Путинова Евроазијска унија - алтернатива и за Балкан

ДВОДНЕВНИ МЕЂУНАРОДНИ СКУП У БЕОГРАДУ:

РУСИЈА И БАЛКАН - ПРОШЛОСТ И ПЕРСПЕКТИВЕ (1)

• Александар КОНУЗИН: Европска опција не би требало да се разматра као опција која нема алтернативу, која искључује остале правце сарадње, укључујући и оне приоритетне који су себе историјски оправдали. У овом контексту умесно би било навести речи једног од учесника недавно одржаног бизнис-форума на Копаонику. Он је рекао да се данас бизнис све више остварује на Истоку, у Кини, Русији, Казахстану. А од 1. јануара ове године на снази је Јединствени економски простор Русије, Белорусије и Казахстана. Постављен је циљ да се до 2015. године формира Евроазијска економска унија.
• КОНУЗИН: Да ли  улазак у НАТО представља неизбежност за државе Балкана? Да ли је са тим компатибилно очување суверенитета? Да ли је овде могућа војна неутралност? Ово су питања данашње политике и сутрашњице
• Епископ ИРИНЕЈ: Духовне везе и духовно заједништво између Србије и Русије су дубоке и дуге. Свестрана је била помоћ Царске Русије Србији у борбама Срба за стварање сопствене државе и ослобађања од отоманске окупације. Та помоћ спречила је исламизацију Балкана и Србије. А незаборавна и духовна подршка Руске православне цркве и народа, као и директне помоћи царске породице Романова што је допринело спасу Српске војске у Првом светском рату

        „БЕЗАЛТЕРНАТИВНА ЕУ“ има алтернативу! У новој вишеполарности света и Евроазијској Унији која, на иницијативу Владимира Путина, треба да - као „источна ЕУ“ којима неће командовати никакав нови Брисел или Вашингтон - стартује 2015. године - оценили су у београдском Сава Центру учесници међународног округлог стола „Русија и Балкан: прошлост и перспективе“.

        Скуп - на којем је оцењено да такву шансу може искористити само невазална власт - заједнички су организовали Руски института за стратешка истраживања (РИСИ) из Москве, Нова Византија из Београда, Центар за развој међународне сарадње из Београда и Центар за стратешку сарадњу из Бањалуке.

        Скуп је, у име Центру за развој међународне сарадње и осталих организатора, поздравио Стевица Деђански који је указао на актуелност става „Балкан балканским народима“. Потом се улесницима обратио амбасадор Руске федерације у Србији Александар васиљевич Конузин који је је рекао:

        „Тешко је наћи актуелнију тему од ове, која представља предмет вашег разматрања. Она је на граници између догађаја, који већ припадају прошлости, и реалне политике, оне актуелне данас и оне која се пројектује за будућност.

        По мом мишљењу, остаје отворено питање о томе какви су разлози  политичких турбуленција на територији бивше Југославије после скоро четврт века: противуречности унутрашњег развоја,  геополитичке промене у свети у Европи, спољно мешање? Вероватно турбуленције представљају резултат сва три фактора. У којој мери је сваки фактор утицао треба да утврде историчари.

        Очигледно је да је војно-политичка криза последње деценије XX века скинула све печате, којима су били запечаћене противуречности, напетост и центрифугалне тежње, а које су се накупиле од краја XIX века. Да ли је завршен процес југословенског распада и пратећих побочних последица? Постоје сумње да није. На то се троши прилично типографске боје на страницама данашњих балканских новина. А шта рећи о теми  Велике Албаније која се подгрева на тихој ватри? А Косово? А нерешени погранични спорови, имовински захтеви, проблем избеглица? И тиме списак није завршен.

        Не бих желео да те оптуже како преувеличавам. Срећом, у посматраном опсегу постоје и другачије тенденције: помирење, решавање постојећих проблема, тражење нових додирних тачака, појашњење историјских неспоразума, започињање сарадње на обострану корист, итд. Најјачи катализатор друштвених процеса јесте прогресивна интеграција држава у Европску Унију. Прича се о очигледним предностима ове усмерености развоја односа у Европи. Мање се чује о познатим ризицима, укључујући и искуство земаља, које током последњих месеци проживљавају финансијско-економске и социјално-политчке потресе.

