Чадајев: Европска унија и НАТО су „кокоши“ са одсеченим главама које још „трче“

БЕОГРАДСКЕ ОПОМЕНЕ САВЕТНИКА ПРЕДСЕДНИКА ДУМЕ – УТИЦАЈНОГ ПОЛИТИКОЛОГА АЛЕКСЕЈА ЧАДАЈЕВА

* ЕУ и НАТО ће пропадати и даље јер су пропали принципи на којима функционишу. У ЕУ одлуке не доноси примарно Европски парламент, него Брисел. Одлучују они за које нико није гласао

* Запад од Србије не тражи улазак у НАТО колико тражи да призна Косово. И није случајно потегнуто питање велике Албаније која би била члан НАТО. Проблем је овај: што сте ближи уласку у ЕУ - то сте ближи признању Косова. У будућности се може десити да Србија подлегне притисцима

* Србија себи за сада не може дозволити неки други пут, али тај пут може прекосутра да престане да фукционише… Контекст у коме се налази Србија - може се променити брже него што мислите

         САВЕТНИК председника руске Думе, Алексеј Чадајев, оценио је током данашње службене посете Београду да Србија у овом тренутку нема алтернативни пут интеграцијама у ЕУ, али да се „тај контекст у коме се земља налази може променити брже него што се у Србији мисли”.

         Наиме, овај утицајни политиколог који је после рада у администрацији председника РФ дошао на чело руског Института за развој парламентаризма, сликовито је појаснио да су и ЕУ и НАТО као „кокошка којој је већ одсечена глава, али тело по инерцији још неко време наставља да трчи”.

         - ЕУ и НАТО ће пропадати и даље јер су пропали принципи на којима функционишу. У ЕУ одлуке не доноси примарно Европски парламент, него Брисел. Одлучују они за које нико није гласао. Док се не успостави равнотежа између демократије, односно парламентаризма и принципа на којима функционишу наднационалне интеграције, оне ће даље пропадати, објаснио је Чадајев током предавања које је одржао у Руском дому у Београду на тему развоја парламентаризма у Русији и Србији.

         Он је поручио да управо парламент треба да има „функцију одбране суверенитета земље онако како то ради војска” и указао да је руска држава доживела слом и пре 100 и пре 25 година „јер парламентаризам није био довољано јак”

         - Одговорност за очување земље није (само) на војницима, него на парламенту и власти, био је категоричан Чадајев, чије речи треба узети веома озбиљно јер долазе од творца „Стратегије 2020” о чијој реализацији је и Путин недавно говорио, а поверена му је и израда „Стратегије 2030”.

         Утолико је важније и следеће што је поручио у контексту засад „безалтернативног пута у ЕУ”:

         - Запад од Србије не тражи улазак у НАТО колико тражи да призна Косово. И није случајно потегнуто питање велике Албаније која би била члан НАТО. Проблем је овај: што сте ближи уласку у ЕУ - то сте ближи признању Косова. У будућности се може десити да Србија подлегне притисцима, упозорио је Чадајев.

         Говорећи о могућности да Србија остане војно неутрална, изразио је оптимизам и то захваљујући деловању - Доналда Трампа.

         - Аустрија и Швајцарска су сачувале неутралност. То је пријало и њиховим економијама, јер немају трошкове (везане за чланство у НАТО), а сада када је Трамп најавио да САД неће више издвајати средстава као пре и тражио да чланице преузму своје финансијске обавезе према НАТО, верујем да постоји потенцијал за ширење неутралног блока. Блок неутралности ће бити онолико већи колико Трамп буде више укидао давања. Зато Трамп постаје главни амбасадор европског пацифизма – оценио је Чадајев, наговештавајући како би могла да изгледа будућност НАТО пакта.

         Говорећи о будућности ЕУ, и поново Србије у том контексту, Чадајев је сликовито пренео искуство током недавног Међународног економског форума у Санкт Петербургу:

         - Србија себи за сада не може дозволити неки други пут, али тај пут може прекосутра да престане да фукционише. Свет ће бити глобализованији него данас. Пројекти који су започети на вишим инстанцама ће то решавати. ЕУ је заснована на принципима који више не функционишу. То се можда не види у Београду. Дачић је у Петрограду рекао да Србија иде ка ЕУ, али хоће да сачува односе са Русијом, јер то није питање економије него морално питање. На истом форуму је говорио и Игор Додон, председник Молдавије, и рекао: зашто да нам се жури у воз коме отпадају вагони! То је рекла и Турска која је толико дуго куцала на врата ЕУ, али је нису пустили. Турска данас у ЕУ ни не жели. И контекст у коме се налази Србија се може променити брже него што мислите. Сећам се јаког утиска који је изазивао „Отпор”, на изборима ипак нису добили ни 1 одсто, међутим, то је био талас. Али, није проблем што долазе ти таласи, него како их као контекст разуме онај ко се на њима затекне.

         За Србе и Русе је казао да би боље од других требало да разумеју како се догађа пропаст наднационалних интеграција „с обзиром на искуства која смо имали са СССР, Југославијом и Краљевином СХС”. 

         Упитан како се ОДКБ и Евроазијски савез боре да не понове те грешке (пропасти парламентаризма које растурају и НАТО и ЕУ), Чадајев је оценио да „на жалост, и ЕАЕС и ОДКБ делују као слика у огледалу ЕУ и НАТО”.

