Вукотић туче Србију дукљанском кроато- монтенегринском „Историјом Црне Горе”

НОВИ ЧИН ОКУПАЦИЈЕ СРБИЈЕ – КОМЕНТАР ФОНДА СТРАТЕШКЕ КУЛТУРЕ

Живко Андријашевић

• Објављивање књиге Живка Андријашевића, која је псеудонаучна србомрзачка фантастика у служби промене српског етничког и културног идентитета Црне Горе, иницирао је Манојло Вукотић, бивши главни уредник „Борбе”, „Блица” и „Вечерњих новости”
• Право питање је: ко у Србији, као део Ђукановићеве (читај НАТО) пете колоне, ради на ширењу кроато-монтенегринског идентитета Црне Горе? Ово питање има прворазредни значај за ослобађање свеукупног Српства од садашње западне, НАТО окупације, јер је петоколонашко деловање Ђукановићевих људи у Србији припремило терен за петооктобарски преврат и до данас ова група чини једну од окосница окупације Србије, а тиме и Српства
• Андријашевићева књига врти изанђале тезе, али није обичан издавачки посао, већ део великог западног пројекта расрбљавања српске Црне Горе и србијанизације Србије. Јер, као други издавач овог памфлета се појављује „Atlas fondacija” у саставу „Atlas grupe” НАТО тајкуна Душка Кнежевића. Довољно је знати да је главни партнер „Atlas fondacijе” Глобална иницијатива Клинтон, а да је Бил Клинтон почасни доктор Универзитета Медитеран у власништву „Atlas grupe”
• Прави је моменат да српска јавност добије објашњење како је први Милов пропагандиста-историчар, Живко Андријашевић, магистрирао и докторирао са темама „Нацоинална идеологија Николе I Петровића Његоша 1860-1878” и „Државна идеологија Црне Горе 1878-1918” код проф. др Радоша Љушића. Да ли је можда Радошево антиинтегралистичко србијанство дало подршку Живковом кроато-монтенегринству?

         ЗАХВАЉУЈУЋИ „понуди” коју је, по сопственој тврдњи, др Живко Андријашевић, добио од власника београдске издавачке куће „Vukotić media” и некадашњег директора „Вечерњих новости”, Манојла Мања Вукотића, први пут се у Србији појавила једна дукљанска „Историја Црне Горе”.

         http://www.delfi.rs/_img/artikli/2015/08/istorija-crne-gore_01-18.pdf

         Тако се у овом антисрпском памфлету, који је на Вукотићеву иницијативу постао доступан читаоцима у Србији, могу прочитати све познате кроато-монтенегринске тезе, од тога да су некакви Дукљани били преци данашњих Црногораца и да су се као такви доселили из Закарпатске постојбине, да је Немања био страни окупатор Црне Горе, да је по аутору научно врло основана претпоставка о француском пореклу Балшића, да је Скупштина српског народа у Црној Гори, тзв. Подгоричка скупштина, била нелегалан скуп итд.

         Једном речју, псеудонаучна србомрзачка фантастика у служби промене српског етничког и културног идентитета Црне Горе. Ипак, нова Андријашевићева прерада изанђалих теза, које се изнова сипају у старе ватиканске мехове, није повод овог коментара.

         Право питање је: ко у Србији, као део Ђукановићеве (читај НАТО) пете колоне, ради на ширењу кроато-монтенегринског идентитета Црне Горе?

         Ово питање има прворазредни значај за ослобађање свеукупног Српства од садашње западне, НАТО окупације, јер је петоколонашко деловање Ђукановићевих људи у Србији припремило терен за петооктобарски преврат и до данас ова група чини једну од окосница окупације Србије, а тиме и Српства.

         Уз то, само из угла субверзивног рада крипто-монтенегрина у Београду може да се схвати „немоћ” која је својевремено показана у одбрани државне заједнице Србије и Црне Горе, као и сви досадашњи „пропусти” и „грешке” у организовању и раду српског политичког корпуса у Црној Гори.

