ПУТИН: Морамо бити војно супериорни
Програмски текст руског лидера «Не смемо никога доводити у искушење својом слабошћу» (крај)
* Само реаговати на претње и изазове садашњег тренутка - значи бити осуђен на вечно заостајање. Свим силама морамо да у војно-одбрамбеној области обезбедимо техничку, технолошку и организациону супериорност у односу на било ког потенцијалног противника
* Војно-индустријски комплекс не може да клај-клај сустиже било кога - морамо да учинимо продор и постанемо водећи проналазачи и произвођачи
* Одлучно ћемо да пресецамо корупцију у војној индустрији и Оружаним снагама. Бескомпромисно ћемо кажњавати. Корупција у области националне безбедности, у суштини, представља државну издају
* Развој војно-индустријског комплекса (ВИК) само снагама државе већ сада није ефикасан, док је у средњорочној перспективи – економски немогућ. Приватне компаније су спремне да уложе и средства и искуство и постојеће технологије у предузећа војно-индустријског комплекса. Верујем да ћемо добити нове „Демидове“ и „Путилове“
* Никада више не смемо дозволити понављање трагедије из 1941. године када је неспремност државе и Армије за рат била плаћена огромним људским губицима
* Наш задатак је да створимо такву Армију и такав ВИК који ће Русији обезбедити сувернитет, уважавање партнера и трајни мир, а да при томе не изнуримо економске снаге земље, већ да их још и умножимо
ВОЈНО-индустријски комплекс – то је наш понос, у њему је концентрисан наш најмоћнији интелектуални и научно-технички потенцијал. Међутим, ми морамо директно да говоримо и о акумулираним проблемима.
Фактички, домаћи центри и предузећа из одбрамбеног сектора су за последњих 30 година урадили неколико циклуса модернизације.
У наредној деценији ми морамо у пуној мери да надокнадимо заостајање. Да повратимо техничко лидерство у читавом спектру основних војних технологија. Желим још једном да истакнем – акценат у наоружавању Армије ставићемо управо на војно-индустријски комплекс и нашу научну базу.
Предстоји нам да одмах решимо неколико повезаних задатака. То је, прво, једнократно повећање испорука савремене и технике нове генерације. То су и долажење до перспективних научно-техничких решења, израда и освајање критичких технологија за развој производње конкурентних производа војне намене. И, на крају, то је сама поизводња савремених узорака наоружања и војне технике. Коначно, то је и изградња, реконструкција и техничко опремање научно-експерименталних и опитних база.
Русија је данас чврсто укључена у светску економију и отворена за дијалог са свим партнерима, укључујући и одбрамбена питања и област војно-техничке сарадње.
Међутим, изучавање искустава и тенденција других земаља уопште не значи да ће Русија прећи на позајмљивање модела и одустати од ослањање на властите снаге. Напротив, за стабилни социјално-економски развој и обезбеђење безбедности државе неопходно је - изучивши све најбоље код других - повећавати и подржавати војно-технолошку и научну независност Русије.
__________________________________________________________________________
«Само најновији видови оружја и војне технике омогућиће Русији да ојача и развије позиције на светском тржишту оружја, где побеђује онај ко нуди најнапреднија решења.»
__________________________________________________________________________
Таманска мотострељачка дивизија
У вези са овим, још нешто о «осетљивој теми» као што је куповина војне технике у иностранству. Као што показује светска пракса, сви кључни испоручиоци на глобалном тржишту наоружања, најразвијеније земље у технолошком и индустријском смислу, истовремено су и купци одређених система, узорака, материјала и технологија. Ово омогућава да се брзо реше неодложни задаци у сфери одбране и, рећи ћу отворено, стимулише националног произвођача.
Осим тога, постоји принципијелна разлика – куповати да имамо, своје или куповати да бисмо осустали од свога. Уверен сам да ни једна «пунктуална» куповина војне тенике и опреме не може да замени производњу наших врста оружја, а може послужити само као основа за добијање технологија и знања. Узгред, тако је већ било у историји. Желим да напоменем, да је цела «породица» домаћих тенкова из 30-тих година ХХ века произвођена на бази америчких и енглеских машина. А затим су, користећи акумулирано искуство, наши стручњаци направили тенк Т-34 који је био најбољи тенк у Другом светском рату.