         - Међутим, ако погледате „пут свиле”, он јесте кинеска идеја, али је пример како свет може да изгледа после ЕУ. То јесте само идеја, али нам показује колико су стране спремне да учествују са својим ресурсима. И зато не можемо да учествујемо у евроазијским интеграцијама, а да не гледамо шта се дешава у правцу Кине и ЕУ. Зато се (као мера заштите) бавимо међупарламентарном сарадњом у оквирима у којим смо усагласили заједничке интересе, казао је Чадајев и подвукао да је одговор на питање како ће интеграције у којима учествује Русија избећи судбину НАТО и ЕУ управо у развоју парламентаризма, односно парламента као институције која брани суверенитет земље, казао је Чадајев.

         Он је указао да задатак његовог Института и јесте да се бави тиме како ће изгледати свет после НАТО и ЕУ, како заштитити државе од притисака наднационалних интегративних савеза и како да се следећи модели интеграција заштите односно спрече да не руше основе демократије и парламентаризма – „да останемо при томе да законе пишу они које је одабрао народ”.

         То није зато што, како је рекао, треба бранити институт демократије, већ што су се други наднационални системи рушили и руше.

         - У политици је реч о конкретним стварима. Када дипломате разговарају, њихов списак је ограничен. Културна сарадња је јако важна, али она не одговара на специфична питања из политике. Зато је важно да схватимо шта то раде представници парламената и како могу да реше проблеме. Међупарламентарна сарадња се бави питањима економије, али и свих других ствари које су важне за две земље. У новембру ће бити форум сверуске омладине на којем ће бити све земље које су нам важне за сарадњу - најавио је Чадајев.

         Објашњавајући зашто још у оквиру ЕУ постоје неки предлози и иницијтиве (за њен спас), Чадајев је рекао да Брегзит јесте покренуо разговор о распаду ЕУ, али „кад кокошки одсечете главу, она још неко време трчи”.

         - Почетком осамдесетих су кокошки одсекли главу, али она још трчи: основни механизми су престали да раде, али „кокошка још трчи” па се смишљају предлози у нади да ће се ствари вратити на пређашње стање. Али, нико као Срби и ми не може да види да је све срушено. Ми смо се већ осведочили како се распадају велики системи, иако, рецимо, пре 30 година нисмо мислили да ће се Југославија распасти, указао је Чадајев.

         Он је детаљно објаснио механизам по коме се распадају и ЕУ и НАТО као пре свега економске интеграције, а уз напомену да „не тврди да ће НАТО потпуно нестати”.

         У ЕУ се то десило тако што је она испрва била заједница која је омогућавала чланицама просперитет и ширила се, а онда увела стандарде који су том принципу економске благодети дошли главе у корист наднационалних корпорација: када је Брисел под притиском мултинационалних компанија увео стандард, тржишта која га нису задовољила, пропала су, а на њихово место су ушле поменуте корпорације.

         - Онога тренутка када у Мађарској није произведен корнишон по стандарду Брисела, мађарско тржиште корнишона је пропало, али су дошле наднационалне корпорације и преузеле тржиште. Пример смањене производње је нарочито приметан у прибалтичким земљама, али и дуж целог обода ЕУ, навео је Чадајев.

         И НАТО је основан са економским циљем „јер – будући да чланице могу куповати само НАТО наоружање, Америка је, кад год је имала економских проблема, штампала новац, правила оружје и продавала га даље на великом НАТО монополистичком тржишту”. Сад је управо из тога настао проблем, објаснио је Чабајев, јер су чланице престале да плаћају. Зато је, после Трампове најаве да чланице морају да плаћају, јер САД неће да троше свој новац, почео разговор о распаду НАТО, приметио је Чадајев.

         Додатно је аргументовао целу тезу разлозима због којих ни Русија ни Украјина не могу у НАТО и илустровао то анегдотом:

         - Приликом разговора Путин-Клинтонова, Клинтонова је упитана зашто Русија не би могла у НАТО. Бурно је реаговала.

         „ Разлог је у томе што су и Русија и Украјина велики произвођачи оружја и замислите да узму такву конкуренцију која може да угрози њихове интересе. Украјина не може да уђе у НАТО све док не уништи и последњу производњу наоржања”, оценио је Чадајев.

         Говорећи о томе како је Црна Гора ушла у НАТО, уважени гост је подсетио на „фамозне” стандарде који као технологија долазе из англосаксонског друштва, обавезно су двојаки и користе се за решење војних сукоба тако што се једна страна обавезно прогласи за негативца, без икакве шансе да се тај њен статус промени, јер „њима и не треба да се наводни негативац поправи и да се дође до решења, него да увек постоји тај негативац јер је он неопходан да би опстао сам институционални концепт ”.

         - Тако су за негативце проглашени Милошевић, Гадафи, Асад и Путин. Оно што смо видели у Црној Гори, а сада и у Македонији јесте: да би наговорили земље да приступе НАТО пакту потребно је оцрнити руску страну. Како Црну Гору није било могуће угрозити војно, онда су је угрозили политички. Руси и руски хакери су означени као кривци за државни удар како би се убрзао приступ Црне Горе у НАТО, рекао је Чадајев.

         Он је још потцртао да се код ЕУи САД ради о два Путина: једног у медијима представљају искључиво као негативца, а са другим се сусрећу , склапају договоре и решавају проблеме од Сирије па на даље.

         Говорећи о стандарду „дуплих стандарда” Чадајев је још додао и пример Косова и Крима и указао да су САД признале Косово „јер је тамошњи народ желео независност”, а у случају Крима су штитиле суверенитет Украјине иако је на Криму било референдума а на Косову никад.

         Закључио је оценом да су Косово и Крим за наше две земље једнако историјски битни: натопљени су крвљу и су колевка вере.

Диана Милошевић