ГОРБУНОВ: Важно је да ЕУ-пут Београда не штети односима Русије и Србије

ОКРУГЛИ СТО О САРАДЊИ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ - ИЗЛАГАЊЕ МИНИСТРА-САВЕТНИКА АМБАСАДЕ РФ У СРБИЈИ

• Руске компаније које раде у Србији, које су овде уложиле свој новац, заједно обезбеђују око 15 одсто укупних буџетских прихода
• Најмање 5 милијарди америчких долара биће уложено са руске стране у Србију у наредне три године, што је за земљу као што је Србија крајње важно
• Већ су потписани папири за градњу електране у Панчеву која ће користити гас из Јужног тока, а биће још три такве електране - у Новом Београду ,у Новом Саду и у Нишу
• Постоје чудни покушаји да се каже да је Русија увукла Србију у Јужни ток да би се он извукао ван граница ЕУ. Примедбе поводом Јужног тока могу да буду решене као у случају Северног тока са Немачком, казао је руски дипломата, па додао да Русија у потпуности поштује обавезе и да се градња Јужног тока наставља
• Политички контакти између Русије и Србије су таквог интензитета да се може стећи утисак да је Србија велика европска земља попут Италије или Француске
• У неким земљама уочи обележавања 100-годишњице избијања Првог светског ратаостоје покушаји да се од Гаврила Принципа направи најгора могућа Ал Каида 20. века и да се сав терет и историјска одговорност за тај рат свали на Србију и Русију која је у њега ступила због Србије и штитећи Србију

         ОКРУГЛИ сто посвећен развоју економске, културне и политичке сарадње Србије и Русије – одржан је данас на Универзитету Мегатренд у Београду.

         Нарочита пажња учесника била је посвећена односу ЕУ-интеграција и евроазијских интеграција уз закључак да „европски” пут Србије за сада не смета односима Србије и Русије.

         У једночасовном дијалогу су, са српске стране учествовали професори Мегатренда Владимир Првуловић, Борис Кривокапић, Жарко Обрадовић, Живко Кулић,  Миливоје Павловић, Срето Ного и академик Иван Јевтић, а у име Амбасаде Руске Федерације је говорио министар-саветник Иван Горбунов, који је најављен као почасни гост-излагач.   

         Горбунов је у уводном излагању казао да је округли сто организован захваљујући „интензивнијим контактима са академском заједницом и студентима различитих универзитета у Србији”.

         Сам председник РФ Владимир Путин је пре осам година дао енергичан импулс економској дипломатији, а Амбасада у том светлу иницира овакве дијалоге на универзитетима у Србији који за централну тему имају развој економске сарадње две пријатељске земље, истакао је Горбунов.

         Факти у целости објављују његово излагање:

         „Јако добро сарађујемо са владама у Србији. И са овом радимо пуно. Резултати су такви да можете да погледате кроз прозор и да их видите.

         Политички контакти између Русије и Србије су таквог интензитета да можете да помислите да је Србија велика европска земља попут Италије или Француске. Само ове године је председник Томислав Николић два пута долазио у Русију и имао разговоре са председником Путином и државним руководством. Премијер Ивица Дачић је такође два пута био код нас. Сем тога, наши председници су се два пута чули телефоном ове године, да не набрајам разне контакте и посете који су били на нивоу парламената различитих ресора.

         Ниједна земља у окружењу нема тако разгранате везе са РФ као Србија.

         То се одражава и на економском плану. Ове године имамо пораст у робној размени од 13,5 одсто, што можда није пуно, али је добро кад се имају у виду прилике у Европи.

         За Србију је важно руско тржиште. Србија има посебност - споразум о слободној трговини, а сада након формирања Царинске уније, има исти царински режим са комплетном Царинском унијом, која укључује и Белорусију и Казахстан.

         Из личног искуства знам да има разних компанија из Европе које су дошле овде и направиле фабрике (нпр. за пумпе за воду или за производњу беле технике) управо узимајући у обзир тај споразум - да би могле да бесцарински извозе за Русију.

Иван Горбунов

         Из ЕУ се то не може, а из Србије може. То је заиста важно.

         Кад је реч о улагањима, она су најважнија ствар коју имамо. Директних улагања имамо 1,5 милијарди америчких долара, а индиректних више.

         Само је НИС уложио 1,5 милијарди евра у Србији. Зато сам и рекао да можете да погледате резултате наше сарадње ако погледате кроз прозор.

         У 2008. је покренуто питање НИС-а, који је био компанија у јако тешком стању, велики губиташ који је преживљавао на кредитима и имао око 200 милиона евра дугова.

         Тренутно је НИС најуспешнија и најпрофитабилнија компанија у Србији и даје око 10 одсто свих буџетских прихода у Србији.