         Ради лакшег разумевања овог судбинског питања, аргументе ћемо изложити у тезама:

         Речена књига-памфлет писана је са циљем да се српској читалачкој публици у виду једног „нацрта” пружи „подстицај за преиспитивање основаности неких устаљених историографских становишта”. Јер, она представља „отклон од доминантне концепције у српској научној јавности, која цјелокупну прошлост Црне Горе… третира у оквиру историје српског народа. Таква концепција је, према мојем мишљењу, научно неодржива.” Једном речју, књига је замишљена да буде инструмент за промену садашње „анахроне” историјске свести Срба у Србији.

         Пропагандно-мисионарски циљ књиге-памфлета додатно је појачан чињеницом да је њен писац први аутор званичне кроато-монтенегринске Историје Црне Горе, у коауторству са Шербом Растодером, чиме се препоручио за саветника Мила Ђукановића и вршиоца бројних високих функција на Универзитету Црне Горе.

         Идеја и иницијатива за писање пропагандне верзије кроато-монтенегринске Историје Црне Горе за потеребе Србије дошла је, како стоји у предговору књиге, од Манојла Мања Вукотића. Вукотић је по Андријашевићу творац идеје да се читалачка публика у Србији затрује једним кроато-монтенегринским памфлетом.

         Манојло Мањо Вукотић може као приватни издавач да легално штампа књиге било каквог, па и пропагандног, псеудонаучног садржаја.

         Неморално је (и са становишта грађанског морала) и лицемерно да Манојло Мањо Вукотић, који је професионалну каријеру изградио у Србији, уз здушну јавну подршку неких познатих имена националне, „прве” Србије и српских националних установа, каква је СПЦ, идејно и технички иницира и омогући објављивање у Србији памфлета првог Миловог пропагандисте-историчара.

         Сходно томе, порески обвезници у Србији би коначно морали да знају ко је уређивао политику НАТО новина у Србији, „Борбе” и „Блица”, које су пропагандно припремале терен за петоктобарски преврат, један Србин са Цетиња или крипто-монтенегрин Манојло Мањо Вукотић.

         Вукотићево иницирање и објављивање кроато-монтенегринске „Историје Црне Горе” није обичан издавачки посао, већ део великог западног пројекта расрбљавања српске Црне Горе и србијанизације Србије. Јер се као други издавач овог памфлета појављује „Atlas fondacija” у саставу „Atlas grupe” НАТО тајкуна Душка Кнежевића. Довољно је знати да је главни партнер „Atlas fondacijе” Глобална иницијатива Клинтон, а да је Бил Клинтон почасни доктор Универзитета Медитеран у власништву „Atlas grupe”. Главни пословни партнер „Atlas grupe” је „Abu Dhabi Capital Group”, географска и финансијска тачка која спаја Вучића и Кнежевића.

         Да је издавачка сарадња Вукотића и Кнежевића само пропагандно-културолошки сегмент Ђукановићеве петоколонашке НАТО хоботнице која држи под окупацијом Србију, а тиме и целокупно Српство, показују велики послови „Atlas grupe” у Србији у области грађевинарства, хотелијерства, промета некретнина, као и власништво над Београдском банкарском академијом.

         Прави је моменат да српска јавност добије објашњење како је први Милов пропагандиста-историчар, Живко Андријашевић, магистрирао и докторирао са темама „Нацоинална идеологија Николе I Петровића Његоша 1860-1878” и „Државна идеологија Црне Горе 1878-1918” код, ни мање ни више, проф. др Радоша Љушића. Да ли је можда Радошево антиинтегралистичко србијанство дало подршку Живковом кроато-монтенегринству? Време је да падну разне маске и да се покаже право лице свих петоколонашких фела! Само тада Српство може постати свесно дубине понора окупације у коме се налази!

         И најзад, сви познати српски национални делатници који су до сада сарађивали са издавачем Вукотићем, после објављивања Андријашевићевог памфлета морали би одмах да јавно обзнане своју одлуку о престанку било какве сарадње са крипто-монтенегрином Манојлом Мањом Вукотићем. Они то пре свега дугују бројним неутихнулим исповедницима Српства у Црној Гори!

         http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/komentar-dana/novi-cin-okupa...