ПУТИН: Не може се ударати будућност земље као фудбалска лопта

РУСКИ ПРЕДСЕДНИК ОДРЖАО СВОЈ НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ГОВОР ПОСЛЕ 2007.

- ВАЛДАЈ КАО „УНУТАРПОЛИТИЧКИ МИНХЕН“ (КРАЈ)

• Русија се увек формирала као држава-цивилизација, учвршћена руским народом, руским језиком, руском културом, Руском православном црквом и другим традиционалним религијама Русије, истакао је Владимир Путин. Управо из модела државе-цивилизације потичу специфичности нашег државног уређења
• Држави са мултиетничким саставом становништва апсолутно немогућа идентификација искључиво путем етноса и религије: „Ради очувања јединства земље потребно је формирање управо грађанског идентитета на основу заједничких вредности, патриотске свести, грађанске одговорности и солидарности, поштовања закона и учествовања у судбини Отаџбине“
• Државотворци и либерали треба да се науче да разговарају једни с другима, а не да с мржњом одбацују свако другачије становиште: „ Не може се ударати будућност земље, као фудбалска лопта, утонути у  необуздани нихилизам, потрошњу, критику свега и свачега или у безизлазни песимизам“
• Није могућ никакав национални идентитет ако се у људима култивише стид, презрење или, чак, мржња  према историји сопствене земље, негирање њеног историјског искуства. Зато су веома значајне Путинове речи: „Читава наша историја, без изузимања, треба да постане део руског идентитета. Ми треба да залечимо те ране и обновимо целовитост историјског ткива“  
• На знању и поштовању сопствене историје, на схватању њених закона и смисла заснива се прави патриотизам. Без њега је узалудно говорити о националном идентитету
• „У националној историји ми се сувише често сусрећемо уместо са опозицијом власти, са опозицијом самој Русији - додао је Путин. А знамо чиме се то завршавало: рушењем државе као такве“

        РУСКИ лидер Владимир Путин је - наступивши прошле недеље у дискусионом клубу „Валдај“ - одржао један од својих најзначајнијих говора.

        Заправо, вероватно најзначајнији после минхенског одржаног фебруара 2007. године на Међународном безбедносном форуму.

        Валдајски говор је, у неку руку, био „унутарполитички Минхен“. За Русију и функционисање њене власти - ништа мање значајан. Чак можда и значајнији.

        Уосталом, читајте даље и уверите се сами:

        Русија се увек - указао је Путин - формирала као држава-цивилизација, учвршћена руским народом, руским језиком, руском културом, Руском православном црквом и другим традиционалним религијама Русије. Па наставио:

        „Управо из модела државе-цивилизације потичу специфичности нашег државног уређења, које је увек настојало да са пажњом узима у обзир националну и верску специфичност ових или оних територија и да обезбеди разноликост у јединству“.

        Руски лидер је при том признао да је у највећој држави са мултиетничким саставом становништва апсолутно немогућа идентификација искључиво путем етноса и религије: „Ради очувања јединства земље потребно је формирање управо грађанског идентитета на основу заједничких вредности, патриотске свести, грађанске одговорности и солидарности, поштовања закона и учествовања у судбини Отаџбине“. 

        Веома је важно што се више не ради о утилитарним и секундарним концепцијама као што је „суверена демократија“, него о тражењу принципа, идеја и циљева који обједињавају нацију, без којих њено постојање губи сваки смисао - нарочито у Русији, која је увек била идеолошка цивилизација.

        На обликовању тих циљева треба заједно да раде и државотворци и либерали, рекао је Путин, они треба да се науче да разговарају једни с другима, а не да с мржњом одбацују свако другачије становиште: „ Не може се ударати будућност земље, као фудбалска лопта, утонути у  необуздани нихилизам, потрошњу, критику свега и свачега или у безизлазни песимизам“.

        Потребна је критика историје, укључујући и сопствену, али „без осећања сопственог достојанства, без љубави према Отаџбини, та критика је понижавајућа и непродуктивна“. 