         Руске компаније које раде у Србији, које су овде уложиле свој новац, заједно обезбеђују око 15 одсто укупних буџетских прихода, што је заиста пуно. То су пензије, социјална давања, трошкови за функционисање полиције и правосуђа итд.

         Ових дана је завршен пројекат за улагање више од 900 милиона долара у реконструкцију железничке инфраструктуре Србије. Не морам да кажем да је то преко потребно за возове који иду преко Мађарске у Европу. То ће покренути српску привреду.

         Постоје и велики планови. Прошле недеље је одржана седница Међувладиног комитета за економску сарадњу. Било је много ствари, неких можда и досадних, али једна ствар није досадна: најмање 5 милијарди америчких долара биће уложено са руске стране у Србију у наредне три године, што је за земљу као што је Србија крајње важно.

         Русија је као земља, појединачно гледано, највећи инвеститор у Србију. Не видимо другу земљу која би уложила више. Наше компаније то не раде само зато што је ово пријатељска земља, већ да зараде. Кад оне зарађују, зарађује и Србија. То се види и на примеру НИС-а.

         Јужни ток је, сам по себи, улагање од скоро 2 милијарде евра у Србију. То неће бити само цевовод који ће толико коштати, већ низ ствари за покретање српске индустрије и привреде.

         Већ су потписани папири за градњу електране у Панчеву која ће користити гас из Јужног тока, а биће још три такве електране - у Новом Београду ,у Новом Саду и у Нишу. Појавиће се и могућности за развој хемијске производње. Све то доноси новац у Србију, а ми се надамо да ћемо и ми да зарадимо.

         У Русији има доста српских компанија.

         „Путеви Ужице” су ангажовали око 12 000 српских радника на припреми Олимпијаде у Сочију, која се одржава у фебруару, али ми не завршавамо сарадњу на томе.

         У Русији ће 2018. бити светски шампионат у фудбалу. Гради се 11 модерних садиона у више градова, хотели, железничке станице и аеродроми, а српски грађевинци уживају посебан углед у Русији.

         У односима Русије и Србије увелико стављамо акценат на економију и привреду јер је земља са јаком привредом - јака земља.

         У Европи привредног раста нема. То је за нас у Русији јако важно и забрињавајуће. Више од 50 одсто наше робне размене иде према ЕУ.

         Даље, сматрамо да није само важно да штедимо, него и да зарађујемо. Јер, уз дужно поштовање, видите шта се дешава у Грчкој, која је искористила рецепте јако жестоке штедње који су за њу стизали из међународних финансијских организација. То је само  погоршало ситуацију. Јер: економија је једно, а штедња је друго. Треба зарађивати!

         Русија и Србија јако добро сарађују на међународној политичкој сцени, у систему УН и европским организацијама. Ту сарађујемо на најбољи могући начин.

         Посебна прича је Косово.

         Косово увек искрсне као тема на сваком састанку српских и руских представника. То у потпуности разумемо.

         Као што знате, наш став је доста једноставан и доследан и никада се није мења: ми једнострано проглашену независност Косова не признајемо. Ми радимо све што се тиче Косова онако како нас моле колеге из Београда. У потпуности имамо координацију са српском страном.

         Ми не признајемо ни косовске документе ни слично. Имали смо проблема због тога - био је један фудбалер у неком швајцарском фудбалском клубу и имао је косовски пасош, али га наши нису пустили. То је то. За нас је основа Резолција СБ УН 1244, где је у потпуности дефинисано како изгледа статусна категорија везано за Косово.

         Без сагласности СБ УН косовско питање никада и никако не може бити затворено. То јако добро знају сви. И у Приштини и у неким земљама које су највећи пријатељи Приштине. Они знају да могу да покушавају неке шеме што се тиче регионалне сарадње, што се тиче неког представништва Косова у неким организацијама, али без СБ УН та прича завршена бити неће.

         И у овом смислу смо у потпуности на истим таласима са Владом Србије и са српском страном у целини. Јер, ми у потпуности подржавамо оно што српска страна ради на косовском питању, имамо апсолутно усаглашен став са српском страном да се дијалог који се одвија у Бриселу уз помоћ ЕУ никако не тиче статуса Косова.

         Тај дијалог се тиче животних питања људи који тамо живе, тиче се заштите српских интереса на Косову и Метохији и наравно заштите интереса Срба који живе на Косову и Метохији итд.

         Када је реч о комуникацији између Београда и Приштине, како добро видимо, она увек иде преко Брисела или преко неких евроспких представништава попут делегације ЕУ која се налази на Новом Београду. Зато и ми, морам рећи, немамо никаквих директних контаката са властима тзв. државе у Приштини.

