ЛАВРОВ: Сиријци треба да сами одлуче и о својој и о Асадовој политичкој судбини

НАСТУП ШЕФА РУСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ПОСЛЕ ПРВОГ СТРАТЕШКОГ ДИЈАЛОГА „РУСИЈА - БЕЛИКА БРИТАНИЈА” У ЛОНДОНУ

• Влада САР и сиријска опозиција треба да формирају тимове за преговоре. Владајућа страна је то већ учинила, исто очекујемо и од опозиције
• У том коминикеу нема никаквих претходних услова у смислу свргавања Председника Сирије Б.Асада. Они који говоре да је то неопходно да би отпочео политички процес, стављају геополитички циљ изнад задатка да се заустави насиље. Ако је приоритет – спашавање живота – потребно је да се оканемо било каквих прелиминарних услова
• Сада је „Џабхан ан Нусра” борбено најспособнија група која ратује са сиријским властима, а њу су САД ставиле на листу терористичких организација
• Истина је, у Сирији имамо трагедију и хуманитарну криза, али не сме се проблем решавати тако што ће се наоружати опозиција. Треба да размислимо шта ће бити после тога  

         ПРИДРУЖУЈЕМ се задовољству које је исказао господин В. Хејг поводом почетка Стратешког дијалога „Русија–Велика Британија” у формацији „два плус два”, у складу са споразумом постигнутим између Председника В.В.Путина и Премијера Д.Камерона – рекао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров на заједничкој конференцији за медије са својим британским колегом и домаћином Вилијемом Хејгом.

         Отворено и конструктивно смо размотрили наше билатералне односе као и низ регионалних и међународних проблема. Трудили смо се да не ублажавамо ни оштре ни тупе углове и да отворено и партнерски размотримо и најсложенија питања – било да је реч о забринутости у сфери људских права или о успорености прогреса у решавању питања екстрадиције појединих руских грађана које гони закон и који се тренутно налазе у Великој Британији.

         Поновићу, то никако не смета да увидимо опште интересе у вези читавог низа питања од чијег решавања зависи мир у Европи и око ње.  

         У овом контексту смо дотакли и ситуацију у Сирији – о чему је управо говорио господин В. Хејг, а и генерално ситуацију на Блиском Истоку, у Северној Африци, у Авганистану, питања у вези иранског атомског програма и европске безбедности, сарадњу у оквирима Савета Русија-НАТО, сарадњу Русије и Велике Британије у Савету безбедности УН, у „Групи осам” и у „Групи двадесет”, нарочито узимајући у обзир да су наше земље у улози председавајућег у ова два мултилатерална формата.  

         Апсолутно се слажем са оним што је рекао В. Хејг у вези Сирије. Ми имамо заједничку тачку гледишта о томе како да подржимо сиријски народ у његовој тежњи ка бољем животу и ка коначном циљу, који Сиријци треба да постигну, а то су – очување територијалног интегритета и суверенитета Сирије, осигурање безбедности, социјално-економских и политичких права свих етничких и религијских група. Женевски коминике у чијој су изради, поред других земаља, активно учествовале Русија и Велика Британија,  основа је за заједничко кретање у овом правцу.

         Влада САР и сиријска опозиција треба да формирају тимове за преговоре. Владајућа страна је то већ учинила, исто очекујемо и од опозиције. Рачунамо да ће они који раде са опозицијом, као и ми, да јој упуте позив да што пре формира тим за преговоре.

         Свакако, сами Сиријци треба да одлуче о својој судбини, да се договарају између себе као што и предвиђа Женевски коминике.

         Прелазни период је неопходан. О томе треба да буде тема преговара чији почетак ми подстичемо.

         Наша заједничка позиција да ни Русија ни Велика Британија персонално никога у Сирији не бране, ни на кога персонално не стављамо улоге, већ желимо прекид насиља и почетак политичког процеса.   

         Практично се подударају руски и британски приступи проблему борбе са терористичким претњама које долазе из Сахарско-Сахелске зоне, конкретно, по питању ситуације на северу Малија.

