БНД тајно отварао пошту немачких војника у Авганистану

ИЗВЕШТАЈ МИНИСТАРСТВА ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА РУСИЈЕ

„О СТАЊУ ЉУДСКИХПРАВА У НЕКОЛИКО ЗЕМАЉА СВЕТА“

У 2011. ГОДИНИ (9) - НЕМАЧКА

• У Немачкој јача атмосфера „укорењеног расизма“, а власти предузимају „недовољно напора“ за његово искорењивање
• Према подацима „Амнести интернешенал“ сваке године у Федерални уставни суд Немачке стиже до 12.000 тужби у вези са кршењем политичких, економских, социјалних, националних и верских права.
• Министарство правде Немачке одбацило предлог посланика бундестага из левичарске партије В. Несковића да се тражи од САД-а испоручивање 13 агената ЦИА који се терете за киднаповање грађанина Немачке либијског порекла, Х. Ал-Масрија, у Македонији 2003. г. и његово нелегално држање у затвору у Авганистану. Административни суд у Минхену је 2007. г. одобрио молбу тужилаштва о издавању налога за хапшење наведених агената, али је Министарство правде Немачке „прикочило“ предмет
• У Немачкој испод границе сиромаштва живи 2,5 милиона деце

        Превела: Ксенија Трајковић

        У ИЗВЕШТАЈУ Комитета ОУН за економска, социјална и културна права, објављеном крајем маја ове године, наводи се опширан списак примедби на Немачку у области људских права: продубљивање социјалне и радне дискриминације избеглица и миграната, ограничења за инвалиде у приступу тржишту радне снаге, лоши услови боравка у домовима за старе, дефицит дечјих предшколских установа, забрана штрајкова за неколико категорија државних службеника, дискриминација према полној припадности приликом запошљавања и напредовања у служби.

        Посебно се наглашава нужност у борби са дечјим сиромаштвом (према подацима Комитета у Немачкој испод границе сиромаштва живи 2,5 милиона деце).

        Већина приговора организација за заштиту људских права односи се на миграциону политику Немачке. Деловања немачке владе у тој области изазвали су критику од стране комесара Савета Европе за људска права, Т. Хамарберга, који је назвао погрешним захтеве за мигранте о неодложном учењу језика земље у којој бораве и што бржој адаптацији на националне специфичности немачке стварности. У писму на име министра унутрашњих послова Немачке од 15. новембра 2010. г. (тада је на тој функцији био данашњи министар одбране Т. де Мезиер),  Т. Хамарберг наводи дикриминациону политику Берлина у односу на представнике народности Синта и Рома, позивајући да се одрекну праксе њихове присилне депортације на Косово.

        У извештају Консултативног комитета Оквирне конвенције Савета Европе о заштити националних мањина, о стању људских права у Немачкој (децембар 2010. г.) истиче се нужност стварања повољнијих услова за стимулисање националних мањина за употребу матерњег језика у свакодневном животу.

        У извештају специјалног известиоца ОУН-а. Г. Муига, о питањима савремених форми расизма, расне дискриминације, ксенофобије и с тим у вези одсуства толеранције, који је поднео на 14. заседању Савета за људска права (јун 2010. г.), наглашено је да у Немачкој јача атмосфера „укорењеног расизма“ и да власти предузимају „недовољно напора“ за искорењивање тих проблема. Такође су критиковане актуелне законске одредбе за боравак избеглица у Немачкој, које не предвиђају право њиховог слободног избора места становања.    

        Познате организације за заштиту људских права, као што су „Амнести интернешенал“, „Хјуман Рајтс Воч“ и друге, више пута су указивале на чињенице ксенофобије и расизма, на недостатке у казненом систему, као и на погоршање положаја миграната и избеглица. Њихову бригу такође изазива одбијање Немачке да потпише и ратификује Факултативни протокол Међународног савеза за економска, социјална и културна права. Према подацима „Амнести интернешенал“ сваке године у Федерални уставни суд Немачке стиже до 12.000 тужби у вези са кршењем политичких, економских, социјалних, националних и верских права.

        НВО оптужују структуре силе због хапшења осумњичених за умешаност у тероризам и због нелегалне екстрадиције државама чији су они грађани (при том се указује на непотпуност „дипломатских гаранција“ у односу на непримењивање тортуре према осумњиченима). У том контексту организације за заштиту људских права скрећу пажњу на одлуку Министарства правде Немачке донету у јануару ове године (2011.), која је одбацила предлог посланика бундестага из левичарске партије В. Несковића да се тражи од САД-а испоручивање 13 агената ЦИА. Они се терете за киднаповање грађанина Немачке либијског порекла, Х. Ал-Масрија, у Македонији 2003. г. и његово нелегално држање у затвору у Авганистану. Административни суд у Минхену је 2007. г. одобрио молбу тужилаштва о издавању налога за хапшење наведених агената, али је Министарство правде Немачке „прикочило“ предмет.

        У списак правних прекршаја може се унети информација, објављена у медијима у јануару ове године, о тајном отварању поштанске кореспонденције немачких војника који су служили у Авганистану, како се претпоставља, од стране федералне обавештајне службе (BND) и војне контраобавештајне службе (MAD).

        У 2010. г. ЕКЉП је 26 пута прогласила Немачку кривом због кршења основних права и слобода, који су већим делом повезани са одбијањем органа правде да пусте из затвора, посебно опасна лица која су извршила тешке злочине, после издржавања затворске казне јер је њихово ослобађање и даље представљало опасност за друштво. Суд је обавезао немачке законодавце да ревидирају такве прописе.

        Организације за заштиту људских права изражавају посебно жаљење због чињенице да све до сада Немачка није ратификовала Конвенцију ОУН-а против корупције, као ни Конвенцију Савета Европе о кривичној и грађанско-правној одговорности за корупцију.

(крај)