         Имамо тамо канцеларију која је била отворена уз сагласност српских власти. Наше дипломате које тамо раде су акредитовани дупло - у Министарству спољних послова Србије и у мисији УН у Приштини, односно у УНМИК-у. Они имају контакте са свим међународним представништвима која раде у Приштини, са општинским властима на општинском нивоу и никаквих конатаката са властима на „државном нивоу”, јер ми у потпуности следимо политику коју Београд има у овом смеру.

         Добијамо доста питања везаних за европску интеграцију Србије и шта Русија мисли о томе.

         Могу да кажем да се Русија са великим поштовањем односи према избору који је Србија направила. Немамо никаквих алергичних реакција, рецимо, на ЕУ. Напротив. Ми, као Руска Федерација, имамо јако тесну и разгранату сарадњу са ЕУ и увелико радимо на томе да ту сарадњу побољшамо и продубимо. Средином јануара имамо седницу посебног органа, сталног Савета за сарадњу Русије и ЕУ, на министарском нивоу. И, чини ми се да смо једина земља која има такав формат да сваких шест месеци одржава састанак са ЕУ.

         Крајем јануара ће бити састанак руководства ЕУ са руководством РФ, односно са председником Владимиром Путином.

         Ту нема никаквих дилема. По медијима се провлачи да Русија сада иде на евроазијску интеграцију земаља које су настале на простору бившег Совјетског савеза и да је то неки конкурент европским интеграцијама. То уопште није тако.

         Као што се добро зна, ЕУ и европске интеграције се не развијају против некога, већ у интересу земља које желе да у томе учествују. Апсолутно је иста ствар и са евроазијском интеграцијом која је покренута код нас и која већ даје јако велике резултате.

         Рецимо: пораст робне размене између Русије, Белорусије и Казахстана је ове године - у поређењу са прошлом годином- био неколико десетина милијарди евра! То су грађани могли да осете током само једне године. Побољшање је очигледно.

         Рачунамо да ће у свему учествовати и неке друге земље из бившег Совјетског Савеза, али је нагласак на практичним стварима у сарадњи.

         Управо је одржан састанак председника Путина са руководствима Белорусије и Казахстана и констатовано је да је Евроазијска економска унија нешто што никако неће бити замена за Совјетски Савез. То је слободна унија, добровољна унија држава које су заинтересоване да побољшају економски амбијент и да остваре добре економске резултате.

         Сматрамо да европска и евроазијска интеграција никако нису у ривалству, него су то два процеса који се узајамно допуњују и који, уз успостављање одговарајућих механизама сарадње и кооперације, могу бити само на добробит свих који у томе учествују.

         Русија и Србија имају тесне историјске везе које сежу далеко у дубину векова. Сви знају да се Свети Сава замонашио у руском манастиру на Хиландару и да је то један од најјачих корена који везују народ Србије и Русије.

         Следеће године имаћемо догађаје који су веома важни и за вас и за нас. Пре свега је то стогодишњица Првог светског рата.

         Јако добро знате како се то припрема у неким земљама. Постоје покушаји да се од Гаврила Принципа направи најгора могућа Ал Каида 20. века и да сав терет и историјска одговорност за Први светски рат буду стављени на леђа Србији и Русији која је, као што добро знате, ступила у тај рат због Србије и штитећи Србију.

         Зато се надамо да ћемо заједно са српским колегама и пријатељима направити догађаје где ћемо да представимо наше виђење контекста почетка Првог светског рата, да одговарајући стручњаци, научници и историчари поразговарају и представе своја мишљења о томе шта су заправо били разлози за почетак тог рата.

         Други догађај је у октобру следеће године - 70 година ослобођења Београда. За нас је то јако важно јер је борба против фашизма један од ослонаца у Русији и то је кичма националне самосвести. То је исто тако и у Србији. Зато се надамо да ћемо на исправан и велики начин са српским колегама обележити тај догађај”.

         После излагања Горбунова, реч је узео проректор за међународну сарадњу Жарко Обрадовић и истакао да се „у делу јавности жели створити утисак - ако имамо добре односе са Руском Федерацијом - да смо онда проруски, а да то није на корист Србије”.

         Србија је кандидат за чланство у ЕУ и добро је да је Русија поздравила сарадњу Србије и ЕУ, казао је Обрадовић и нагласио да се у српској јавности мора знати да је Русија једна од највећих земаља света, да има територију од 17 милиона квадратних километара, док САД имају површину од 8 милиона километара квадратних, да је Русија стална чланица СБ УН и да ниједна одлука не може да буде донета без ње.

         Зато, како је истакао, треба да нам буде привилегија да са једном таквом моћном државом имамо овако квалитетне билатералне односе и то не угрожава наше чланство у ЕУ, подвукао је бивши српски министар просвете.

