Брајовић: Кина је сада изнад Кине - пред нашим очима узлеће, а тамо је већ Русија
СА ЊИМА СЕ ПОСЛОВНО И ПОЛИТИЧКИ СПАЈАЈУ ЗЕМЉЕ ОД ЗНАЧАЈА - СРБИЈА, МАЂАРСКА...
Кина је прва у свету и по
роботизацији индустрије
* Кина је свој древни пројект ПОЈАС И ПУТ и мисаоно поставила и уградила - економски, развојно, политички - од Јадранског и Средоземног мора, преко Србије и Мађарске ка центру Старог континента…
* Нови продори и нове цифре, укључујући научне посебно космичке способности, али и земаљске, попут летећих таксија, достигнућа су Кине која њени партнери не оспоравају
* У Хонконг сам 1971. - на путу за Пекинг, где сам радио као стални дописник Новости и Борбе, стигао авионом преко Средњег истока и Јужне Азија, затим до кинеске границе возом. Ту нас је зауставио мост на кинеској граници који смо прешли – пешке! Док смо се приближавали првој станичној згради на кинеској територији, на кинеском језику се чула службена објава у којој се помињало моје име. Објашњено ми је да је то била добродошлица мени. Страдан је у Новостима објављена информација: Наш новинар у Кину ушао пешке
__________________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
ДОГОДИ се понекад да се начелна шема, још док није сасвим дефиниана, брзо преобрати у практичну поруку која ће обрадовати све – учесникe и посматраче, чак и оне с других континената!
Сада смо, баш ових дана, активни учесници једног таквог политичког процеса, чији је креативни део и наша Србија, а нарочито њен председник Вучић, посебно везано за битку против лажне оптужбе за геноцид.
И да није најчистији поглед, а јесте, и без сенке или неких мрежица, представлљена слика изгледа и привлачно и атрактивно. Јер, пословно и политички се спајају најистакнутији представници готово свих најважнијих а различитих, универзалних групација:
СРБИЈА – са руководећим и оснивачким уделом у несврстаном покрета, чији је сада само посматрач, али угледна…
МАЂАРСКА - угледник древне европске националне мањине, у изузетно добрим суседским односма са српским комшијом …
РУСИЈА - у свему, посебно на војном плану, светски лидер, победник свих светских и регионалних ратова, економски моћник, богат угљем, нафтом и гасом, са утицајем на свим континентима…
КИНА – ЗЕМЉА НА ЗЕМЉИ, овако је овај аутор једном књишки назвао најмногољуднију змљу света, данас је продужио ту линију новим насловом – Кина изнад Кине!
Наслов је изникао из утиска да је Кина за неколике деценије надрасла себе.
Види се то по многим дометима – привредним, научним, политичким, а ови последњи показују кинеску доминацију готово на свим континентима…
Што се Европе тиче, Кина је свој древни пројект ПОЈАС И ПУТ и мисаоно поставила и уградила - економски, развојно, политички - од Јадранског и Средоземног мора, преко Србије и Мађарске ка центру Старог континента…
Нови продори и нове цифре, укључујући научне посебно космичке способности, али и земаљске, попут летећих таксија, достигнућа су Кине која њени партнери не оспоравају – напротив стичу их.
О темама које ћу овде само додирнути, детаљно сам писао у новинама (Новости, Борба) и мојим књигама, зато ћу овде бити што је могуће краћи – само да би савремени читалац схватио како је тада било.
ПЕШКЕ:
У Хонконг сам 1971. стигао авионом преко Средњег истока и Јужне Азија, затим до кинеске границе возом, ту нас је зауставио мост на кинеској граници који смо прешли – пешке!
Док смо се приближавали првој станичној згради на кинеској територији, на кинеском језику се чула службена објава у којој се помињало моје име. Објашњено ми је да је то била добродошлица мени.
Страдан је у Новостима објављена информација: Наш новинар у Кину ушао пешке.
ПОПРАВКА
Природно је што сам, 0д бројних кинских специфичности, желео да прво видим Велики кинески зид, што ми је омогућено тек после неколико дана, а разлог одлагања је био – поправка! Био је то редак или јединствен гест кинеских домаћина према новинару, госту из Србије – нисам чуо да је још неко то доживео…
МРТАВ ЖИВ
Пуч у Камбоџи, више месеции пре мог доласка у Кину, завршен је, како је објављено, убиством председника Нородома Сиханука, којег сам раније срео у Београду, на конференцији за штаму. Кинески домаћини су га нормално извели испред зграде, а ја се у њега загледао док ми није постало јасно ко је – цео свет је сутрадан објавио, преносећи Новости, да је Сиханук жив…
Следи још један м0ј новинарски ”детаљ”, најтежи у тадашњем животу.
МАЈКА
У једном пекиншком стану, срео сам жену коју сам тада назвао, а и сада је називам МАЈКОМ НАД МАЈКАМА.
Као још неке друге мајке, пре велике кинеске револуције, била је приморана да прода двоје деце (!!!) – да би двоје спасила. Понављала је, уз сузе без застоја – кад бих само знала да ли су јој та деца жива...
Новинар је могао само да се придружи болу.
И, да се поноси - колико је Кина отад узлетела.
До врха.
А тамо је већ Русија.