Да бисмо стварно повећали борбену способност земље, треба нам најсавременија и најбоља техника на свету, а не «освојене» милијарде и билиони. Недопустиво је да Армија постане тржиште за застарелих типова оружја и технике. Требају нам и истраживања и развој, што ће бити реализовано на рачун државе.
Ето зашто смо поставили прецизне захтеве пред наша предузећа из сфере одбране и конструкционе бирое. Ми подстичемо конкуренцију, улажемо озбиљна средства у модернизацију војно-индустријског комплекса и технолошких залиха и у припрему стручњака.
Делатност предузећа у војно-индустријском комплексу треба да буде концентрисана управо на серијску производњу квалитетног домаћег оружја уз најбоље тактичко-техничке карактеристике које одговарају тренутним и перспективним одбрамбеним задацима. Осим тога, само најновији видови оружја и војне технике омогућиће Русији да ојача и развије позиције на светском тржишту оружја, где побеђује онај ко нуди најнапреднија решења.
Само реаговати на претње и изазове садашњег тренутка -значи бити осуђен на вечно заостајање. Ми морамо свим силама да обезбедимо техничку, технолошку и организациону супериорност у односу на било ког потенцијалног противника. Такав прецизан захтев мора бити кључни критеријум за војно-индустријси комплекс. То ће омогућити предузећима да дугорочно планирају, рационално усмеравње ресурса за техничко наоружавање, израду нових модела и врста оружја. А научни центри и институције ће добити стимуланс и јасну оријентацију за развој фундаменталних и примељених наука како у војној тако и сродним областима.
__________________________________________________________________________
«Војно-индустријски комплекс не може клај-клај да сустиже било кога, ми морамо да учинимо продор и постанемо водећи проналазачи и произвођачи.»
__________________________________________________________________________
Много смо одмакли у реформисању Армије – али морамо да размотримо и принципе планирања и реализацију државног програма наоружавања. Да би предузећа из области војно-индустријског комплекса могла ритмично да раде, одлучили смо да државне поруџбине буду познате годину дана унапред, а некада и три до пет, чак и седам година. Сматрам, да тај корак ипак није довољан.
Треба отпочети повезивање војног планирања и опремања Армије оружјем, војном техником и другим ресурсима. Упоредо са тим треба размислити о сврсисходности увођења јединственог органа који би био одговоран за поруџбине и контролу извршења «одбрамбених» уговора. Такав орган би био задужен и одговарао би за извршење државних поруџбина у сфери одбране у интересу свих ресора.
Исправке државних поруџбина у сфери одбране након што их прихвати Влада треба да буду минималне. Овде треба истаћи да куповна цена, у свим случајевима, мора бити правична и довољна, не само са трошковног аспекта предузећа, већ и довољна за њихов развој и модернизацију и ангажовање и припрему кадрова.
Још један проблем који се овде појављује је дуплирање научно-истраживачког рада у предузећима и институцијама војно-индустријског комплекса због одсуства јединствене информативне базе. Морамо да створимо «потпуну», јединствену базу података, јединствене стандарде, транспарентне механизме формирања цена за производе војно-индустријског комплекса. Треба обезбедити дубљу интеграцију и сарадњу између различитих предузећа и унифицирати производне капацитете.
Упоредо са овим, реализујући државне поруџбине, треба стимулисати конкуренцију. При том треба разумно стимулисати борбу за бољи квалитет, пре свега на нивоу идеја и у стадујуму истраживања. Али у фази готовог производа приоритет треба да имају пројикти-победници - да се не би дуплирали системи наоружања.
Војно-индустријски комплекс не може клај-клај да сустиже било кога, ми морамо да учинимо продор и постанемо водећи проналазачи и произвођачи.
Бити светски технолошки лидер у области поризводње наоружања претпоствља обнову целокупног индустријског циклуса почев од моделирања и пројектовања па све до масовне производње серијских производа, обезбеђивања њихове експлоатације у војсци и коначно утилизације.
Недостатак стимулација за развој носилаца напредних идеја, губљење веза између високообразовних институција, гранских института и предузећа војно-индустријског комплекса доводи до заостајања у области војно-индустријског истраживања, уништења научних школа и научноинтензивних сектора привреде. Све ово се не може десити «само од себе», држава се не може ограничити само на поруџбине путем конкурса.