         Потом је поновио да треба нагласити да Русија има добре односе са ЕУ. „Ми треба да развијамо добре односе са Русијом не доводећи у питање наше чланство у ЕУ...Видећемо куда ће се свет кретати у годинама које долазе”, рекао је Обрадовић, који је потом замолио Горбунова да поново објасни како „добри односи Србије и Русије не угрожавају , не отежавају и нису препрека чланству Србије у ЕУ”.

         Горбунов је узео реч и навео пример Северног тока који се гради у сарадњи са Немачком, па истакао да у пројекту Јужног тока учествује 6 земаља чланица ЕУ. Горбунов је указао да су примедбе Европске комисије биле изненађење и да је ЕУ донела Трећи енергетски акт после склапања националних уговора са земљама које учествују у пројекту.

         Горбунов је нарочито рекао ово: Постоје чудни покушаји да се каже да је Русија увукла Србију у Јужни ток да би се он извукао ван граница ЕУ. То је чудно”.

         Примедбе поводом Јужног тока могу да буду решене као у случају Северног тока са Немачком, казао је руски дипломата, па додао да Русија у потпуности поштује обавезе и да се градња Јужног тока наставља.

         Горбунов је указао на то да је Царинска унија важно тржиште за ЕУ и навео пример да су Немачка и Русија на првом месту међу тржиштима за аутомобилску индустрију. „Економска сарадња се пресликава на политичку. Има проблема, али решаваћемо их на пријатељски начин”, казао је Горбунов.

         Професор Иван Јевтић је потом констатовао да Србија и Русија имају недовољну културно-уметничку сарадњу, да је српска јавност много окренута Европи.

         „Требало би да нам дате руску уметност, да бисмо осетили страну коју смо заборавили”, рекао је Јевтић.

         Проф. Пауновић је поставио питање: да ли ће Русија остварити у Украјини дипломатску победу као што је у Сирији?

         Проф. Ного је указао - иако постоје договори о размени студената – да Србија нема новца да студенте пошаље у Москву на размену.

         Проф. Кривокапић је дао иницијативу да се у школске уџбенике уведе градиво које ће говорити о историјским везама Србије и Русије, па казао: „Ко контролише историју - тај контролише будућност. А и Русима и Србима су други писали историју”.

         Узевши реч, проф. Павловић је указао да наша два народа имају осам векова дугу сарадњу - од замонашења Светог Саве. Руси и Срби имају културу са истог родословног стабла и исте етичке баштине.

         Проф. Павловић је дао иницијативу да се руској болничарки која је страдала у Првом светском рату на Гучеву подигне спомен плоча, а песма српског борца Милосава Јелића посвећена Дарји Александровној преведе на руски језик.

         Павловић је указао да се не сме „прогутати” да се улице у Београду, које су носиле име руских хероја и официра, доделе некој француској или америчкој личности. „Ако се и ово прогута, није искључено да се улица додели неком ко нас је бомбардовао, пошто је недавно на Батајничком аеродрому свечано дочекана група пилота међу којима су били и они који су учествовали у НАТО бомбардовању”, рекао је Павловић.

         Горбунов је подржао предлог да се руској болничарки постави спомен-плоча и да се имена улица врате руским херојима. Потом се осврнуо и на излагања осталих учесника округлог стола: 

         „Поводом успеха у Сирији: све је више центара у свету чији интерес мора да буде испоштован. На случају Сирије и Ирана смо имали подршку Кине, Индије, Бразила... За Русију, Украјина је братска земља и братски народ. Никако не желимо да се наметнемо, јер покушај наметања ће само створити одбијање. Стварамо најбоље могуће услове за сарадњу, али ћемо наравно поштовати суверени избор народа и Украјине као државе, јер је то једини могући начин за градњу добрих односа и добре сарадње. Ако Украјина пожели да иде према ЕУ - то ће бити њен избор. Ако хоће да буде укључена у евроазијске интегративне процесе - то ће исто тако бити избор Украјине. Нама је најважније да не буде штете по односе Русије и Украјине.

         То могу да пресликам на Србију. Србија иде према ЕУ и ми поштујемо тај смер који је Србија изабрала. Јако је важно за нас да не буде штете за односе Русије и Србије, да сарађујемо на најбољи могући начин. Засад да не видимо никакве препреке за то, а надамо се да их неће ни бити”.

         Говорећи о присуству Русије у страним медијима - конкретно у Србији - Горбунов је истакао да је РФ у фази институционалне прпреме за то и да је у том циљу основана Русија данас.

         Округли сто је закључен договором да Амбасада РФ помогне студентску размену и да се у што скорије време уприличе дискусије које ће промовисати руску културу -  као најближу српској.

 

         Диана Милошевић