Адвокат Мироје Јовановић започео штрајк глађу и жеђу испред Уставног суда Србије

ПРОТЕСТУЈЕ ЗБОГ ИГНОРИСАЊА УСТАВНЕ ЖАЛБЕ НА ОДБИЈАЊЕ ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ „ЗБОГ ДВА ПРЕЗИМЕНА”

• Одлука Управног суда која нам је онемогућила учешће на изборима је без преседана у савременом европском парламентаризму. Уставном суду сам управо доставио писмено обавештење о мојој одлуци, са захтевом да под хитно или одбију или прихвате наше жалбе и тиме у кратком року (што закон и налаже) одлуче о нашим правима.
• За ову моју одлуку није знао нико до овог часа. Нико ме није подговорио ни наговорио
• Не знам само шта чекају... али нећу им дозволити да “пилатовски” оперу руке… Неко ће можда рећи да ово изгладњивање и одбијање да се пије течност, није хришћански, и бити  потпуно у праву. Од наше Српске православне цркве ћу молити опроштај јер ово није пост али можда јесте «глас вапијућег у пустињи»
• Остајем испред зграде Уставног суда до њихове одлуке - овакве или онакве - али да буде брза и правдена. Од своје породице ћу лично молити опроштај. Верујем и знам да смо у праву и да ћемо победити

         НОСИОЦИ изборне листе „Сложно за Србију - Народни Савез - ГЛИШИЋ-ПАРОВИЋ” обратиће се медијима и јавности да би подржали адвоката своје листе Мироја Јовановића.

         Ситуација није ни обична ни банална и не тиче се само Владана Глишића и Мирослава Паровића и њихове изборне листе. Адвокат Јовановић је објавио – штрајк глађу и жеђу испред Уставног суда Србије због неодговарања на жалбу поводом обарања листе Народног савеза за републичке изборе!

         Сам Јовановић је своју борбу објаснио овако:

         „Oд овог тренутка почињем штрајк глађу и жеђу испред зграде Уставног суда у Београду, Бул. Краља Александра бр.15.

         То чиним због свих 11000 људи који су подржали нашу листу, свих кандидата и пријатеља, пре свега због огромне неправде и незаконитог поништавања (због два презимена) правоснажне листе Народног савеза  под називом „Сложно за Србију - Народни Савез - ГЛИШИЋ-ПАРОВИЋ”.

         Одлука Управног суда која нам је онемогућила учешће на изборима је без преседана у савременом европском парламентаризму.

         Уставном суду сам управо доставио писмено обавештење о мојој одлуци, са захтевом да под хитно или одбију или прихвате наше жалбе и тиме у кратком року (што закон и налаже) одлуче о нашим правима.

         За ову моју одлуку није знао нико до овог часа. Нико ме није подговорио ни наговорио.

         Одлуку сам донео у петак, када сам видео да се у Уставном суду пет дана након подношења уставне жалбе са две допуне ништа не дешава.

         Једноставно ме ломи неправда и мислим да бих изгубио и разум и образ да се нисам овако побунио.

         Правно више нема шта да се дода, све је написано, речено, достављено, анализирано. Више од стотину страница, исто толико прилога, анализа, научних радова самих судија Уставног суда, домаће и међународне праксе, става Савета Европе… Ма све је нацртано, али

         Уставни суд до сада није реаговао.

         Не знам само шта чекају... али нећу им дозволити да „пилатовски” оперу руке.

         Они би до уторка морали да пресеку. Имају сва овлашћења, и обавезу. 

         Мени остаје само лична жртва да потврди да нам се наноси велика неправда. Ја сам личном чашћу и знањем гарантовао да је све у реду са називом листе и кандидатуром, и треба да личним чином станем иза своје речи.

         Кочић је пре једног века рекао да «ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као бог, а презрен и гладан као пас”.

         Неко ће можда рећи да ово изгладњивање и одбијање да се пије течност, није хришћански, и бити  потпуно у праву. Од наше Српске православне цркве ћу молити опроштај јер ово није пост али можда јесте „глас вапијућег у пустињи”.

         Момци из Београдског синдиката у једној песми кажу „у одбрани као девица, нападу као бесан тигар”, а у другој „потребан је сваки борац као бедем офанзиви” и то је заиста слика онога што смо радили и што радимо.

         Мирославе, Владане, Марко, Даворе и сви остали саборци пријатељи и браћо, будите са народом, објасните и објашњавајте шта се догађа. Ја сам потребан тамо где је битка коју предводим. Глишић и Паровић воде рат, али ову битку против неправде пред Уставним судом водим ја и зато је ред и обичај да настрадам ако је то потребно.

         Разуман човек када остане без правних могућности прелази на мање разумне - али разуман не напада и не пали, не уништава, већ се лично жртвује. Лидери наше листе „Сложно за Србију - Народни Савез - ГЛИШИЋ-ПАРОВИЋ” су разумни људи и све време позивају на мир. 

         То је свима јасно и због тога смо изложени баражној паљби и на послетку атомској бомби која нам је оборила листу.

         Нека ми нико не замера, али овим путем изричито забрањујем здравственим радницима да ме подвргну било каквом медицинском третману, нез обзира на моје здравствено стање.

         Медијима сам проследио жалбе које смо поднели и најљубазније молим новинаре који нису прочитали те документе да не зову. Све пише, ако неком треба додатно појашњење, знате где сам.

         Остајем испред зграде Уставног суда до њихове одлуке - овакве или онакве - али да буде брза и правдена.

         Од своје породице ћу лично молити опроштај.

         Верујем и знам да смо у праву и да ћемо победити. Верујем.

         Сигурно ће се неко негативно одредити према овом чину, али како каже псалам „... са мрзитељима мира бејах миран”.

         Уставни суд сам поднеском, цивилизовано обавестио о својој намери па стога тражим од органа реда (комуналне полиције и МУП) да ми омогуће да без икаквог узнемиравања на овај начин искажем свој лични став.

         Завршићу овај почетак глади и жеђи стиховима из спева „Мојковачка битк” који је написао Радован Бећировић (Требјешки) наводећи речи сердара Јанка Вукотића: 

         „Швапске снаге имају у плану,

         Да нас баце као с пута грану,

         И претеку србијанске трупе,

         Да кроз Црну Гору не одступе,

         Али су се преварили љуто

         Све то може бити обрнуто”

         Мироје Јовановић, заступник

         Народног савеза Сложно за Србију

         Глишић - Паровић