Време је да Русија изађе испод јурисдикције „европских судова“

НИЈЕДАН ЕВРОПСКИ СУД НИКАДА НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ ДА РУСИЈА ИКАДА ДОБИЈЕ ПАРНИЦУ

Владимир Путин и Роберт Мугабе

• Међународни кривични суд никада није судио Израелцима, Американцима, Енглезима - иако су на њиховом рачуну стотине хиљада убијених цивила земаља трећег света. Тај суд углавном суди Африканцима
• Против те самовоље колонијалних екс-господара и против „инструментализованог“ суда у Хагу иступио је гласније и јасније од свих - Роберт Мугабе. Он је позвао земље Африке да изађу из европске јурисдикције и да оснују сопствени, афрички суд који би могао да суди не само Африканцима, него и Европљанима и Американцима за прекршаје које чине у Африци
• Ниједан европски суд неће дозволити да Русија добије парницу. Неће ме изненадити ако европски суд принуди Русију да плати за санкције које је она увела и које су - њој уведене. Русија није купила пољске јабуке? Нека плати. Русији нису испоручени „Мистрали“? Нека Русија плати и ту штету
• Време је да Русија послуша савет Роберта Мугабеа и следи пример Сједињених Држава и да изађе из јурисдикције европских међународних судова. Руски судови могу сами да суде по тужбама против Француске која није испоручила бродове, Белгије у којој „дечак који пишки“ свакодневно нарушава спокој руских девојака...

Пише: Исраел ШАМИР

        ЗАПАД воли Роберта Мугабеа мало мање него Владимира Путина, иако о њему мање и размишља.

        Председник Зимбабвеа, просперитетне афричке земље на југу Црног континента, није само ометао западне корпорације да се баве легалним бизнисом, односно, да мењају злато за огрлице, него је спровео и аграрну реформу којом је значајан део земље враћен у руке аутохтоног становништва. Као бивши колонијални поседник, Енглеска је покушала да надмудри Мугабеа - прво је обећала да ће белим колонистима компензирати губитке због национализације њихове земље, затим је одустала од надокнаде и оптужила лидера Зимбабвеа због експропријације и пљачке.

        Започета је кампања „Мугабе - нови Хитлер“, санкције, обраћање Савету Безбедности ОУН-а.

        Већ је све било спремно за невелику кампању бацања бомби са десантом и враћањем земље, када је Русија лукаво покварила сво задовољство Енглеске и Америке и у Савету Безбедности ставила вето. Тим гласањем у Савету Безбедности Русија је учинила свој историјски избор - стала је на страну народа против светског империјализма.

        Мугабе се одржао, земља је остала неразорена иако много година живи под санкцијама и у стању делимичне блокаде.

        Мугабе је долетео у Москву 9. маја за празник Победе, амбасадор Зимбабвеа био је један од првих који су посетили Крим, а његова земља је иступила против санкција уведених Русији.

        Председник Мугабеје и сада, на конгресу Афричког савеза који је одржан прошле недеље у Јоханесбургу (Јужна Африка), показао да има још доста снаге за одбрану: Зимбабве остаје иницијатор у борби против неоколонијализма. 

        Иначе, десио се скандал: један од учесника конгреса - председник Судана Омар ал-Башир, само што није ухапшен.

        Неоколонијална организација МКС (Међународни кривични суд) са седиштем у Хагу бави се старањем о Африци у име и по налогу белих европских господара. Као да више нема колонијалних империја, а колонијалног правосуђа још има.

        Међународни кривични суд никада није судио Израелцима, Американцима, Енглезима - иако су на њиховом рачуну стотине хиљада убијених цивила земаља трећег света. МКС углавном суди Африканцима.

        МКС је 2009. издао налог за хапшење ал-Башира. Од тада ал-Башир мора да буде на опрезу.

        У Јужној Африци се примењује власт МКС: локални суд је наложио да се председник ал-Башир ухапси и изручи у Хаг. Добро је што је успео да одлети.

        Против те самовоље колонијалних екс-господара и против „инструментализованог“ суда у Хагу иступио је гласније и јасније од свих - Роберт Мугабе. Он је позвао земље Африке да изађу из европске јурисдикције и да оснују сопствени, афрички суд који би могао да суди не само Африканцима, него и Европљанима и Американцима за прекршаје које чине у Африци.

        Речи Мугабеа одговарају и ономе што се десило у случају Русије. Као што је познато, на основу одлуке арбитраже у Хагу, у Белгији и Француској заплењена је руска имовина. Ништа чудно - шта се још може очекивати од западног суда?

Међународни суд правде

        Ниједан европски суд неће дозволити да Русија добије парницу. Неће ме изненадити ако европски суд принуди Русију да плати за санкције које је она увела и које су - њој уведене.

        Русија није купила пољске јабуке? Нека плати. Русији нису испоручени „Мистрали“? Нека Русија плати и ту штету.

        Африци - и Русији - потребни су сопствени и регионални судови. Правда је - сувише значајна ствар да би се поверила неком са стране.

        Русија може да подржи афричку иницијативу настављајући давну традицију борбе са колонијализмом. Русија може са својим суседима у ЗНД, а можда и са другим земљама, на пример, са Грчком, да оснује регионални суд и да се у њему суди.

        Само, немојте ми говорити да постоји праведност и правосуђе, да ће се европски суд, или арбитража, или трибунал понашати у складу са таквим размишљањима приликом доношења одлука о тужбама Русије или против Русије. То схватају чак и САД и одбијају да признају јурисдикцију међународних судова и арбитража, ако се не руководе америчким законима.

        САД имају своје законе. Према њиховим законима, Иран је обавезан да плати милионе долара зато што подржава Палестинце, а они успевају да убију или ране неког америчког грађанина који служи у израелској армији.

        Не сумњам да ће њихови судови наћи Русију кривом због смрти америчког плаћеника на Донбасу и захтевати да плати, као што су је окривили због библиотеку Шнејерсона.

        Време је да Русија послуша савет Роберта Мугабеа и следи пример Сједињених Држава и да изађе из јурисдикције европских међународних судова. Руски судови могу сами да суде по тужбама против Француске која није испоручила бродове, Белгије у којој „дечак који пишки“ свакодневно нарушава спокој руских девојака, и ко зна шта још!

        Постоје и противтужбе за људе повезане са тужбом ЈУКОС-а, - посебно због убијеног градоначелника Нижњевартовска и због десетина других мртвих.

        Можда они нису криви у смислу кривичног права, али су сигурно обавезни да надокнаде штету према грађанском, цивилном праву. Нису сви ти људи у иностранству - неки од њих живе у Русији, налазе се на истакнутим положајима и истовремено покушавају да изнуде милијарде из руске државне касе.

        Може, наравно, да се заплени имовина страних компанија, али, кажу да је разлика између мудраца и паметњаковића у томе што паметњаковић зна како да се извуче, а мудрац - како да се не нађе у глупој ситуацији. За добро или за невољу - Русија није део Западне Европе, у европском суду она ће увек бити крива.

        Премијер Дмитриј Медведев и сам је по образовању правник и разумно би поступио кад би водећег руског експерта за међународно право, Александра Мезјајева, поставио на дужност која би му омогућила да коришћењем правних инструмената одбрани Русију од таквих болних удараца. Могао би да помогне и водећи канадски правник, познат по свом непристрасном ставу према Западу, Кристофер Блек, и да искористимо савет старог борца са империјализмом. 

        Превела Ксенија Трајковић