Новоросија ће помрсити рачуне америчкој Украјини
ШТО ЈЕ НАЈСТРАШНИЈЕ, И ЗЛОЧИНИ НА ЈУГОИСТОКУ
И ПОРОШЕНКОВ ИЗБОР - ТЕК СУ ПОЧЕТАК
- Американци су Украјини наменили да буде тампон држава између Западне Европе и Русије. Држава која мора да дели Европу од Русије, да им смета да успостављају везе, да стално блокира извоз руског гаса у Европу, да свађа Европљане и Русе
- Украјини, као америчком пројекту, прети само другачија Украјина. И та друга Украјина се данас формира - она се зове Новоросија. А њена појава и јачање могу ставити крст на планове Американаца, јер је Сједињеним Државама животно неопходна што бржа ликвидација алтернативне Украјине - Новоросије
- У случају да оружано уништење Новорусије пропадне, Порошенко ће полагано прећи на другу варијанту - преговоре. Они ће бити дуги, толико дуги га ће сви заборавити зашто су почели и о чему се радило, а онда ће се Запад, који стоји за вратом Порошенку, по својој „доброј“ старој традицији, постарати да превари лидере Новоросије, исто онако како је преварио Јануковича, Гадафија, Хусеина, Милошевића и Мубарака
- Новоросија мора да изврши дебандеризацију украјинске политике - Украјину ослобођену од нациста; у којој су украјински и руски језици државни; у којој су све националности равноправне, а све области једнаке (федерализација). Други пут једноставно не постоји
Пише: Николај СТАРИКОВ
УПРАВО одржани председнички избори у Украјини имају један озбиљан недостатак. Тачније два: сумњив легитимитет и кандидатуру председника којег фактички нису изабрали грађани Украјине већ отворено САД.
Главно питање које сада постављају десетине милиона грађана Украјине и стотине милиона оних који припадају Руском свету, зато сада гласи: Шта ће Порошенко да ради?
Данашња Украјина је пројекат САД који - поред све геополитичке „различитости“ (хаос, истискивање Русије, примицање NATO база ближе нашим границама) - има још један веома практичан циљ.
Украјина мора постати тампон држава између Западне Европе и Русије. Држава која мора да дели Европу и Русију, да им смета да успостављају везе, да стално блокира извоз руског гаса у Европу, да свађа Европљане и Русе.
Смисао је једноставан: створити у центру Европе зону нестабилности која ће, као тегови на ногама, привреду Европе и Русије вући надоле.
Економске тешкоће, стално стање државе пред банкротством, беда, екстремизам на улицама, фашисти на власти. Таква Украјина ће бити стални „чир“ на телу Европе.
Тај чир ће стварати перманентне тешкоће и европској и руској привреди. То ће на крају дати предност сасвим другој привреди - привреди Сједињених Америчких Држава.
Таквој Украјини, као америчком пројекту, прети само другачија Украјина. И та друга Украјина се данас формира - она се зове Новоросија. А њена појава и јачање могу ставити крст на планове Американаца, јер је Сједињеним Државама животно неопходна што бржа ликвидација алтернативне Украјине - Новоросије.
Тај задатак наши амерички партнери поверили су Петру Порошенку. Он има три варијанте за деловање:
1. Да на силу ликвидира Новоросију.
2. Да покуша да превари руководство Новоросије и увуче ту нову творевину - под овим или оним условима - назад у амерички пројекат „Украјина“.
3. Да банално поткупи руководство Новоросије.
Коју ће варијанту Порошенко изабрати условљено је само једноставношћу и ефикасношћу реализације.
Тренутно најразумније изгледа сценариј употребе силе. Управо зато се догодило нагло погоршање ситуације у Доњецку.
За Порошенка и остатак украјинске клике људске жртве не играју никакву улогу, поготово што ментори траже да се њихов задатак изврши (да је Украјина атомска бомба - они би је употребили у случају крајње неопходности). А свету би објавили да су се појавили „милиони Чечена“ што их је наводно приморало да предузму заштитне мере.
Данас украјински медији - као и либерални ресурси у Русији - отворено пишу о „неколико група наоружаних Чечена у центру Доњецка“.
У случају да оружано уништење Новорусије пропадне, Порошенко ће полагано прећи на другу варијанту - преговоре. Они ће бити дуги, толико дуги га ће сви заборавити зашто су почели и о чему се радило, а онда ће се Запад, који стоји за вратом Порошенку, по својој „доброј“ старој традицији, постарати да превари лидере Новоросије, исто онако како је преварио Јануковича, Гадафија, Хусеина, Милошевића и Мубарака.
Трећа варијанта је поткупљивање, а њу ће - опет по њиховој англосаксонској навици - наши британски и амерички „партнери“, ментори господина Порошенка, покушати активно да комбинују са методом број два.
За тврдоглаве, као „бонус“ примењиваће се индивидуални терор, то јест убијање најпаметнијих функционера Новоросије (сетимо се недавног атентата на народног губернатора Луганска Валерија Болотова).
Поставља се питање: шта руководиоци Новоросије треба да раде?
Да све ово прочитају и схвате да је једини начин да опстану - стварање властите армије и ослобађање Украјине од оних који са оваквом лакоћом проливају људску крв.
Они који су само пре неколико месеци викали да је недопустиво да се ради гушења нереда у великим градовима користе органи реда, данас су спремни да бомбардују авионима и да артиљеријом гађају стамбене квартове.
Новоросија мора да изврши дебандеризацију украјинске политике - Украјину ослобођену од нациста; у којој су украјински и руски језици државни; у којој су све националности равноправне, а све области једнаке (федерализација). Други пут једноставно не постоји.
За оне који сумњају: хунта невероватном брзином и темпом наставља насиље и убијања. У фебруару нам се срце стезало када смо гледали како горе припадници Беркута, крајем фебруара смо стискали песнице када само гледали како убијају милиционере у Кијеву. Крв у венама нам се ледила 2. маја када смо гледали одеску Хатињ.
Онда је прошла још једна недеља у којој смо видели убиство милиционера и цивила у Мариупољу.
Онда још једна недеља - непрекидни јуриш на Славјанск у којем гину цивили и где се из минобацача пуца по стамбеним квартовима.
И још једна недеље у којој смо гледали како украјински војници - џелати из Десног сектора докусурују рањене. И још неколико дана - бомбардовања Доњецка (града са милионским становништвом) и убијања стотину људи.
И што је најстрашније - ово је тек почетак...
Превео: Горан Шимпрага