Тереза Мекналти мучила трогодишњу Дашу

Министарство иностраних послова РФ затражило паузу у усвајању руске деце у САД

* Даша довезена у болницу са опекотинама другог степена на 10 посто површине тела и многобројним посекотинама, ожиљцима и подливима од удараца по глави. Установљено да ју је Мекналтијева подвргавала сталном физичком малтретирању и злостављању, али је суд Пенсилваније закључио да се старатељка покајала због почињеног и осуђена је на само 23 месеца затвора са могућношћу да буде пуштена одмах након осам месеци издржавања казне

* Због честих злочина против усвојене деце из Русије који не престају у САД, сврсисходно је да се прекине усвајање деце из РФ у САД до ступања на снагу руско-америчког споразума о сарадњи у области усвајања деце - каже се у саопштењу МИП-а РФ

          МИП Русије сматра да би било сврсисходно да се до ступања на снагу билатералног споразума заустави усвајање руске деце у САД, као и да се пооштре захтеви према иностраним усвојитељима, каже се у изјави руског министарства иностраних послова.

          Повод за овакво заоштравање позиције било је то - како истиче МИП РФ – што је 3. фебруара суд државе Пенсилванија изрекао «неосновано благу казну Терези Мекналти која је усвојила девојчицу Дашу из Русије над којом се иживљавала».

          «Трогодишњу Дашу су 23. фебруара 2009. године довезли у болницу са опекотинама другог степена на 10 посто површине тела и многобројним посекотинама, ожиљцима и подливима од удараца по глави. Током истраге је установљено да ју је Мекналтијева подвргавала сталном физичком малтретирању и злостављању. Међутим, без обзира што су постојали елементи насиља - суд је закључио да се старатељка покајала због почињеног и осуђена је на само 23 месеца затвора са могућношћу да буде пуштена одмах након осам месеци издржавања казне» - саопштавају диплемате.

          МИП РФ је указао да за слична злостављања законодавство Пенсилваније предвиђа од пет до десет година затвора.

          «То је ко зна који већ случај насиља у САД према усвојеној деци из Русије о којем Стејт департмент подноси извештај након три године после извршења злочина и за који је изречена судска пресуда, а који не одговара тежини злочина. Ово тражи одговор на низ питања о способности америчких власти да обезбеде ефикасну заштиту права и најбоље интересе за усвојену децу из Русије» - истиче се у изјави МИП-а Русије.

          «Због честих злочина против усвојене деце из Русије који не престају у САД, Министарство иностраних послова Русије полази од тога да је сврсисходно да се прекине усвајање деце из РФ у САД, до ступања на снагу руско-америчког споразума о сарадњи у области усвајања деце» - каже се у саопштењу МИП-а РФ.

Тереза Мекналти

          У Москви такође сматрају да је неопходно размотрити питање измена у националном Закону о породици и породичним односима у циљу појачавања захтева према иностраним родитељима усвојитељима.

          Случај иживљавања над руском децом у држави Пенсилванији није усамљен. У августу 2009. годинем у америчкој болници града Јорк од последица потреса мозга умро је седмогодишњи Вања Скоробогатов из Чељабинске области, кога је усвојила породоица Кравер. Смрт седмогодишњег детета је наступила због честих пребијања која се могу сматрати мучењем, потврдило је и тужилаштво САД. Суд града Јорк је 18. новембра осудио брачни пар Кравер на казну од 16 месеци до четири године и пет година условно за нехотично убиство усвојеног руског детета, као и активности које су претиле безбедности дечака. Међутим, ови супружници су ослобођени још у судској сали пошто су провели више од годину и по дана у истражном затвору, тј. више од минимално предвиђене казне.

          Крајем децембра прошле године суд Јорка је одбацио жалбу брачног пара Кравер о почетку новог судског процеса на коме би били проглашени «потпуно невиним».

          Још један случај који је изазвао велику расправу у јавности је случај са Артјомом Савељевим из 2010. године. Жена која је усвојила дечака, грађанка САД - Тори Ен Хансен - послала је дечака авионом из Вашингтона у Москву са «опозивом» о усвајању. Након тога је Павел Астахов – овлашћени представник председника Русије за права детета – захтевао да се зауставе процедуре о усвајању руске деце у иностранству до потписивања споразума који би омогућио руској страни да контролише судбину деце.

          Споразум о усвајању деце између РФ и САД је на крају и потписан у јуну 2011. године у Вашингтону. Он претпоставља специјалну припрему будућих родитеља који усвајају децу, а који ће морати да за то добију одговарајуће сертификате. Документ такође захтева да се подносе редовни извештаји о успесима и условима живота руске деце у америчким хранитељским породицама. На инсистирање Русије у споразум је укључена могућност да се донете норме ретроактивно примене на раније усвојену децу.

          Крајем јануара заменик министра иностраних послова Русије Сергеј Рјабков је у емисији радија «Ехо Москве» изјавио да ће билатерелни Споразум о усвајању бити предат Државној Думи на ратификацију. Таква процедура у Америци није предвиђена.

          Раније је овлашћени за права детета при председнику РФ Павел Астахов потврдио да Русију више занима ратификација овог билатералног споразума са САД од увођења мораторијума на усвајање руске деце у Америци.

          Према последњим подацима око 400 деце из Русије живи у хранитељским породицама у САД о чијој се судбини ништа не зна.