Кина убрзано осваја тржиште ЕУ, нарочито Централну и Источну Европу

ЗАПАД НАСТОЈИ ДА ПРУЖИ ОТПОР БРЗО РАСТУЋОЈ КИНЕСКОЈ ЕКОНОМИЈИ, АЛИ ЈЕ ТО - ПРИВРЕМЕНО

* Пекинг на Старом континенту увелико купује кључне објекте  инфраструктуре и толико активно инвестира у Источну Европу да у Бриселу већ звоне на узбуну. За протеклих шест година су се кинеске директне инвестиције повећале чак 22 пута – са ,6 милијарди на 35 милијарди долара. Трговина између Кине и држава централне и Источне Европе у истом периоду се повећала за 25 одсто

* Директор Немачко-руског форума  Александар РАР: „У  политичким круговима Немачке и других западноевропских држава расте забринутост због тога што Кина не одустаје од куповине стратешких инфраструктурних објеката. Што их купује све више“

* Почетком јуна је Емануел Макрон оштро иступио против „закона џунгле“ у међународним економским односима, а имао је притом у виду углавном кинеско инвестирање у Европи. Међутим, сам је пре пола године са Пекингом закључио цео низ великих трговинских уговора. Поред осталог, договорио је производњу за Кину 184 аеробуса А320 укупне вредности 18 милијарди евро

__________________________________________________________________________________

         Пише: Владимир АРДАЕВ, киоментатор РИА Новости

         ДОНАЛД Трамп је предложио Европској унији да обе стране потпуно укину царине, субвенције извозницима и трговинске баријере.

         Један од разлога овакве великодушности је убрзано продирање Кине на тржиште Европе.

         Пекинг на Старом континенту увелико купује кључне објекте  инфраструктуре и толико активно инвестира у Источну Европу да у Бриселу већ звоне на узбуну.

         Трампова понуда очито има политички карактер са јаким примесама популизма. Европска унија не може да је прихвати. А Чешка, Мађарска, Грчка и неке друге земље са великом надом гледају у Кину,

         Један од основних резултата самита „16+1“, одржаног у Софији, био је споразум о градњи у Србији 350 километара железничке пруге до границе са мађарском. Биће то инвестиција од 3,8 милијарди долара.

         Проблем је што је то део кинеског суперпројекта „Један појас — један пут“, да у Бриселу не могу да сакрију своја страховања: Европска комисија засад још није одобрила мађарски део те пруге.

         „У  политичким круговима Немачке и других западноевропских држава расте забринутост због тога што Кина не одустаје од куповине стратешких инфраструктурних објеката. Што их купује све више“ – наводи научни директор Немачко-руског форума  Александар Рар.

         Кина је последњих година постала власник или сувласник низа лука у Шпанији, Грчкој, Белгији, Холандији и немачкој. А такође: аеродрома, енергетских система, крупних индустријскихи аграрних компанија. Примера ради, кинеска корпорација  ChenChina прошле године је купила за 43 милијарде евра швајцарски агрохолдинг Syngenta.

         У Берлину се сматра да Пекинг себи на тај начин крчи пут према најмодернијим западним технологијам.

         За шест година су се кинеске директне инвестиције повећале чак 22 пута – са ,6 милијарди на 35 милијарди долара.

         Трговина између Кине и држава централне и Источне Европе у истом периоду се повећала за 25 одсто.

         Кинеско „освајање Европе“ код неких у ЕУ изазива панику, а код неких одушевљење. Први плаше „експанзијом Пекинга“, а други у томе видеразвојну шансу и повећање броја радних места.

         Чешка се у последње време веома зближила са Кином. Толико да се на улицама њених градова не рекламира амо кинеска роба, него и – јуан.

         Професор Школе за источне студије  Алексеј Маслов указује да Кина у Европи више преузима постојеће производне капацитете него што отвара нове.

         Запад већ неко време не тежи улагањима у земљама „сиромашних рођака“. Штавише, увелико разматра концепцију Еврпе са „две брзине“ која ће разздвојити просперитетне земље од мање успешних комшија...

         Почетком јуна је Емануел Макрон оштро иступио против „закона џунгле“ у међународним економским односима, а имао је притом у виду углавном кинеско инвестирање у Европи. Тада је предложио да ЕУ пооштри контролу над великим страним улагањима на територији ЕУ. Берлин га је у томе подржао.

         Међутим, сам Макрон је пре пола године са Пекингом закључио цео низ великих трговинских уговора. Поред осталог, договорио је производњу за Кину 184 аеробуса А320 укупне вредности 18 милијарди евро.

         Независно од свега, Кина свој посао ради доследно и осваја европско тржиште. Томе доприноси и трговински рат Сједињених Држава и са Кином и са ЕУ. Пекингу иде на руку и слабљење јединства унутар ЕУ услед миграционе кризе.

         Отпор који Запад покушава да пружи налету бурно растуће кинеске економије по свему судећи је привремен.

         Кинески новац је новац – чак и ако не мирише увек најлепше. Потребан је и богатима, ништа мање него сиротињи.