Време је да светски лидери дођу код Путина у Јалту - на нову Јалту

ПУТИН ЈЕ У ГОВОРУ ПОКАЗАО ДРЖАВНИЧКУ УЗДРЖАНОСТ: КРИМ ЈЕ ТЕРИТОРИЈА РУСИЈЕ. ЗАУВЕК. БЕСПОВРАТНО. ТАЧКА

• Време је да се на Западу пробуде и да са њом почну разговоре на равној нози— без брецања, без претњи, осуда и инсистирања
• Немамо ништа против да састанак светских лидера буде одржан код нас у Русији - у Јалти. Подвлачим: код нас — у Јалти
• У Јалти има ствари којих се можемо присетити и размотрити их са потпуно нових позиција, зар не?
• Познато нам је да конференције у Јалти бивају веома озбиљне. Некад се дешава да се промени и изглед планете

         Пише: Сергеј РОГАНОВ, филозоф (Москва)  

         „ОН ЛЕПО и запаљиво прича”. Овим речима је Владимир Путин на Криму прокоментарисао реторичја „истицања” Владимира Жириновског. А сви су истицања – тачније сензације - очекивали управо од кримског говора председника Русије.

         То није очекивала само Русија, већ и читав свет. То нимало не изненађујуће. Руски лидер говори ретко, али прецизно. Колико пута су само његове изјаве или говори западне лидере и експерте принудили да га слушају отворених уста.  

         Међутим, у свом говору у Јалти председник Русије био је крајње језгровит. Уздржан. Чак ни сам говор нису преносиле државне телевизије. Није било било каквих изненађења. Рекао је: Крим је територија Русије. Заувек. Бесповратно. Тачка.

         Истина, биће формиране нове врсте оружаних снага, и на Криму, за шта ће бити издвојена велика буџетска средства. Председникова порука невидљивим слушаоцима била је јасна: нова достигнућа војно-индустријског комплекса ће «обрадовати наше партнере». Нема сумње да ће их то обрадовати. То ће многи на Западу морати да нотирају.

         Али, најважније је то што је Владимир Путин својим суздржаним говором једним замахом поништио све вансеријске глупости којима нашу јавност покушавају, без престанка, да распале већ седам месеци. Значи: вичите и пишите шта вам је воља, то је ваше право, али то нема никакве везе са званичним ставом руске власти.

         Без обзира на «Боже, чувај цара», на пароле «зато-је-Крим-наш», па и на оно "хоћемо-ситну-рогату-стоку-у-сваком-московском-дворишту" - с времена на време ипак треба укључивати мозак јер прави посао не трпи ни дреку ни журбу.

         Јер, програм сутпституције увоза — није вам то дедина башта ни викендашка окућница па да све завршите ашовом.

         Неки патриоти заиста одушевљавају својим наступима. Само што то, током последњих четврт века, нема никакве везе са реалним решавањем најдубље кризе на постсовјетском простору. Добро, можда има неко далеко – рецимо, означавање области Украјине где трају права ратна дејства.

         Дај било ком хистеричном галамџији, био он и проруски настројен или русофоб, дакле, дај му прецизан и јасан задатак - на крају ништа неће бити урађено.

         Чува нас неко све, не знам ко ће. Али, ако галамџије узму ствари у своје руке - на читавој планети неће остати камен на камену. Али, нико не зна шта ће са њима. Зато и остаје само да се сетимо: пси лају, каравани пролазе. Истина, понекад и псе мораш цимнути ланцем. Уосталом, није ни важно са које стране пси лају. Укратко: главне главне улоге и актери су одређени — распаљујте како вам воља, али прави посао се ради без вике.

         Председникова уздржаност на Јалти, поред свега осталог, има још једну веома важну страну: суштински, то је био мирни одговор на западну хистерију последњих недеља - демонстрација самоуверености руске власти.

         Таква власт не може се навући ни преко увоза пршута ни коспирологијом око маршруте "хуманитарног конвоја" ни помоћу пршута, ни помоћу конспиративности. Тако и треба да се држи земља која је дошла себи дугих година преживљавања гигантског геополитичког шока изазваног крахом СССР.

         Уздржаност Русије, која уместо дугих патетичних говора и непромишљених потеза, ствари поставља на њихово место, лепо се разликује чак и од изјава са Запада срачунатих на то потресу свет.

         Уздржаност руског лидера одређује и уздржаност Русије. Подвлачим – лидера Русије, а не просто њеног председника.

         Лидер зато и јесте лидер што изражава вољу огромне већине народа. Могу да пукну од злобе, али подршка нашем председнику није само обичан рејтинг код бирача. У тој подршци је и `нерв` нашег тешког времена, мада није баш увек лако тачно одредити у чему се све то и како се испољава.

         Запад не смо да још није проживео свој тренутни геополитички шок, он га није ни свестан до краја.

         Русија неће нестати. Више не постоји некадашњи постсовјетски поредак. И неће га бити.

         Русија је, да тако кажемо, спремна да започне преговоре. Време је да се на Западу пробуде и да са њом почну разговоре на равној нози— без брецања, без претњи, осуда и инсистирања.

         Немамо ништа против да састанак светских лидера буде одржан код нас у Русији - у Јалти. Подвлачим: код нас — у Јалти.

         Нико нема намеру да председничким авионом кружи над статуом Слободе.

         У Јалти има ствари којих се можемо присетити и размотрити их са потпуно нових позиција, зар не?

         Познато нам је да конференције у Јалти бивају веома озбиљне. Некад се дешава да се промени и изглед планете.

         Превео: Горан ШИМПРАГА