Увек наступи моменат када Русија почиње да делује смирено, тврдо и немилосрдно

УНУТРАШЊИ МРЗИТЕЉИ РУСИЈЕ - ПОЗВАНИ ДА СЕ СЕТЕ МОРНАРА ЖЕЛЕЗЊАКА ИЗ 1917.

Демонстрације руске опозиције на Балотном тргу у Москви

• Украјинска криза је – наша унутрашња криза постсовјетског простора. Нико ни под каквим условима и ни у каквим околностима не сме да се меша у процесе савремене историје овде, код нас. Тим пре, да указује Москви или Кијеву како да живе и развијају се
• Нека иду у миру и САД и Европа заједно са њиховим теоријама, мишљењима, законима и добрим намерама којима само поплочавају пут у савремене ратове на постсовјетском простору
• Они, који толико презиру руску појаву, који само што не падају у хистерију због тога што сама Русија никако не жели да одговара нечијим сулудим фантазијама, нека се чешће присете: стража може да се умори. Не наводите на грех
• Осећам да дух морнара Железњака лебди над савременом Русијом. Ја, као и 80% руских грађана, тајно или јавно апелујем на њега. Исто као и већина. Она иста огромна већина која је подржавала и сада подржава руског председника
• Нико више неће да слуша или да дозволи да некажњено бујају русофобска брбљања и позиви или покушаји свргавања актуелне власти и Русије. Стража се уморила 

         Пише: Сергеј РОГАНОВ, филозоф

         СВЕ чешће ми се привиђа како морнар Железњак одлучним кораком долази на сцену савремене светске историје, пење се на сцену код президијума и свима који се до бесвести препиру, домаћим „креативцима”, представницима прогресивне јавности и лидерима развијених земаља мирно говори: „Молим, прекините дебату. Стража се уморила…”

         Ова крилатица морнара, команданта Таврическог дворца, ставила је тачку на рад Уставотворне скупштине у пет сати јануарског јутра 1918. године.

         Кажу да се Владимир Лењин смејао до суза и стално понављао Железњакове речи. Тако се прича о њему. Само: „Стража се уморила”. Тачка. Разилазимо се заувек, брзо и тихо.

         Он ће се сигурно појавити. И није се само стража уморила, него и читава земља. Никаквим другим речима и гестовима не може се зауставити епилептична вика критичара савремене Русије. Чак је бесмислено покушавати да се апелује на сиву масу њиховог великог мозга. И, вероватно више не треба имати никакве самилости и саосећања према помахниталим критичарима.

         Ако се и покуша да се у једну целину скупе сви аргументи мржње и „креативни” предлози, онда Русија једноставно треба да престане да буде Русија. Да, Русија је другачија и увек је била другачија. И баш њу брига за све њене противнике и критичаре.

         Јер, увек долази тренутак, настаје баш оно место неповрата када Русија почиње да делује смирено, тврдо и немилосрдно.

         Украјинска криза је – наша унутрашња криза постсовјетског простора. Нико ни под каквим условима и ни у каквим околностима не сме да се меша у процесе савремене историје овде, код нас. Тим пре, да указује Москви или Кијеву како да живе и развијају се. Тим пре, после колапса суперсиле.

         Као што се каже, нека иду у миру и САД и Европа заједно са њиховим теоријама, мишљењима, законима и добрим намерама којима само поплочавају пут у савремене ратове на постсовјетском простору. А они, који толико презиру руску појаву, који само што не падају у хистерију због тога што сама Русија никако не жели да одговара нечијим сулудим фантазијама, нека се чешће присете: стража може да се умори. Не наводите на грех.

         У какву год се одећу критичара и мрзитеља облачили, каквим год помијама да поливате Русију, ви сте крв њене крви, те исте Русије, оног истог епохалног пројекта „руски комунизам” и Совјетског Савеза. Можда је неко од вас у дубини душе тога свестан и зато тако пада у јарост.

         Господо либерали! У својој безумној мржњ, ви сте исто такво „смеће и стока”, само не креативна, али не по својој суштини и по резултатима, него по сродности деловања и по начину живота. Зато што током последњих четврт века ви ничим нисте озбиљно изненадили ни свет ни земљу. Ви немате ништа достојно да покажете ни савременој култури ни савременој науци.

         Ако је у време постстаљинског отопљавања совјетско друштво показало свету задивљујуће примере уметности, филма, позоришта, књижевности, технике, научних открића, онда ви, „пошто сте се ослободили” од јарма комунистичке диктатуре, задивљујете само сами себе узимањем туђег, копирањем, имитирањем, јадиковањем и цмиздрењем: нама ће помоћи иностранство.

         Одгајени у огромној стакленој башти СССР-а за елитну или посебно талентовану омладину, све што сте научили добро да радите јесте да узимате и упорно захтевате још и још. Вас је и тада и сада било баш брига и за Савез и за савремену Русију.

         Баш вас брига за све што се не тиче ваших потреба и „лакомисленог” начина живота, потребе да ширите једни пред другима паунов реп текстова, цитата и умних речи. О чему, заправо, покушавамо да говоримо. Са ким?

         Осећам да дух морнара Железњака лебди над савременом Русијом. Ја, као и 80% руских грађана, тајно или јавно апелујем на њега. Исто као и већина.

Морнар Железњак из 1917.

         Она иста огромна већина која је подржавала и сада подржава руског председника. Само, нико више неће да слуша или да дозволи да некажњено бујају русофобска брбљања и позиви или покушаји свргавања актуелне власти и Русије. Тим пре, да загледа у уста европским или прекоокеанским чуварима демократије и слободе. Стража се уморила. 

         Не покушавајте да пренесете унутрашњи руски или међународни конфликт у борбу привидних идеологија, продукта настајања и развоја индустријске епохе.

         Какве идеологије у време глобализације и постиндустријског друштва?

         Цивилизације и културе воде тежак, компликован дијалог у савременом свету који се никако не може превести на језик црно-белог света слогана, позива, маршева и револуција с почетка прошлог века.

         Пре него што покушате да уздрмате мир сопствене земље - осврните се око себе. Истина, ако сте ви у стању да било шта увидите својим очима пуним мржње и снобизма.

         По врсти посла којим се бавим, ја спадам у представнике стваралачких професија. Ја одлично схватам и свестан сам да нам се Железњак са друговима неће нарочито додворавати, ако крену да заводе ред. Стража се уморила! И замолиће да се прекину непотребне дискусије. Све је то пресипање из шупљег у празно - у друштвене мреже и медије, сва та размена љубазности,  анатема, метафора и епитета.

         Та наклапања Русији нису потребна.

         Али, ако се моја судбина чак и одреди на тако тужан начин, ја ћу бити срећан зато што ће се године сверуског смутног времена, бунила 1990-их, једном и заувек завршити.

         А нова Русија ће чврсто и мирно ући у нови свет историје.

         Превела

       Ксенија Трајковић