        Није могућ никакав национални идентитет ако се у људима култивише стид, презрење или, чак, мржња  према историји сопствене земље, негирање њеног историјског искуства. Зато су веома значајне Путинове речи: „Читава наша историја, без изузимања, треба да постане део руског идентитета. Ми треба да залечимо те ране и обновимо целовитост историјског ткива“.  

        На знању и поштовању сопствене историје, на схватању њених закона и смисла заснива се прави патриотизам. Без њега је узалудно говорити о националном идентитету.

        „Уз сву разлику наших погледа, дискусија о идентитету, о националној будућности није могућа без патриотизма свих њених учесника. Наравно, патриотизма у најчистијем значењу те речи“ - рекао је председник и истакао да су „суверенитет, независност и целовитост Русије  безусловни, то су оне „црвене линије“ које нико не може да прелази“.

        „У националној историји ми се сувише често сусрећемо уместо са опозицијом власти, са опозицијом самој Русији - додао је Путин. А знамо чиме се то завршавало: рушењем државе као такве“.

        Главни део позваних били су - страни експерти и политичари, првенствено западни. Управо због тога на сцени су заједно са Путином седели бивши премијери и министри из Италије, Француске и Немачке и експерт Дмитриј Сајмс, који је одговарао уместо одсутних (као обично) политичара из САД.

        У свом говору Путин није заобишао ни западне изазове, при том управо у контексту своје главне теме -проналажења националног идентитета Русије. Он је рекао да ти изазови имају и спољнополитичке и моралне аспекте.

        Са геополитичког становишта све је јасно: Путин је још једном подвукао неприхватљивост покушаја да се „на овај или онај начин реанимира униполарни унификовани модел света и подрије институција међународног права и националног суверенитета“. Али, и ту је Путин прешао са тренутног на опште: „У историјском смислу, то је одустајање од сопственог  лика, од Богом, природом дате разноврсности света“.

        Он је, заправо, о моралном аспекту говорио чешће и више него о чисто политичком - и у самом говору и током даље дискусије.

        Констатујући да „видимо како су многе евроатлантске земље фактички кренуле путем одустајања од својих корена, укључујући и хришћанске вредности које чине основу западне цивилизације“,  уз то покушавају да тај модел агресивно намећу читавом свету, Путин је то назвао директним путем у деградацију и примитивизацију и дубоком демографском и моралном кризом.

        Уопште, у свом валдајском говору он је показао да наступа не само као разоткривач америчког диктата и наметања од стране Америке читавом свету своје воље, као што је то било пре седам година у Минхену, него као критичар читавог савременог модела развоја западне цивилизације, као политичар који указује на очигледне проблеме и претње које власти самог Запада не желе или не могу да реше.

        Он је то понављао и у смиреној и у оштрој форми: „Наталитет је низак, Европљани изумиру, разумете ли ви то или не?“.

Подсећајући на речи бившег немачког канцелара Кола о томе да „Европа нема будућности без Русије“, Путин их је повезао са својим речима о томе да Русија има велику, моћну, будућност и да је она веома перспективна земља.

        При том, не сама - тесну интеграцију са суседима Путин је назвао „апсолутним приоритетом“ (а касније је рекао да су Руси и Украјинци - све у свему, један народ, „део нашег великог руског света, руско-украјинског“), а Евроазијски савез назвао - пројектом очувања идентитета народа и шансом за читав постсовјетски простор да постане самосталан центар глобалног развоја, а не периферија за Европу или за Азију.

        Руски председник при том није одбацивао Европљане, није их плашио - једноставно је наглашавао да ће Руси и остали народи РФ сами уређивати своју земљу и да су спремни да сарађују са онима који им не намећу своје вредности.

        Тим пре, у тренутку када је за све који живе у РФ главно - да изнова пронађу и јасно дефинишу свој национални идентитет. Ону, према бесмртном исказу руског филозофа Константина Леонтејва - „здраву сложеност“, на коју је у Валдају подсетио Владимир Путин.

        Превела Ксенија Трајковић