Антић: Република Српска можда је највеће огледало српског народа, а чедо је Невесињске пушке
ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР У ВЛАДИ СРБИЈЕ НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ 151. ГОДИШЊИЦЕ ВЕЛИКОГ УСТАНКА
(Фото: Весна Дука)
* Зоран АНТИЋ: Ни краљ Милан ни краљ Никола, да није било Невесињске пушке, вероватно не би ушли у рат са Османлијама и не би тражили подршку тада царске Русије. Не би дошло ни до Другог српско-турског рата и ослобођења четири нахије на југу централне Србије, нити би Пирот, Ниш, Лесковац и Врање били слободни, нити би дошло до Берлинског конгреса. Вероватно би се многе ствари на Балкану геополитички другачије одигравале да није било Невесињске пушке
* Република Српска – нагласио је - данас је темељ стварања неких модерних, нових српских односа и зато су очи Србије итекако упрте у Српску са жељом да опстане у државном, правном, међународном континуитету, уставном и територијалном смислу. Да опстане, а да се онда, када дође тај час, као што је говорио Владимир Ћоровић - сви ујединимо под капом небеском и да једном заувек завршимо тај вековни недосањани сан о српском уједињењу
* Додао је да довољно енергије и снаге постоји међу свима, да су жеље обостране и са једне и са друге стране Дрине, све с циљем промишљања боље будућности српског народа
___________________________________________________________________
РЕПУБЛИКА Српска је чедо невесињског устанка, а данас можда и највеће огледало српског народа, поручио је данас у Невесињу државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Антић на обиљежавању 151 године од Невесињске пушке.
Рекао је и да је Невесињска пушка из 1875. године један од најважнијих историјских догађаја у модерној историји српског народа.
Оценио је да ни краљ Милан ни краљ Никола, да није било Невесињске пушке, вероватно не би ушли у рат са Османлијама и не би тражили подршку тада царске Русије.
- Не би дошло ни до Другог српско-турског рата и ослобођења четири нахије на југу централне Србије, нити би Пирот, Ниш, Лесковац и Врање били слободни, нити би дошло до Берлинског конгреса. Вероватно би се многе ствари на Балкану геополитички другачије одигравале да није било Невесињске пушке.
Према Антићевим речима, заједничким снагама изражена је жеља да управо овај догађај, као симбол отпора, трагања за слободом и нечега што је везивно ткиво на српском простору, буде означен као темељ теорије крви и тла на којима почива модерна српска држава.
- Постоје многи историјски извори да су чак и ови устаници у Херцеговини били подстакнути одређеним жељама неких других, а не само својим личним, да се ослободе османскога јарма - навео је Антић.
Додао је да су жеље Црне Горе и Србије да се неки делови територије припоје или Црној Гори или Србији учиниле толико да се морало сачекати неких стотињак и нешто година док се није родила најмлађа српска држава - Република Српска.
- И, управо Република Српска, чедо овог устанка у Невесињу, јесте чедо и Миће Љубибратића и Пера Тунгуза и Пеције Поповића и Пека Павловића и свих оних који су тог јула 1875. године дигли устанак у Херцеговини. Република Српска је данас можда највеће огледало српског народа, управо из тог растакања Османског царства на Балкану - истакао је Антић.
Навео је да је Република Српска данас темељ стварања неких модерних, нових српских односа на овим просторима и да су зато очи Србије итекако упрте у Српску са жељом да опстане у државном, правном, међународном континуитету, уставном и територијалном смислу.
(Фото: Срна)
- Да опстане, а да се онда, када дође тај час, као што је то говорио Владимир Ћоровић - сви ујединимо под капом небеском и да једном заувек завршимо тај вековни недосањани сан о српском уједињењу - рекао је Антић.
Он сматра да довољно енергије и снаге постоји међу свима, жеље су обостране и са једне и са друге стране Дрине, све с циљем промишљања боље будућности српског народа.
- У име Владе Републике Србије, позивам да у недељу, 12. јула, на Јавору, будемо сви заједно да обележимо 150 година од јаворског рата и Калипољске битке. Да није било Невесиња 1875. године, не би било ни Јавора 1876. године. Неколико хиљада тада младих српских војника дало је своје животе у операцијама које су трајале три месеца. Чувени мајор Михајло Илић је бранио част српске војске на Јавору и Калипољу - подсетио је Антић.
Изразио је наду да ће данашња Република Српска, вођена мудрим државничким одлукама свог руководства и политичких фактора, успети да разуме историјске околности и да предупреди све велике изазове и недаће које пред њу стављају Европа и свет.
- Слава свим нашим војводама, јунацима, свештеницима, учитељима, виђеним људима који су дали живот у свим херцеговачким устанцима и за слободу Републике Српске. Нека живи Република Српска, живела Србија! - поручио је Антић.
Прва Невесињска пушка је устанак подигнут у месту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна, 1941. године, у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружње код Невесиња.
Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за дан устанка против окупатора.
Обележавање 151 године од Невесињске пушке организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.
(Срна)
