Унија треба да има четири престонице: Алма Ату, Петроград, Кијев и Београд

Професор дипломатске академије МИП Русије Игор Панарин о Путиновој Евроазијској Унији

• Та четири града треба да буду и четвороугао потенцијалног ширења Уније. А у даљој перспективи, у улози петог центра треба да се нађе Истанбул. Да би то било могуће, нагласио је Панарин, Турска треба да постане придружени члан Евроазијске Уније
• Према Панариновим речима, уласком Турске у Унију дошло би до својеврсног обједињавања Поствизантијског простора
• Панарин као лидере Уније означио казахстанског председника Назарбајева, којег је назвао Денг Сјаопином Уније, и Владимира Путина којег је ословио тирулом руских царева „Государ“
• Одмах је, међутим, прецизирао: у Унији ће све земље сачувати суверенитет и независност, а „государ Путин“ треба да буде само „председавајући колегијума националних лидера Уније“

        СВЕТУ најпознатији руски спољнополитички експерт – Игор Панарин, професор Дипломатске академије МГИМО која припада МИП РФ, који се нашао у жижи кад је прогнозирао распад Америке – поново ће узбуркати духове. Говорећи за гледаоце московске ТВ КМ о теми „Евроазијска Унија – наш одговор Западу“, рекао је да „руска ЕУ“ треба да има четири престонице и да једна од њих треба да буде - Београд! Па још додао: да у даљој перспективи улогу пете може играти – Истанбул!

        Панарин је – да прво подсетимо - је један од првих руских умова који се залагао за стварање Евроазијске Уније, сматрајући да је то излазак из ћорсокака у којем су се нашле све земаље бившег СССР. При том је указао да су политички родоначелници постсовјетске Уније Путин и председник Казахстана Нурсултан Назарбајев.

ГЛАВНИ ОПОНЕНТ ЗАПАД

        Осврнуо се и на проблеме које ће та идеја имати у реализацији, а као њеног главног опонента означио је Запад, односно „бившу Британску империју која, као и читав англосаксонски свет, са процесом који је путин иницирао губи светску доминацију“.  

        Панарин је, чак, био изричит да ће Евроазијска унија „на челу са државником Путином“ за „бившу Британску империју“ значиити крах.

        Оценио је да Русија - први пут за 110 година – сада успева да избегне могућу кризу која ће се десити сломом финансијског система и финансијског тероризма Запада.

        Професор Панарин је – нимало успут - објаснио зашто Украјина касни са интеграцијама у Јединствени царински простор) Русије, Белорусије и Казахстана), изражавајући наду да ће Кијев ипак веома брзо схватити да ће прикључењем том тржишту остваривати додатних 10 милијарди долара прихода годишње. Указао је да је то Украјини много боље него да се под неповољним условима задужује на Западу. Оценио је да на држање Украјине још утичу МИ6 и неке друге стране специјалне службе.

КАЗАХСТАН ПОСЕБНО ВАЖАН

        При том је упозорио да проблеме Кијева треба решавати у Москви, а не у Њу Јорку и Лондону, јер су Руси и Украјинци један народ. Додао је: „Ми морамо офанзивно да блокирамо све покушаје разједињавања Руса и Украјинаца.“

        Панарин је Казахстан као изузетно важан за реализацију идеје Евроазијске Уније јер је у тој земљи већ реализована идеја словенско-туранског обједињавања и исламско-православног савеза. 

        Искуство Казахстана је зато за Унију крајње важно, а његов главни град треба да се нађе на листи четири будуће престонице Евроазијске Уније. По моме, те четири престонице треба да буду: Алма Ата, Санкт-Петербург, Кијев и Београд. Та четири града треба да буду и четвороугао потенцијалног ширења Уније. А у даљој перспективи, у улози петог центра Уније треба да се нађе Истанбул. Да би то било могуће, нагласио је Панарин, Турска треба да постане придружени члан Евроазијске Уније.

        Према Панариновим речима, уласком Турске у Унију дошло би до својеврсног обједињавања Поствизантијског простора.

        За идеју нове Уније, подвукао је Панарин, крајње битна личност је казахстански лидер Назарбајев. Он га је назвао „гуруом Евроазијског простора“ и државником који је „неку руку Денг Сјаопин евроазијства“.

ПАРЛАМЕНТ УНИЈЕ У ПЕТРОГРАДУ

        Панарин је овој својој „оди Назарбајеву“ одмах прикључио Путина којег је у три наврата назвао титулом руских царева „Государ“. Па објаснио да је Назарбајев у својој изузетној улози унутар Уније „незамислив без Государа Путина који реализује глобалну мисију руског и њему савезничких народа“.

        Панарин је циљем формирања Евроазијске Уније назвао „инеграцију ради технолошкког продора и повећања животног стандарда свих народа који се нађу у њеном оквиру“.

        Тај оквир, међутим, нагласио је Панарин, неће бити наддржавни – никакав нови СССР. Како је подвукао: у Унији ће све земље сачувати суверенитет и независност, а „государ Путин“ треба да буде само „председавајући колегијума националних лидера Уније“.

        Панарин је још изнео да би Унија – поред националних парламента  држава-чланица - имала „заједнички парламент у Петрограду“.