншки процес је помогао окончање Хладног рата, али је 40 година касније ОЕБС опет суочен са изазовом конфронтације и сарадње. Корени кризе у и око Украјине су дубљи него што је изгледало на почетку, а тензије исток- запад су појачане. Догађаји у Паризу су показали да је потребан појачан напор у изградњи поверења и заједничком деловању. Министарски савет ОЕБС следеће недеље у Београду је добра прилика да размотримо како да унапредимо сарадњу у борби против тероризма, суочавању са таласом миграција и управљање све оскуднијим ресурсима”, казао је Дачић.

         Шеф српске дипломатије се посебно захвалио Русији и Белорусији на подршци у очувању суверенитета и територијалног интегритета Србије.

         Додао је да се данашња ситуација у свету мало разликује од оне пре 40 година, „само треба тада популарну реч детант, заменити
савременим термином деескалације”.

         „Хоћу да кажем да сукоби постоје, а међунарадна заједница мора да нађе мирно решење за њих. Мигрантска криза, догађаји у Француској и јучерашње обарање руског Су-24 само компликују ситуацију. Свет у коме живимо је веома лако уништити, али га је тешко сачувати, као и његове принципе (суверенитета држава и територијалног интегритета). Ти принципи су сви порушени на примеру Србије”, истакао је Дачић.

         Он је навео да су на једном истом састанку у ОЕБС-у, западнеземље оптуживале Русију за нарушавање територијалног интегритета Украјине, а онда су САД и Албанија тражиле да Косово постане члан ОЕБС-а.

         „Где су ту принципи? Где су принципи код САД које су пре четири године биле против уласка Палестине у Унеско, а сада подржала пријем Косова? Нема принципа. Само политички интереси. А ако нема принципа, онда зависимо од тога колико се допадамо кључним политичким актерима на међународној сцени”, закључио је Дачић.

         У наставку конференције академик Љубодраг Димић је истакао да споразум у Хелсинкију утврђује „универзални карактер европске безбедности и сарадње, али и принципе економске сарадње, када су „велики” умели да послушају „мале”.

         Потом је Владимир Јакуњин упозорио: "Свет се за 70, односно у последњих 40 година значајно променио. Мир и безбедност поново су угрожени, посебно због америчке војне интервенције на Истоку. У Авганистану, Ираку,Либији, Панами, Сирији, Хаитиу, Судану али и Босни и Србији направљени су удари и доведени су режими који су пријатељски расположени према САД. Смењивање режима Америка је правдала хуманитарним разлозима. Тај израз „хуманитарна интервенција” мора бити замењен правим термином „антихуманистички тоталитаризам”.

         Ствари треба називати правим именом, рекао је Џејмс Бисет.

         На крају конференције, у име Организационог одбора, Јакуњин је изнео своја запажања о току конференције и апеловао на Србију, као председавајућу ОЕБС-ом, да о раду ове конференције обавести учеснике састанка министара иностраних послова ОЕБС, који се одржава у Београду од 3. до 4. децембра.

         Ево и најважнијих делова из Завршног документа и закључака из две кључне области о којима се последња два дана дискутовало:

„БЕЗБЕДНОСТ И САРАДЊА У ЕВРОПИ
У САВРЕМЕНО ДОБА:

         Јалтинска и Потсдамска конференција и Завршни акт у Хелсинкију су поставили темеље савременог система безбедности у Европи и свету, али у савременим међународним односима нема ефикасне праксе у обезбеђивању безбедности и механизама за спречавање озбиљних потреса, а у Европи видимо кризу узајамног поверења.

         Истичемо снажну потребу да подржимо мир и безбедност на Балкану као интегралном делу Европе и европског система безбедности, у том оквиру - посебно је актуелно питање поштовања Дејтонског споразума, резолуције Савета безбедности 1244 (из 1999.
године) и других међународно-правних докумената трајног карактера.

         Посебно брине пораст потенцијалних сукоба у Европи, који води уситњавању и повлачењу линија нових подела, што је проблем који морамо да решавамо у контексту изражених социјално-економских проблема, миграционих процеса без преседана, пораста војне ескалације, поновног оживљавања блоковског начина размишљања.

         Европа мора да заузме правац изградње истински слободног простора, заснованог на поштовању међународног права и равноправности међу свим народима и државама, независно од величине њихове територије, броја становника, економске или војне
снаге, а услов за то је поштовање и спровођење Повеље УН, принципа Завршног акта из Хелсинкија, Париске повеље, улоге УН, и посебне улоге Савета безбедности УН, без икаквих изузетака, самовоље или двоструких стандарда.

         Европу XXI века видимо као простор истинског партнерства, поштовања суверенитета и територијалног интегритета, на коме владају слобода избора унутрашњег развоја и спољне политике, без мешања у унутрашње послове, посебно у области безбедности,
изборног процеса, уставног поретка, приватизације или људских права.

УЛОГА ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ЕВРОПСКУ
БЕЗБЕДНОСТ И САРАДЊУ

         ОЕБС-у се мора вратити улога главне општеевропске организације у сфери безбедности. Он може помоћи у решавању миграционе кризе у Европи, превазилажењу рецидива блоковскогразмишљања, јачању поверења и изласку из кризе целокупне
европске безбедности.

         Зато је потребно пружити подршку усвајању Повеље ОЕБС и претварању ОЕБС у пуноправну међународну организацију. Важно је постићи да се све чеснице ОЕБС придржавају принципа одређених у Јалти и Потсдаму, односно у Хелсинкију, као и иницирати процес јавног пружања помоћи у раду који спроводи ОЕБС”.

Диана Милошевић