Да ли су Брисел и Вашингтон организовали бојкот инаугурације Томислава Николића?

Поводом демонстративног недоласка у Београд Јосиповића, Тирка, Изетбеговића и Иванова

          У НИМАЛО европском маниру, на инаугурацију проевропског председника Србије Томислава Николића нису дошли представници држава из најближег комшилука: Хрватске, Словеније, БиХ и Македоније!

          То представља, како је оценио шеф социјалиста Ивица Дачић, организовани бојкот инаугурације и  увреду за Србију, а не примарно за Томислава Николића.

          Да подсетимо: председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао је да неће присуствовати јер је Николић човек који је променио реторику, али ће тек време показати да ли је променио ставове. Па додао: Ми смо суседне земље и треба правити кораке помирења, ако је спреман на то - и ми смо, али је у овом часу још рано и чекаћемо да видимо има ли Николић друго лице.

          Председник Хрватске Иво Јосиповић није дошао јер је „Николић био у политичкој странци која се залагала за агресију и била  умешана и у рат. Ако Николић промени мишљење о суседима, миру и рату, можемо да сарађујемо, поручио је Јосиповић.

          Кабинет првог човека Словеније Данила Тирка је подсетио да он просто не иде на инаугурације, сем у Хрватску, али нису пропустили да примете да су „Николићеве изјаве о Вуковару и Сребреници биле непримерене“.

          Из кабинета македонског председника Ђорђа Иванова саопштено је још мање: да шеф Македоније неће доћи. Без иједног слова образложења.

          Имајући овакав низ у виду, неизбежно је питање: да ли је реч о простом збиру од четири земље чији врховни преставници имају нешто против Томислава Николића лично или је Ивица Дачић правилно оценио да је неко организовао бојкот?

          ФАКТИ су зато питали: Ко је могао да га организује такав бојкот и о каквом то односу према Србији говори?  

 

Драган ЂУКАНОВИЋ, Форум за међународне односе Европског покрета

Вашингтон не жели проблеме у региону

* Мислим да је свака одлука била појединачна, а не да им је то издиктирано из ЕУ или САД

          И ПОРЕД изјава које су изазвале реакције у региону, ипак је требало да испоштују институцију председника Србије и дођу на инаугурацију. Ово показује да ипак постоје неки проблеми. Надам се да, у перспективи, то може да се превазиђе.

          Мислим да ово није било организовано, у смислу да би неки центар моћи као Брисел или Вашингтон, хтео да та четворица данас не дођу. То нема никакве везе. Јер, сматрам да Вашингтон не жели да дестабилизује ситуацију у региону, односно да не жели да икако помогне јачању антагонизама који, на овај или онај начин, могу да се појаве.

          Напротив, мислим да је свака одлука била појединачна, а не да им је то издиктирано из ЕУ или САД. Немам на основу чега да закључим да им је одсуствовање наметнуто.

          Наравно, није европски што се нису појавили и што су донели такве одлуке. Али, исто тако не очекујем да због тога сносе неке последице, у смислу критике и сличног, јер су то суверене државе које су донеле одлуку. А та одлука показује да очигледно посто је различити проблеми са којима морамо да се суочимо.

 

Предраг СИМИЋ, професор Факултета политичких наука, бивши амбасадор Србије у Паризу

Није бојкот, него - упозорење

* Ко, иначе, може да организује бојкот: чланице НАТО и ЕУ су бојкотовале Милошевићеву прославу 600 година Србије и тада је то организовао амерички амбасадор у Београду Ворен Цимерман

          МИСЛИМ да је бојкот тешка реч, јер подразумева да постоји завера против Србије.

          Ради се о томе да је инаугурација била повод за реакције суседа који изражавају незадовољство, било прошлошћу новог председника Србије, било његовим изјавама, које су протумачене као последица те прошлости: изјаве о Вуковару и Сребреници.

          Зато не мислим да се ради о бојкоту, него о упозорењу да суседи од Србије очекују другачије поруке од оних које су долазиле деведесетих година.

          То показује да Србија није изашла из онога што ју је пратило деведесетих година и да су односи са суседима поремећени. Као и да, коначно, ако једна реч може да доведе до оваквог вида манифестације незадовољства, треба радити на успостављању поврења у региону.

          Ко, иначе, може да организује бојкот: чланице НАТО и ЕУ су бојкотовале Милошевићеву прославу 600 година Србије и тада је то организовао амерички амбасадор у Београду Ворен Цимерман.

 

Др Љубиша МИТРОВИЋ, директор Центра балканских студија:

Од антијугословенске до антисрпске политике

* Нећу да улазим у питање завере, па да кажем да је ово баш организовано, али је сигурно да је то у најмању руку рефлекс антисрпских процеса који се воде на Балкану, а којима све време управља Запад

          ОДНОС који су показале земље, чији председници данас нису били овде, представља у најмању руку извесну резерву.