__________________________________________________________________________
«Понекада се тврди да је обнова војно-индрустијског комплекса – баласт за економију, неиздржив терет који је у своје време уништио СССР. Уверен сам да је то велика заблуда.»
__________________________________________________________________________
Суворовско војно училиште, час хемије
Држава мора упорно да тражи напредне пројекте, да налази научне колективе који су способни да реализују већ започете програме захтеваног профила, да стимулише здраву конкуренцију на етапама научно-истраживачких и експериментално-конструкторских решења. Она мора да ангажује и нестандардне идеје које настају у колективима младих ентузијаста.
У свим земљама у којима су развијена војно индустријска истраживања, област одбране је увек један од снажних покретача иновативног раста. Управо истраживања и експериментални пројекти за «одбрану» имају снажну и стабилну државну финансијску потпору, што омогућује реализацију напредних технологија које у цивилном сектору не би прешле «праг рентабилитета». Затим се оне – већ спремне – освајају и прилагођавају цивилном сектору.
Потребне су нам савремене структуре које ће радити у својству неких брокера између војске, индустрије, науке и политичких кругова. Структуре које ће бити у стању да препознају и подрже оно што је најбоље у националној иновативној сфери и на тај начин заобиђу безбројне бирократизоване процесе усаглашавања. Оптимални модели таквих структура се сада припремају и у скоро време ће бити примењени у пракси.
Ових дана – на састанку са експертима у области телекомуникација и иформационих технологија у Новосибирску – помињани су водећи амерички универзитети који су створили «име» на војним наруџбинама и пројектима. Сматрам да и ми морамо активније да ангажујемо потенцијал цивилних универзитета за реализацију програма модернизације војно-индустријског комплекса. Велике «војне» поруџбине могу да буду још један извор развоја наших водећих универзитета и истраживачких центара.
Понекада се тврди да је обнова војно-индрустијског комплекса – баласт за економију, неиздржив терет који је у своје време уништио СССР. Уверен сам да је то велика заблуда.
СССР је страдао због гушења природних, тржишних принципа у економији, од вишегодишњег запостављања интереса људи. Од безнадежног покушаја да натера читаву земљу да ради као «једна фабрика» и то за очекивани резултат – губитак контроле чак и у одбрамбеном сектору. Тада смо не само осећали, већ само уводили у наоружање неколико система који су међусобно били конкуренти. Нисмо били у стању елементарно да искористимо технологије за потребе цивилног сектора.
Не треба да понављамо грешке прошлости. Огромни ресурси уложени у обнову војно-индустријског комплекса, у наоружавање Армије морају да буду мотор за модернизацију целе економије. Озбиљни стимуланс за квалитетни раст могућ је само уз државне расходе који формирају нова радна места, стимулишу тржишну тражњу, «потхрањују» науку. Практично, ради се о истим ефектима који су уграђени у постојеће програме модернизације. Само ће «војна индустрија» обезбедити далеко већи ефекат од оног који смо до тога успели да остваримо.
__________________________________________________________________________
«Неопходно је извршити оријентацију и на производњу цивилних производа у предузећима одбрамбене индустрије, и не понављати тужно искуство «конверзије» са фамозним шерпама и лопатама од титана.»
__________________________________________________________________________
Хаубица Мста
Обнова војно-индустријског комплекса постаће локомотива која ће повући за собом развој најразвијенијих сектора: металуршког, машиноградње, хемијског, радиоелектронске индустрије, читав спектар информативних технологија и телекомуникација. Он ће дати подстицај предузећима ових сектора и ресурсе за обнову технолошке базе и нова технолошка решења. Он ће обезбедити стабилност мноштва научних и конструкторских колектива – а то значи њихово писуство на тржишту пројеката за цивилни сектор.
У савременом свету се успоставио баланс и међусобна повезаност одбрамбених и цивилних технологија. У многим областима (телекомуникациони системи, нови материјали, информационе технологије) управо цивилне технологије представљају покретачку снагу бурног развоја, а у другима, као што су војна техника и неке друге области (авијација и космичка техника), управо је супротно - војни пројекти дају подстицај цивилним секторима. Таква ситуација захтева нови однос према принципима размене информација. Тражи ревизију застарелих приступа у заштити сектора. Зато морамо строго да заштитимо ограничени број изузетно важних сектора – и обрнуто да стимулишемо размену великог дела научно-техничких информација код свих који могу ефикасно да их користе.