         Договорили смо се да усаглашавамо активности у СБ УН приликом разматрања овог питања у наредним недељама.  

         Гајимо велику наду да ће заједничке активности групе „три плус три” у вези иранског атомског програма, укључујући скорашњи сусрет са иранским представницима у Казахстану и наредну рунду преговора, до које ће доћи следећег месеца на истом месту, помоћи да се створе услови за почетак договора о практичним аспектима регулисања овог озбиљног проблема.  

         Русија и Велика Британија свесне су потребе да се не дозволи ескалација на Корејском полуострву и око њега. Наш заједнички циљ је денуклеаризација те регије. Захвални смо Великој Британији на подршци процесу шестостраних преговора.  

         Ми сарађујемо поводом Авганистана како у билатералној равни тако и у оквирима Савета Русија-НАТО. Данас смо имали веома занимљив разговор која је помогао да се шире размотри ситуација и да се сагледа не само оно што се дешава у Авганистану, већ и претње другим државама Централне Азије. Државе тог региона су наше савезнице и нама није свеједно како ће се ситуација у Авганистану одразити на њихову безбедност. Код стране британских колега осетили смо разумевање руских ставова. 

         Доста се чини у оквирима Русија-НАТО у борби са терористичким претњама, а и приликом припремања кадрова за Авганистан, Пакистан и земље Централне Азије, као и за јачање њихових правозаштитних органа. Као што је познато, ми сарађујемо и у вези транзита.  

         Желели бисмо да учинимо веће напоре за излазак из ћорсокака поводом проблема ПРО. Позиција Русије је добро позната. Отворени смо за најширу, равноправну сарадњу уз указивање на недопустивост усмерености будућег система ПРО у дубину евроатлантског региона, да бисмо имали чврсте гаранције да од тог система неће долазити ни ризици ни претњи безбедности Русије. То је сложено питање, али је кључно за даље јачање општеевропске безбедности.

         Рачунамо да ће сви учесници овог процеса показати добру вољу и спремност да се дође до решења прихватљивих за све стране.  

         Данас смо потписали садржајан План консултација између Министарства иностраних послова Русије и Форин Офиса, који обухвата готово све кључне теме које занимају Русију и Велику Британију, а које су и на дневном реду међународне заједнице. Потписали смо такође и Заједничку изјаву о одржавању током 2014. у Русији Године куктуре Велике Британије, а у Великој Британији Године културе Русије.

         Убеђен сам да ће ова документа послужити даљем динамичном развоју руско-британских односа. То би било потпуно у духу контаката успостављених између Председника Русије и Премијера Велике Британије, као и њихове сагласности да је потребно и јачање нашег партнерства и његов напредак у многим правцима.  

         Захваљујем британским колегама за гостопримство. Позвали смо их да се следећи овакав скуп одржимо 2014. у Москви.  

         Питање (упућено С. В. Лаврову и В. Хејгу): Изјавили сте да је Сирија била важно питање на дневном реду и да у приступима Русије и Британије том питању има много заједничког. Међутим, очигледно је да у реалним позицијама има много разлика. Конкретно, да ли треба вршити притисак на Председника Б.Асада да се повуче са функције. Да ли сте данас ближе превазилажењу тих противречности?  

         С. В. Лавров (одговара после В. Хејга): Постоји заједничка база за даље кораке – то је Женевски коминике. У њему се говори да је неопходно да и сиријска влада и опозиција да формирају тимове за преговоре и да се договоре о формирању „прелазног органа управљања” који би имао пуну извршну власт и припремио слободне изборе.

         У том коминикеу нема никаквих претходних услова у смислу свргавања Председника Сирије Б.Асада. Они који говоре да је то неопходно да би отпочео политички процес, стављају геополитички циљ изнад задатка да се заустави насиље. Ако је приоритет – спашавање живота – потребно је да се оканемо било каквих прелиминарних услова. А ако циљ није прекид насиља и спашавање људи од нових патњи, већ ликвидација режима, ми ту не можемо ништа.    

