Цицовић: Сретење нас обавезује да будемо достојни насљеђа које смо примили
«НЕКА НАМ БУДЕ ПОДСЈЕТНИК ДА ЈЕ НАША СНАГА У ЈЕДИНСТВУ, А БУДУЋНОСТ У СЛОЗИ И ОДГОВОРНОСТИ»
* „У тренуцима када се од Србије тражи да се одрекне дијела своје територије и свог историјског и духовног насљеђа на Косову и Метохији, када се од Републике Српске тражи да се одрекне сама себе и настоји се оспорити њена уставна позиција и право на постојање, те када се од обје тражи да се одрекну међусобне повезаности — саборност постаје више од ријечи. Она постаје нужност и обавеза»
* Заједничко обиљежавање Сретења није усмјерено против било кога, нити израз конфронтације, већ потврда права на идентитет српског народа, на поштовање Дејтонског мировног споразума, на очување територијалног интегритета Србије у складу са међународним правом, као и на његовање специјалних и паралелних веза Републике Српске и Србије гарантованих Дејтоном
____________________________________________________________
ДАН државности – Сретење, који Република Српска и Србија и ове године заједнички обиљежавају, подсјетник је на историјску борбу српског народа за слободу, државност, устав и право да одлучује о својој судбини, а „Саборност и понос“ није само слоган, већ завјет и путоказ за будућност, изјавио је Срни шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић.
Истакао је да обиљежавање овог празника, који је један од најзначајнијих датума у српској националној историји, има посебну тежину управо у времену великих изазова и притисака са којима се суочавају и Република Српска и Србија.
„У тренуцима када се од Србије тражи да се одрекне дијела своје територије и свог историјског и духовног насљеђа на Косову и Метохији, када се од Републике Српске тражи да се одрекне сама себе и настоји се оспорити њена уставна позиција и право на постојање, те када се од обје тражи да се одрекну међусобне повезаности — саборност постаје више од ријечи. Она постаје нужност и обавеза“, каже Цицовић.
Он наглашава да овакво заједничко обиљежавање није усмјерено против било кога, нити израз конфронтације, већ је потврда права на идентитет српског народа, на поштовање Дејтонског мировног споразума, на очување територијалног интегритета Србије у складу са међународним правом, као и на његовање специјалних и паралелних веза Републике Српске и Србије гарантованих Дејтоном.
Цицовић указује да овакав начин обиљежавања шаље јасну поруку саборности српског народа – „да смо јединствени у очувању свог идентитета, културе, традиције и историјског насљеђа, али и да смо опредијељени за мир, стабилност и сарадњу у региону“.
„Понос који истичемо није усмјерен против било кога, већ је израз поштовања према жртвама и прецима који су нам изборили слободу, као и одговорности према будућим генерацијама“, поручује Цицовић.
Сретење нас обавезује, како наводи Цицовић, да будемо достојни насљеђа које смо примили – да чувамо слободу, јачамо институције и његујемо заједништво.
„У том духу, нека овај празник буде подсјетник да је наша снага у јединству, а наша будућност у слози и одговорности. Сретење нас и учи да се слобода не добија једном заувијек, већ се стално чува и брани мудрошћу, јединством и одговорношћу. Зато данас, више него икада, `Саборност и понос` нису само слоган, већ завјет и путоказ за будућност“, поручује Цицовић.
Цицовић подсјећа да Дан државности – Сретење симболизује и почетак обнове српске државности 1804. године и доношење једног од најмодернијих устава свога времена – Сретењског устава 1835. године.
„То су темељи на којима почивају наше институције, наша вјера у слободу и наша истрајност да сачувамо национални идентитет“, закључује Цицовић.
Заједничко обиљежавање Сретења као Дана државности Србије и Републике Српске и Дана сјећања на Први српски устанак и све српске борце ослободилачких ратова утврђено је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, донесеној на Свесрпском сабору у Београду 8. јуна 2024. године.
Овај празник од прошле године заједнички се обиљежава као Дан државности Републике Српске и Дан државности Србије.