Важно је обезбедити повратне токове иновација, технологија између «војног» и «цивилног» сектора. Реалну оцену мора да добије интелектуална својина која настаје у «војном» комплексу. Таква оцена мора да узме у обзир потенцијал грађанске комерцијализације и перспективу трансфера технологија. Неопходно је извршити оријентацију и на производњу цивилних производа у предузећима одбрамбене индустрије, и не понављати тужно искуство «конверзије» са фамозним шерпама и лопатама од титана. Овде већ има добрих примера, то је лансирање серијске производње првог руског «дигиталног» цивилног авиона «Сухој Суперџет».
Очигледно је да морамо извршити свеобухватну ревизију економских активности предузећа војно-индустријског комплекса. Овде има много зона неефикасности – огромних, неоправданих расхода, непотребних трошкова који се понекад мере хиљадама процената. Замршени и нетранспарентни односи са подизвођачима – када „главно“ предузеће балансира на грани банкротства, док се у придруженим фирмама и испоручиоцима рентабилност мери двоцифреним и троцифреним бројевима.
Одлучно ћемо да пресецамо корупцију у војној индустрији и Оружаним снагама. Бескомпромисно ћемо кажњавати. Корупција у области националне безбедности, у суштини, представља државну издају.
Претерана затвореност је већ доводила до снижења конкуренције, наглог скока цена производа наменске индустрије, остваривања суперпрофита који није био усмераван у модернизацију производње, већ у џепове одређених трговаца и чиновника. Увек када то не противречи националним интересима у области чувања државне тајне треба одустати од праксе одржавања затворених куповина. Куповине у сфери одбране морају да буду под посебном друштвеном контролом, док ће казне за прекршаје у области државних поруџбина бити пооштрене.
__________________________________________________________________________
„У приватним предузећима војно-индустријског комплеса морају да дејствјују посебан режим и захтеви поварљивости и тајности. Међутим, то не треба да буде препрека за оснивање таквих компанија, њихов развој и приступ учешћу у државним одбрамбеним поруџбинама.“
__________________________________________________________________________
С-400 "Тријумф"
Обезбедићемо јединствени алгоритам рада на вертикалној интеграционој структури на чијем челу треба да буду лобисти овог или оног предузећа. Истовремено треба укидати ресорне стереотипе. Треба активно у производњи војне технике и одбрамбених пројеката ангажовати капацитете и могућности наших цивилних предузећа и приватних компанија
Развој војно-индустријског комплекса само снагама државе већ сада није ефикасан, док је у средњорочној перспективи – економски немогућ. Важно је форсирати државно-приватно партнерство у војној индустрији уз поједностављење процедуре оснивања нове одбрамбене производње. Приватне компаније су спремне да уложе и средства и искуство и постојеће технологије у предузећа војно-индустријског комплекса. Верујем да ћемо добити нове „Демидове“ и „Путилове“.
Сви водећи произвођачи оружја и војне технике, у САД и Европи, не припадају држави. Нови поглед на ову грану са дистанце, бизнис приступ организацији производње удахнуће нови живот, повећаће конкуренцију руског оружја на међународном тржишту. Наравно, у приватним предузећима војно-индустријског комплеса морају да дејствјују посебан режим и захтеви поварљивости и тајности. Међутим, то не треба да буде препрека за оснивање таквих компанија, њихов развој и приступ учешћу у државним одбрамбеним поруџбинама. Управо нове приватне компаније могу да буду извор за технолошки продор и да истовремено буду способне да радикално промене ову грану привреде.
Преоблем је у томе што наш приватни инвеститор не зна које ће његове могућности бити потребне за војно-индустријски комплекс и где ће моћи да уложи свој капитал и сопствене снаге. У том смислу, неопходно је, основати отворени информативни центар о потребама војно-индустијског комплекса и ангажовању приватног бизниса и инвестиција.