        Учешће балканских држава у ЕУ несумњиво ће имати своју велику специфичност. Ова тема захтева посебну анализу са значајним прогностичарским чиниоцем. Овим се, како видим, очигледно мало баве. Процеси се умногоме развијају по инерцији. С тим у вези желео бих још једном да приметим да европска опција не би требало да се разматра као опција која нема алтернативу, која искључује остале правце сарадње, укључујући и оне приоритетне који су себе историјски оправдали.

        У овом контексту умесно би било навести речи једног од учесника недавно одржаног бизнис-форума на Копаонику. Он је рекао да се данас бизнис све више остварује на Истоку, у Кини, Русији, Казахстану. Ова зона развија своје интеграционе процесе који много обећавају. Од 1. јануара ове године на снази је Јединствени економски простор Русије, Белорусије и Казахстана. Постављен је циљ да се до 2015. године формира Евроазијска економска унија. Желим да вам скренем пажњу на велико интересовање економског сектора Србије за сарадњу са новом организацијом. Све је гласнији и БРИКС, финансијско-инвестициони пол који добија све више снаге.

Аждар Аширович Куртов

        Наравно, своју актуелност имају и питања о европској безбедности. Да ли  улазак у НАТО представља неизбежност за државе Балкана? Да ли је са тим компатибилно очување суверенитета? Да ли је овде могућа војна неутралност? Ово су питања данашње политике и сутрашњице.

        Поштовани учесници округлог стола,

        Говорећи на Минхенској конференцији о питањима безбедности (у фебруару 2012. године) министар иностраних послова Русије С. В. Лавров нагласио је убрзање историјских процеса. Одвијају се дубоке трансформације радикалног карактера. Мења се геополитичка сцена. Ови процеси се у пуној мери тичу и Балкана. Веома је важно разумети их. Идентификовати доминантне тенденције. Ако већ не могу да се контролишу, оно барем да се прогнозира развој догађаја, како би онe допринелe стабилизацији, позитивној еволуцији овог до дана данашњег нестабилног дела Европе“.

        Учесницима се - са поздравном речи и благословом - обратио и епископ Бачки Иринеј који је рекао:

        Духовне везе и духовно заједништво између Србије и Русије су дубоке и дуге. Ова тема стоји у темељу, корену добрих вековних односа Србије и Русије, Балкана и Србије. Чињеница је да смо повезани као народи не само истим словенским пореклом већ и хришћанском православном вером.

        Духовне везе и духовно заједништво, прожимање на основу хришћанства и православља, које је битна чињеница не само у прошлости, него и у садашњости, може бити темељ и гарант за позитиван развој у будућности, што је управо наговестио господин амбасадор Конузин.

        Та повезаност је много дубља него што на први поглед изгледа, и него што је у нашој широј јавности познато.

        Треба подсетити да Богословски факултет у Београду није могао бити  основан да није било помоћи од стране Руса. Док није стигао први талас руских емиграната после Октобарске револуције 1917. није било услова за  почетак рада због недостатка квалификованих наставника и неповољних историјских околности. Тада је стигао велики број стручних руских руских теолога и професора и Факултет је отворен 1920. године и започео је свој до данас непрекинути наставни и научни рад.

        Међу првим усписаним студентима новог факултета био је и Николај Николајевич Афанасјев, млади руски емигрант из Одесе. У новембру 1920, Афанасјев је био евакуисан из Севастопоља у Истанбул, а затим у Краљевину СХС. У пролеће 1921. уписује Богословски факултет Универзитета у Београду. Активно је учествовао у црквеном животу Београда и раду Руског хришћанског студентског покрета. Факултет је завршио међу првима, у октобру 1925.

        Од тада се непрекидно развија богата и свестрана сарадња две цркве, као и Богословског факултета у Београду са руским центрима вере у Москви и Кијеву. Постоје данас бројни протоколи о тој сарадњи.

        Треба истаћи и свестрану помоћ Царске Русије Србији у борбама Срба за стварање сопствене државе и ослобађања од отоманске окупације. Та помоћ спречила је исламизацију Балкана и Србије.

        Незаборавна је и духовна подршка Руске православне цркве и народа, као и директне помоћи царске породице Романова што је допринело спасу Српске војске у Првом светском рату.

        Преостаје нам свима обавеза да наставимо да негујемо и развијамо познавање заједничких духовних корена Србије и Русије.

        У име РИСИ поздравну реч је имао Аждар Аширович Куртов.