          Објективно, сви процеси на простору овог региона у последњих двадесет година су ишли од антијугословенске политике до антисрпске. Нећу да улазим у питање завере, па да кажем да је ово баш организовано, али је сигурно да је то у најмању руку рефлекс антисрпских процеса који се воде на Балкану, а којима све време управља Запад.

          Та западна политика мора да се промени!

          Сада је крајње време да се мере узете из прошлости више не користе као рам кроз који ће се посматрати и тумачити нека личност.

          Николић само што је ступио на функцију председника и треба му дати фер шансу да се покаже.   

 

Владислав ЈОВАНОВИЋ, министар спољних послова СРЈ:

Подстакнути и охрабрени из иностранства

* Сигурно је да је ово било охрабрено од стране западних центара моћи, можда не толико од Брисела колико од Вашингтона. Јер, на тај начин се врши притисак на новог председника да се прилагоди потребама и очекивања Вашингтона на балканском простору. То је толико очевидно, да ту не треба много спекулисати

* Очигледно је да је Србија и даље, иако они тврде супротно, изопштена. Она се још сматра недовршеном причом у југословенској кризи и у стабилизацији Балкана на западним основама

          ТО ЈЕ један од остатака непринципијелне антисрпске коалиције, која је постојала у последњим годинама СФРЈ.

          Тада је Србија бојкотована од стране комунистичких партија република СФРЈ. А онда, сигурно је да је ово било охрабрено од стране западних центара моћи, можда не толико од Брисела колико од Вашингтона.

          Јер, на тај начин се врши притисак на новог председника да се прилагоди потребама и очекивања Вашингтона на балканском простору. То је толико очевидно, да ту не треба много спекулисати.

          Очигледно је да је Србија и даље, иако они тврде супротно, изопштена. Она се још сматра недовршеном причом у југословенској кризи и у стабилизацији Балкана на западним основама.

          То је нешто што се повремено доставља Србији као порука кроз разне области, у конкретном случају поводом промене на врху, где долази човек који им није сасвим по вољи. А можда им и није сасвим познат. Онда се овако упућује опомена, поред осталих, да би он већ на почетку схватио да нема толику слободу деловања, колику је можда замишљао на почетку.

          Сигурно је да је такав акт, представника из окужења, подстицан и охрабриван из иностранства. А онда су то амерички сателити на Балкану послушали и раде оно што се од њих тражи и очекује, а у то су уградили и неке личне анимозитете према Србији. 

 

Александар ФАТИЋ, директор Центра за безбедносне студије:

Дипломатски неприхватљиво, а увреда грађана Србије

* Донекле разумем што није дошао Изетбеговић, с обзиром на Николићеве изјаве о Сребреници и Вуковару и с обзиром на његову радикалску прошлост. Али, не разумем недолазак осталих

* Не желим да улазим у спекулације да ли је неко могао да организује бојкот четворице државника. То су изјаве људи који о томе нешто знају. Нека то објасне они

          НЕДОЛАЗАК је био јако лош потез суседних земаља. За нас је то дипломатски потпуно неприхватљиво и представља увреду грађана Србије.

          То није требало никоме од лидера који су одлучили да не дођу.

          Донекле разумем што није дошао Изетбеговић, с обзиром на Николићеве изјаве о Сребреници и Вуковару и с обзиром на његову радикалску прошлост. Али, не разумем недолазак осталих.

          У Македонији је на власти ВМРО, десничарска, националистичка странка, коју многи Македонци пореде и поистовећују са нашим радикалима. Врло често ћете чути од Македонаца да је ВМРО слична СРС. Онда ми није јасно каква је логика да Македонци бојкотују Николићеву инаугурацију, имајући у виду да су у Македонији на власти националисти.

          Не желим да улазим у спекулације да ли је неко могао да организује бојкот четворице државника. То су изјаве људи који о томе нешто знају. Нека то објасне они, а ја, пошто не знам ништа конкретно о томе, могу само да дам коментар на чињеницу да неко није дошао. Да ли је неко нешто организовао да то тако буде - то ја не знам.

          Ко какву поуку треба да извуче из овога што се десило?

          Ми не, јер смо ми изабрали председника. Поуку треба да извуче цео регион, да коначно морамо да поштујемо једни друге као држава државу, а не као појединце.

          Независно од тога ко је изабран за председника Македоније или Хрватске, српски председник би требало да оде на инаугурацију. Исто се односи на Хрвате, Слвоенце и Македонце.

          То је ствар елементарног дипломатског реда, који је последњих година, због ове еуфорије европских интеграција и због приватизације многих од ових држава и ауторитарне власти  у њима - помало заборављен.

 

          Диана Милошевић