         Убеђен сам да је неопходно поштовати Женевски коминике онакав какав је усаглашен. Приче о томе да имамо различите интерпретације немају никаког основа, јер нема шта да се интерпретира – све је већ формулисано: одређујте преговараче, седите и договарајте се. Сиријски режим је изјавио да је спреман за дијалог; опозиција још увек није признала Женевски коминике као основу за преговоре. Влада САР је изјавила да је формирала комитет за вођење преговора са опозицијом, навела је и његов састав у коме пет чланова кабинета; опозиција још увек није формирала свој тим.  

         Као што смо се и договарали са колегама из Велике Британије, Француске и САД, надамо се да ће они искористити своје могућности утицаја да и преговарачки тим опозиције буде формиран. Судбину Б.Асада треба да реши сам сиријски народ. Већ сам рекао да у постављању претходних услова видимо један од разлога наставка насиља.  

         Питање (упућено С. В. Лаврову): Ако се ситуација у Сирији буде и даље погоршавала, а Велика Британија почне да опозицију снабдева војном опремом, како ће поступити Русија?   

         С. В. Лавров: Испорука оружја опозицији није дозвољена међународним правом, зато ће се то директно (или индиректно) сматрати његовим кршењем. Можемо да се присетимо примера Либије, када је СБ УН увео ембарго на испоруке наоружања странама у сукобу, али се са испорукама оружја отворено наставило о чему су, без устезања, говориле неке од европских земаља и низ блискоисточних држава, конкретно, из зоне Персијског залива. Независно од околности, то ће бити кршење међународног права.   

         Питање: Недавно је Премијер Велике Британије Д.Камерон направио алузију да би Лондон, ако остане на снази ембарго Европске Уније на помоћ побуњеницима, могао да га прекрши. Шта мислите о томе?   

         С. В. Лавров: Важно је погледати слику из свих углова и разумети како се она уклапа у регион и шире. Француска уз помоћ Русије и других чланица СБ УН решава у Малију проблем терористичких група, које су не тако давно ратовале у Либији, покушавајући да тако остваре своје циљеве „ловећи своју златну рибицу у мутној либијској води”. У Малију се ратује и оружјем из Европе.   

         С обзиром да је далеко од завршетка процес „арапског пролећа” - намеће се и питање у чије ће руке доспети такво оружје. Према неким проценама, сада је „Џабхан ан Нусра” борбено најспособнија група која ратује са сиријским властима, а њу су САД ставиле на листу терористичких организација. Та одлука Американаца је изазвала револт чланова „Националне коалиције сиријске опозиције”.   

         Треба све ово имати на приликом разматрања сиријске кризе. Не треба игнорисати шире процесе и дубоке последице које је „арапско пролеће” већ донело многим земљама у региону и које ће тек уследити.  

         Убеђени смо да на све ово не треба затварати очи. Истина је, у Сирији имамо трагедију и хуманитарну криза, али не сме се проблем решавати тако што ће се наоружати опозиција. Треба да размислимо шта ће бити после тога. Баш такве анализе недостају у нашим дискусијама. Али данас смо, како ми се чини, договорили да са поверењем водимо такве расправе.  

         Питање (упућено С. В. Лаврову и С. К. Шојгу): Да ли сматрате да је повлачење трупа из Авганистана 2014. – исхитрено?  

         С. В. Лавров (одговара после С. К. Шојгуа): Међународне снаге подршке безбедности налазе се у Авганистану у складу са мандатом СБ УН који је утврђен једногласно и нањему је засновано деловање (страних) контингената у тој земљи. Редовно се праве периодични извештаји о реализацији тог мандата. Ако коалиција доноси одлуку о обустаављању те операције, у том случају Савету Безбедности мора бити поднет извештај о испуњењу мандата, а сам СБ УН мора дати оцени оствареном.  

 

         Превела

         Марија Петрова