Ћеранић: Додик реализовао оно што је до сада пошло за руком само Виктору Орбану

ТРИБИНА „ПОНОВЉЕНИ ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ У СРПСКОЈ: ДЕКРЕТ ИЛИ ДЕМОКРАТИЈА“ – ИЗЛАГАЊЕ ПРЕДРАГА ЋЕРАНИЋА

* Кад склонимо Додика Република Српска пада ко кула од карата – могло се чути у познатим амбасадама. Има ли Српску ко да брани, ако Додика не буде на њеном бранику?  У опозиционим редовима таквог јунака нема. У позицији има, али без Додика све је теже, рањивије. Свестан да противник без њега у тиму, окрени-обрни, пробија одбрану, Додик је јавно дао до знања да ће увек бити ту и борити се за исте циљеве, само другим методама

* Зато је важно да Додикови саборци изнесу отежано бреме на својим плећима. Мобилност, акција, то је оно што се тражи. Јер, не можемо рећи да је Српска терен на којем се надмећу Трамп и Русија на једној, а Немци и Брити на другој страни. Још увек смо сами, али наилазимо на све веће разумевање, не само у Москви већ и у Вашингтону

* Победничка триангла је позната – Москва, Пекинг, Вашингтон. Овом низу свакако треба додати Тел Авив и Будимпешту. Све више се отвара врата, Српска стиче бројне савезнике. Тако се и циљеви за које се Српска залаже могу досегнути. А то је слово Дејтонског споразума, или изворни Дејтон

* Трампова администрација показује разумевање за Српску. Умеће је стећи савезнике у Белој кући, а задржати стратешку сарадњу са Русијом

____________________________________________________________________

             У РEПУБЛИЦИ Српској постало је уобичајено да након избора, односно саопштених изборних резултата, поражени предсједнички кандидат и његови негодују, да се буне, и тврде да су они побједници, а не онај који то заиста јесте.

             Вукота Говедарица, Јелена Тривић, Бранко Блануша – само су имена опозиционих кандидата које су, и који су се, проглашавали изборним побједницима, изводили трубаче у Господску улицу и лажно се радовали.  Стварност је била другачија, по њих неумољива.

             Овог пута, након наметнутих пријевремених избора, тражи се њихово понављање и то у градовима гдје опозициони кандидат традиционално бива поражен. Бирачки одбори се претурају, тражи се добитна комбинација.

             Да ли ће ЦИК попут вјештог мађионичара успјети да из шешира извуче зеца, односно опозиционог кандидата као побједника?

             Пред СНСД и Караном није лак задатак, у старту је разлика 6000 гласова у корист противкандидата. Опозициони лидери већ митингују у Зворнику, спремају се да и у Добоју „кажу своје“. Мото им је „нека оде Додик, па шта буде“!

             У тој пароли сажели су им се и стратегија и тактика.

             У „коалицији вољних“, што је постао колоквијални назив за остатке међународне заједнице у БиХ, јер је представник САД „изашао из кола“, план је да се политичка криза доведе до хаоса. Није легитиман предсједник Српске, није то ни влада – укратко, све што има префикс „српско“, није легално, није легитимно, не ваља. 

             А Српској баш иде на међународном плану. Након Израела предсједник Додик упутио се у Будимпешту, спрема се и за Вашингтон на Молитвени доручак. У Москву му никада није био проблем отићи. Као да се ништа промијенило није.

             Додик је штавише још офанзивнији, дрчнији.

             Кад склонимо Додика Република Српска пада ко кула од карата – може се чути у познатим амбасадама. Има ли Српску ко да брани, ако Додика не буде на њеном бранику?

             У опозиционим редовима таквог јунака нема. У позицији има, али без Додика све је теже, рањивије. Свјестан да окрени-обрни без Додика у тиму противник пробија одбрану, Додик је јавно дао до знања да ће увијек бити ту и борити се за исте циљеве, другим методама. Зато је важно да Додикови саборци изнесу отежано бреме на својим плећима.

             На испиту је Синиша Каран. И не само он. Ана Тришић Бабић је тест већ положила и то с највећом оцјеном.

Предраг Ћеранић

             За пријевремене изборе, односно Додикову побједу, потребно је остварити максималну мобилност и на домаћем терену. Бираче подсјетити да пријевремени избори нису ништа мање важни од редовних, и да нам до октобра није потребан никакав метеж. А метеж као тактика је скован у познатим амбасадама и чека реализацију.

             Мобилност, акција, то је оно што се тражи. Јер, не можемо рећи да је Српска терен на којем се надмећу Трамп и Русија на једној, а Нијемци и Брити на другој страни. Још увијек смо сами, али наилазимо на све веће разумијевање, не само у Москви већ и у Вашингтону. Побједничка триангла је позната – Москва, Пекинг, Вашингтон.

             Наведеном низу Свакако треба додати Тел Авив и Будимпешту. Све више се отвара врата, Српска стиче бројне савезнике. Тако се и циљеви за које се Српска залаже могу досегнути. А то је слово Дејтонског споразума, или изворни Дејтон.

             Тај документ подразумијева равноправност српског народима са другим конститутивним народима у БиХ. Већ тридесет година, скоро од потписивања дејтонски споразум се вољом тзв. Међународне заједнице урушава. До данас је до те мјере девастиран да је постало неподношљиво.

             Трампова администрација показује разумијевање за Српску. Умјеће је стећи савезнике у Бијелој кући, а задржати стратешку сарадњу са Русијом. Предсједник Додик је реализовао оно што је до сада пошло за руком само премијеру Мађарске Виктору Орбану.

             Пред Српском се отварају многе могућности. Треба стога ставити тачку на i.

             Што се избора тиче, и српски инат ће прорадити, у то не треба сумњати. Према томе, Синиша, убаци трицу! Имаш све предиспозиције за то.

             (Трибина је одржана 5. фебруара 2026. у организацији портала Све о Српској и Факти, уз подршку Представништва РС у Србији)