Русија 2015. добија суперсавремени космодром „Восточни“
ПУТИН НАЈАВИО „ВЕЛИКУ КОСМИЧКУ РЕФОРМУ“,
МОЖДА И ОСНИВАЊЕ - МИНИСТАРСТВА ЗА КОСМОС
- Нагласивши да његова земља не одустаје од коришћења Бајконура, руски лидер је рекао: „Искрено се надам да ће овај космодром користити не само наши стручњаци већ и наше колеге из Сједињених Држава, из Европе и других земаља. Планирамо да оваде лансирамо и бродове са људском посадом, да освајамо и удаљени космос“
- Русија ради на ракети-носачу носивости 130-180 тона и моћним интерпланетарним тегљачима
- Потпредседник владе РФ Дмитриј Рогозин обећао и да ће до 2030. бити створени потенцијали за парирање могућим опасностима из космоса и да ће Русија развијати системе свемирских летелица, системе за упозоравање о ракетном нападу, космичке летелице за оптичко-електронско и радио-електронско обавештавање, као и јединствени систем за борбено управљање нове генерације
РУСИЈА је и ове године обележила свој Дан космонаутике.
Шеф државе Владимир Путин искористио га је да у Благовешченску одржи саветовање о развоју те гране руске науке и индустрије.
И, одмах је оценио да РФ - у односу на светски ниво - „заостаје у низу сегемената“.
„Код нас су дуго времена приоритет имали пројекти са људском посадом. Током протеклих година у њих је улагано од 40 до 58% буџета космичког програма и то често на штету других праваца развоја космонаутике“ - указао је руски лидер.
Сасвим конкретно, упозорио је на заостајање у „средствима за даљинско сондирање Земље, у системима за персоналне сателитске везе, за реемитовање и спасавање објеката у хитним случајевима и у технологијама које обезбеђују програме освајања такозваног дубоког космоса. Све ово - подвукао је Путин - мора да се „притегне“,али тако да се сачува достигнуто у пројектима са људском посадом.
Као што се и очекивало, председник Путин је на саветовању изнео предлог „велике космичке реформе“.
Тај предлог већ у првој фази захтева „прописно комплетирање“ Руске космичке агенције (Роскосмоса). При том је указао на одговорност државе којој припада већина предузећа те индустријске гране.
Путин није искључио могућност формирања посебног министарства за космос.
„Генерално, то не искључујем, али молим Дмитрија Олеговича Рогозина и председника владе да о томе још једном размисле. У принципу, не искључујем да би то било могуће“.
А вицепремијер Рогозин је обећао да ће до 2030. бити створени потенцијали за парирање могућим опасностима из космоса. Говорећи о питањима одбране којима он управља, Рогозин је такође навео: „Планиран је развој система свемирских летелица, система за упозоравање о ракетном нападу, космичких летелица за оптичко-електронско и радио-електронско обавештавање, а биће створен и јединствен систем везе, као и системи за борбено управљање нове генерације“.
Он је потврдио да ће наредни владини пројекти у области космонаутике „бити прагматичнији“.
Статус космичке силе треба Русији да доноси не само престиж него и конкретну корист и материјалну добит“ - истакао је потпредседник владе.
Он је подсетио да је, у складу са руским законом о космичкој делатности, припремљен пројекат „Основе државне политике у области космонаутике до 2030. г. и у даљој будућности“. Пошто је замолио Владимира Путина да одобри тај програмски документ, Рогозин је саопштио да поред осталог пројекат предвиђа формирање перспективних научно- техничких резерви, посебно средстава за лет на Марс са људском посадом
„Пре свега то је израда ракете-носача носивости 130-180 тона, као и моћних интерпланетарних тегљача“. Такође се предвиђа повећање орбиталних групација везе, реемитовања, навигације, даљинског сондирања земље, примена јединственог потенцијала система ГЛОНАСС, изградња аутоматских и космичких летелица са посадом за сервисирање других космичких и превозних средстава у орбити, укључујући и допуњавање горива.
Владимир Поповкин, први човек Роскосмоса, у интервјуу листу „Руска газета“, оценио је садашњи ниво финансирања космичког програма као „упоредиво са консолидованим буџетом Европске космичке агенције“.
Говорећи о Русији, он је истакао: „Са таквим буџетом имати тако слабу орбиталну групацију, једноставно је недопустиво“.
„Основе“ претпостављају развој инфраструктуре космодрома Плесецк и Бајконур, изградњу и лансирње тешког космичког ракетног система „Ангара“, изградњу и експлоатацију објеката космодрома „Восточни“, укључујући изградњу космичког ракетног система за вишекратну употребу.
Пре саветовања о космонаутици, Путин је посетио космодром „Восточни“ и био на видео вези са посадом Међународне космичке станице. „Желим да читавој посади честитам празник - Дан космонаутике“. Али, то није обична честитка, то је честитка са градилишта наше будућности, највећег у Русији, са космодрома са највише радника - „Восточни“ - изговорио је руски председник.
Он је такође рекао: „Искрено се надам да ће овај космодром користити не само наши стручњаци већ и наше колеге из Сједињених Држава, из Европе и других земаља. Планирамо да оваде лансирамо и ракета са посадом, да освајамо и удаљени космос. Овде је веома добра платформа, дуго смо је бирали, али сада радови иду пуном паром“.
Руски лидер је указао да су прва лансирања са космодрома „Восточни“ планирана пре 2015., а до 2018. - и лансирања са посадом.
„Следећа етапа је - 2020., надам се - рекао је Путин - да ће се овде реализовати лансирања супер-тешких ракета“.
При том се, по његовим речима, Русија неће одрећи коришћења космодрома Бајконур у Казахстану, иако је грађен у совјетско време и већ је технолошки и физички застарео. „Сматрамо да ће овај космодром бити много ефикаснији... Све ће се моћи радити економичније“, - рекао је Путин одговарајући на питања новинара.
Док је био на вези са Међународном космичком станицом, Путин је предложио да се град, који ће нићи поред космодрома „Восточни“, назове Циолковски.
Нагласио да до сада у Русији нема ни једног насељеног места које носи назив у част Константина Циолковског, једног од оснивача савремене космонаутике.
Превела Ксенија Трајковић
