Враћени Бели и Императорски фоаје, главна сцена као - шестоспратница

ШЕСТ ГОДИНА ТРАЈАЛА РЕКОНСТРУКЦИЈА БОЉШОГ ТЕАТРА – СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 28. ОКТОБРА

  • Главна сцена је сада димензија 21 х 21 м и постала је највећа у Европи. Располаже и разним покривалима за под која омогућују посебности опере и балета, а њена запремнина је као у шестоспратне зграде. Потпуно је компјутеризована, тако да режисер своју поставку може, уколико жели, да провери у дигиталној варијанти
  • Током обимних рестаурационих радова обновљен је и оригинални унутрашњи лед Бољшог театра који је постојао у 19. веку. Површина позоришта повећана  два пута и то до 80.000 метара квадратних, а у радовима је учествовало 956 људи
  • На позлати ентаријера радило је више од 156 стручњака из целе Русије који су потрошили око 4,5 кг злата на 981 квадратном метру
  • Само ће у САД ће цермонију ортварања и гала-концерт преносити више од 80 телевизија

        СВЕЧАНО отварање Историјске сцене московског Бољшог театра - после реконструкције која је трајала шест година – планирано је за 28. октобар и имаће прилику да га у директном преносу посматрају и  гледаоци у Европи, Латинској Америци, САД и Јапану. У Русији ће церемонију отварања и гала-концерт преносити Први канал, РТР, канал Бољшог театра ће преностити догађај на YouTube, делове ће приказати телевизија «Култура», док ће информација о догађају бити објављена на сајтовима агенције РИА Новости.

        «Само ће у САД овај догађај преносити више од 80 телевизија» - саопштила је прес-служби Бољшог театра.

        Госте ће дочекати Бели фоаје који се раније тако звао због сликовитих написа. Сада је потпуно обновљен. Округла сала и Императорски фоаје опет имају изглед као у 19. веку, са лустерима и монограмима Николаја Романова и за пет година обновљеним гобленима и везовима на тканинама.

        Главна сцена је сада димензија 21 х 21 м и постала је највећа у Европи. Располаже и разним покривалима за под која омогућују посебности опере и балета,  а њена запремнина је као у шестоспратне зграде. Потпуно је компјутеризована, тако да режисер своју поставку може, уколико жели, да провери у дигиталној варијанти.

        Током обимних рестаурационих радова обновљен је оригинални унутрашњи лед Бољшог театра који је постојао у 19. веку. Многобројни елементи урбанизма тог периода су обновљени на основу фотографија, слика чак и фрагмената који су чудом преживели у совјетско време.

        Ентеријери су добили претходни изглед, побољшана је акустика, театар је опремљен најсавременијом техничком опремом. Урађене су две различите сцене - за оперу и балет.

        На позлати ентаријера радило је више од 156 стручњака из целе Русије који су потрошили око 4,5 кг злата на 981 квадратном метру.

        Саветник председника групе «Сума», у чији састав улази генерални извођач радова за реконструкцију Државног академског Бољшог театра, Михаил Сидоров, објаснио је да је акустика углавном била уништена када су под и спацијални бубањ у оркестарској шкољци залили цементом, тако да се Бољшој театар нашао на 55. месту у свету по акустици у категорији оперских театара. Сада је звук обновљен, а акустика спашена.

        Реконструкција Бољшог театра у центру Москве почела је 2005. године. Идеја је била да се реконструкцијом површина Бољшог театра повећа  два пута и то до 80.000 метара квадратних. Радови, у којима је учествовало 956 људи, нису почели све до 2009. године док није завршено ојачавање темеља зграде који су током 115 година знатно оштећени.

        Главни задатак руководства театра сада је обнова класичног репертоара, а у текућим плановима је веома густ план наступа – миланског позоришта Ла Скала, вече сећања на Ролана Петија, као и обнова и приказивање на основној сцени опере «Борис Годунов» и балета «Крцко орашчић».

        Ове године Бољшој театар ће наставити сарадњу са француском компанијом Bel Air Media и мрежом кинотеатара Pathe, са пет балета – «Есмералда», «Успавана лепотица», «Гусар», «Светли поток» и «Рајмонда» - тако да ће сви бити приказани на преко 600 филмских екрана.

       У припреми је фотоалбум који припремају светски познати мајстори Питер Линдберг, Сара Мун и Жозеф Јуфер. Као и два документарца о реконструкцији и рестаурацији Бољшог театра.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари