Пентагон ће морати да у Сирију пошаље 75 хиљада војника

АНАЛИТИЧАР ИНСТИТУТА ЗА ВОЈНА ИСТРАЖИВАЊА КРИСТОФЕР ХАРМЕР: ПАД АСАДОВОГ РЕЖИМА ЈЕ НАЈГОРА ВАРИЈАНТА ЗА САД

• Нема прецизних података о броју сиријских база где се чува хемијско оружје. ЦИА је саопштила о 36 таквих складишта, Пентагон - о више од 40
• САД су се нашле у ћорсокаку јер намеравају да ослабе Асадове снаге, а истовремено морају избећи победу радикалних исламиста и Ал Каиде и Хезболаха

         Пише: Роман МАМОНОВ, Глас Русије

         ИЗГЛЕДА да ће САД ипак морати ипак да уведу у Сирију копнене снаге.

         Такве информације су новинари добили уочи гласања Конгреса о војној операцији у Сирији. Такво саопштење је садржано и у извештају Пентагона.

         Према прогнозама Министарства одбране САД - упркос изјавама председника Барака Обаме - Американци ће морати, да хемијско оружје не би доспело у руке террориста, да обезбеде заштиту складишта уз помоћ копнених јединица.

         Властима САД постаје све теже да објасне сопственим грађанима: зашто је потребна војна кампања у Сирији. Обама је чак обећао да ће се зог тога специјално обратити нацији. Међутим, образложења против операције све је више.

         Неколико извора у Администрацији САД истовремено је испричало новинарима о тајном извештају који је Пентагон припремио за Белу кућу још прошле године. А према том документу, ради очувања залиха хемијског оружја у Сирију ће морати да се уведе најмање 75 хиљада војника. Додуше, у          документу се прецизира да је реч о ситуацији када Асадов режим већ падне.

         Обама, као и представници администрације САД, већ су више пута изјављавили да складишта хемијског оружја неће бити објекти напада. Власти су хтеле да избегну жртве и заражавање територије. Међутим, главно чега се боје у Белој кући јесте – доспевање оружја за масовно уништавање у руке екстремиста Ал Каиде који се боре против режима Башара Асада и Хезболаха.

         Ево коментара аналитичара Института за војна истраживања Кристофера Хармера:

         „То су различити задаци – уништити хемијско оружје или га сачувати. Ако желите да уништите складишта, копнена операција није потребна. То се може учинити не баш на најефикаснији, али једноставан начин – уз помоћ ракетног гађања. Ако је потребно обезбедити поуздано очување хемијског оружја, без инвазије је то немогуће. По мом мишлењу, војни сценарио може да буде употребљен. Морамо да признамо да Асад има највеће залихе хемијског оружја, да Асад и даље контролише земљу, а да ће - у случају пада режима - сво то оружје ће доспети у руке Ал Каиде или Хезболаха. Дакле, пад режима у Сирији је најгора варијанта за Америку.

         Веродостојних података о залихама хемијског оружја у Сирији нема. Према информацијама француских обавештајних служби, армија арапске републике има више од хиљаде тона отровних супстанци. Нема прецизних података ни о броју база, где се чува хемијско оружје. ЦИА је саопштила о 36 складишта, Пентагон о више од 40. У тој ситуацији, САД су се нашле у ћорсокаку: с једне стране, оне намеравају да ослабе Асадове снаге, а са друге – потребно је избећи победу радикалних исламиста заједно с терористима Ал-Каиде и Хезболахом, који ће одмах искористити све арсенале сиријске армије против самих Американаца. Према подацима обавештајних служби, екстремисти су већ разместили своје базе у близини складишта хемијског оружја.”

         Подсетимо, власти САД предлажу ограничену операцију уз коришћење крстарећих ракета и авиона, без копнене операције. Међутим, тај план акције мора да одобри Конгрес.

         Сенат ће гласати о том питању 11. септембра. Његов резултат није очигледан. Према подацима медија, данас за напад иступа само четвртина од 100 сенатора, отприлике исто толико је категорчно против војне операције. Остали се нису определили.

         А још је сложенија ситуација у Представничком дому који има 435 чланова. Око половине њих је против мешања у сиријски рат.