На дневном реду се такође налази модернизација предузећа које смо наследили од СССР. Треба обавити оптимизацију целокупне производње процеса који треба да омогући коришћење напредних технологија. На посао треба узимати висококвалификоване управљаче, технологе, организаторе производње из приватног бизниса. Ојачати контролу производа у предузећима војно-индустријског комплекса и задужења за средства која се користе у оквиру државних поруџбина.
__________________________________________________________________________
«Стручњацима који раде у војно-индустријском комплексу треба разумно одредити социјалне гаранције, чак и привилегије. Осим тога, просечна плата у предузећима ВИК-а, конструкторским и научним центрима мора да одговара новчаним принадлежностима у Армији.»
__________________________________________________________________________
С-400 "Тријумф", у дејству
Осим тога, треба обавити ревизију мобилних потреба земље. Постојећи систем је у многоме архаичан. Данас нису потребни капацитети који једноставно «штанцују» старо оружје и муницију. Основу војно-индустријског комплекса и «мобилизационих резерви» треба да чини савремена технолошка производња која је спремна за конкретне висококвалитетне производе. Они могу да се праве како у већ постојећим фабрикама и предузећима, које треба реформисати, тако и по принципу «од нуле».
И, наравно, неопходно је повећати престиж професије која је везана за рад «у одбрамбеном» сектору. Зато стручњацима који раде у војно-индустријском комплексу треба разумно одредити социјалне гаранције, чак и привилегије. Осим тога, просечна плата у предузећима ВИК-а, конструкторским и научним центрима мора да одговара новчаним принадлежностима у Армији.
Посебну пажњу треба посветити систему образовања и припреме нових кадрова за производњу. Многа предузећа се данас суочавају са огромним мањком техничара и кавалификованих радника, а то је препрека благовременом извршењу државних поруџбина у области одбране, а о проширењу капацитета да се и не говори.
__________________________________________________________________________
«Наш програм наоружавања и модернизације ВИК је без преседана и потврђује сву озбиљност наших намера. Схватамо да Русија за реализацију тих планова мора да обезбеди велике финансијске ресурсе.»
__________________________________________________________________________
Бук-М1, паљба
Кључну улогу у решавању овог проблема морају одиграти специјализоване високе школе и факултети (укључујући њихове програме за дошколовавање) и средње техничке школе чији дипломанти и матуранти, као и техничке наставни центри општег профила често се запошљавају у «војно-одбрамбеном» сектору.
Сматрам да је реално могуће реализовати шему запошљавања на бази тројних уговора између високих школа, гранског концерна и студената. Рад у предузећу треба да почиње још у току школовања – путем специјалистичке производне праксе и приравничког стажа. Ученицима би то, поред искуства, обезбедило и пристојну зараду и било мотив да се озбиљно посвете стицању неопходних вештиња. Природно, такво усавршавање мора да постане органски део свих наставних планова.
Престиж техничких струка постепено расте. Предузећа из области војно-индустирјског комплекса треба да буду центри привлачења талентоване младежи којој треба да омогуће – као што је било у совјетско време – ширење могућности за реализацију стваралачких амбиција у пројектима, науци и технологијама.
Сматрам да треба да поразмислимо и о усмереном упућиваљу младих радника ВИК-а и студената техничких факултета на праксу у водеће руске и светске лабораторије, инстуте и фабрике. Управљање савременом високотехнолошком опремом захтева највише могуће квалификације, озбиљна знања и навике и стално усавршавање. Зато морамо обавезно да подстичемо и програме доквалификације непосредно у производњи.
Формирајући одбрамбену политику и модернизујући своје Оружане снаге, морамо се оријентисати на најавангардније тенденције у војним вештинама. Заостајати за тим тенденцијама значило би унапред довести себе у позицију рањивости. То би значило да излажемо целу земљу могућим ударима, као и животе својих војника. А ми никада више не смемо дозволити понављање трагедије из 1941. године када је неспремност државе и Армије за рат била плаћена огромним људским губицима.
Наш програм наоружавања и модернизације ВИК је без преседана и потврђује сву озбиљност наших намера. Схватамо да Русија за реализацију тих планова мора да обезбеди велике финансијске ресурсе.
Наш задатак је да створимо такву Армију и такав ВИК који ће Русији обезбедити сувернитет, уважавање партнера и трајни мир, а да при томе не изнуримо економске снаге земље, већ да их још и умножимо
Превео: Горан Шимпрага
