МОСКВА: Улазак Крима у састав Русије не нарушава војну равнотежу у Европи

ЗВАНИЧНО ОЦЕЊЕНО ДА СУ ЗАПАДНА СТРАХОВАЊЕА ЛИШЕНА СВАКОГ ОСНОВА

• Високи функционер руске дипломатије Михаил УЉАНОВ: Све што је некада обезбеђивало равнотежу снага на континенту – одавно је уништено због ширења НАТО на исток, па алијанса сада на свим тачкама које се тичу обичног наоружања има вишеструку предност над сваком ванблоковском државом у Европи, укључујући и Русију

         МОСКВА је званично одбацила тврдње са Запада да улазак Крима у састав Руске Федерације нарушава војну и политичку стабилност у Европи.

         Директор департмана Министарства иностраних послова Русије за питања безбедности и разоружања Михаил Уљанов саопштио је:

         „На Криму се налази толико војске и наоружања, тачније – толико мало, да је просто несолидно говорити о било каквом нарушавању равнотеже. Страховања неких наших западних партнера лишена су било каквог основа. Све што је некада обезбеђивало равнотежу снага на континенту – одавно је уништено због ширења НАТО на исток, па алијанса сада на свим тачкама које се тичу обичног наоружања има вишеструку предност над сваком ванблоковском државом у Европи, укључујући и Русију”.

         Зато је много важније питање – нагласио је Уљанов – како ће се припајање Крима Русији одразити на функционисање режима контроле наоружања и мерама поверења у Европи.

         „Тај аспект ствари треба детаљно изучити. Међутим, експрес-анализа показује да ни у овој области улазак Крима у РФ неће имати никакав суштински утицај.  Бечки документ о мерама поверења и безбедности у Европи и даље ће важити и за Крим, стом разликом што ће се – у случају инспекција – морати да разговара са Москвом, а не са Кијевом” – наглашава Уљанов.

         Он је истовремено признао да се западне земље највероватније неће због тога обраћати Москви јер би то,по њиховом резоновању, значило признавање резултата кримског референдума. Зато ће Крим неко време, уверен је Уљанов, бити ослобођен режима контроле наоружања и провере мера поверења у Европи.

         „Само, подвукао је Уљанов, то неће бити кривица Русије”.

         Високи руски дипломата подсетио је да је Москва још 2007. године замрзнула своје учешће у споразуму о обичним војним снагама у Европи.

         „Унутар лимита које је установио тај споразум, Русија има такав неискоришћен простор да би могла – кад би то било потребно – битно повећати број авиона, тенкова, артиљеријских оруђа и оклопних возила”, указао је Уљанов.

         Истовремено је истакао да за повећање руског војно-поморског присуства у региону не постоје никаква правна ограничења.

         „На том плану, закључио је,  за нас нема никаквих обавеза јер војно-поморске снаге не потпадају под тај споразум, нити под Бечки документ. СССР и Русија више пута су тражили да се тим документима обухвате и ратне морнарице, али су ту сваки пут блокирали западни партнери, пре свих САД, позивајући се на слободу навигације. Притом су били против било каквих, чак и најсимболичнијих усаглашених мера у тој области”.