Украјину у њеним садашњим границама не може спасити чак ни Путин

СИТУАЦИОНА АНАЛИЗА У МОСКВИ: ШТА ЋЕ ДАЉЕ БИТИ СА УКРАЈИНОМ И НОВОРОСИЈОМ?

Виталиј Третјаков

• Шта ће бити са Донбасом? Оно на шта смо их наговорили 11. фебруара у Минску је њихов последњи уступак. Они ништа не верују Кијеву. Двапут им нисмо дозволили да узму Мариупољ, иако је он, вероватно, више потребан нама него њима - био би отворен пут ка Криму
• Шта могу устаници? Могу да до лета потпуно очисте Доњецку и Луганску област до административних граница. Ако главни шеф јавно макар алудира на то - до јесени ће доћи до леве обале Дњепра
• Без наше помоћи јер ће  сеХарков и Запорожје сами побунити, што ће донекле отежати ситуацију на међународном плану, али ће тада већ бити немогуће да се  зауставе. Чак и ако Кијев затражи директну војну подршку НАТО, а алијанса одлучи да у Украјину пошаље неке трупе. То ће само додатно подстаћи устанике. А побуниће се још и Одеса
• Не знам да ли смо ми замислили да заузмемо Кијев. То нам није потребно, мада је, наравно, права штета што су тај град упрљали и оскрнавили
• Кијев – то је питање за 2016. годину. Највероватније ће и у њему доћи до побуне. Могуће је да ће тај град морати да буде подељен, као Берлин у своје време. Можда ће и онима са запада Украјине неки „комад” главног града морати да се остави. Иначе, Украјина ће се распасти на пет делова и завладаће потпуни хаос

         Пише: Виталиј ТРЕТЈАКОВ, главни уредник часописа „Политичка класа”

         У ЈЕДНОМ московском кабинету јуче је обављена (или ми се причинило?) оперативна SWOT анализа резултата преговора Минск-2 и развоја догађаја у Украјини и око ње у блиској будућности.

         Наводим део стенограма једног разговора, чији сам, готово случајни, сведок био. Не наводим ко су учесници дискусије и коме припадају одређене реплике, јер није важно то, већ сам садржај анализе. Ако сте упознати са документима са преговора у Минску, разумећете о чему се у сваком конкретном случају ради.

***

• Молим вас, што краће: како оцењујете резултате преговора?

         - Новоросија није продата, али је Петја (Порошенко - В. Т.) спасен. Тачније, дата му је још једна шанса. Надам се, последња. Ако успе да је искористи, преживеће још пола године, или чак годину.

• Да ли је било могуће „дотући” га те ноћи?

         - Не. Он би онда одмах тражио политички азил код нас. А шта ће нам? Мада, чини се да је одступио чак и више него што су му Американци дозволили. Контрола границе - тек после локалних избора, а Џозеф Бајден је тражио да то буде истовремено са повлачењем тешког наоружања.

         - И Оланду и Меркеловој смо помогли - у Брисел су се вратили практично као победници, мада, треба им одати признање - нису јавно прогласили своју победу.

• Шта то конкретно даје Порошенку?

         - Да сачува власт (највероватније, Американци за сада неће дати команду Александру Турчинову и Арсенију Јацењуку да га свргну). Па, и ММФ сада има формално право да дâ Кијеву 17 милијарди кредита. А Меркел нас је молила да им у томе помогнемо.

• Шта ће Украјинци урадити с тим милијардама?

         - Пола ће покрасти, пола ће искористити за рат.     

• Да ли ће ватра бити стварно прекинута од поноћи 15. фебруара?

         - Устаници ће је сигурно прекинути. Украјинци ће исто прекинути, мада, сигурно, не потпуно. Десни сектор ће обавезно провоцирати устанике. Ми за сада не знамо како ће Порошенко бити дочекан у Кијеву. Ако му Американци не дају команду да одмах крши договорено, а вероватно неће одмах (осим ако буду хтели да од Оланда и Меркелове направе будале), примирја ће бити.

• А дебаљцевски џеп?

         - Одатле ће, несумњиво, покушавати да се извуку силом. Али, не треба искључити ни могућност да ће почети масовна предаја оних који су у џепу.

• Да ли ће бити повлачења тешког наоружања и ракетно-артиљеријских система?

         - Устаници неће повући главне снаге док не виде да се повлаче Украјинци. А ови ће, као и увек, да врдају и обмањују. Снимиће камером како повлаче пар хаубица и тврдиће да су повукли све. То је, углавном, оно најважније што ће се догађати наредних дана. Одмах ће Украјинци почети да обмањују или ће се „мало помучити”.

• Коме ми сада можемо тамо да верујемо?

         - Као и пре, никоме. Иако Порошенко тврди да је натерао Москву да „уступи све што може, па чак и више од тога”, веома је забринут. Плаши се Турчинова и Јарошевих људи. Они ће му сигурно све сручити у лице у четири ока. Фактички ће га оптужити за издају. А какве он аргументе има? Само два: Вашингтон ме подржава, и обезбедио сам добијање кредита - до лета нећемо пропасти. И друго, он не може одмах да превари Меркелову и Оланда.

         - Да, обмањиваће где год могу. Њему ни Американци више не верују. Мислим да су му директно рекли - ако до краја лета не угушиш Донбас и не не покушаш да удариш, макар симболично, на границу са Кримом, мењаћемо те.

         Јер, Кијев не сме да дâ стварну аутономију Донбасу.

• А шта је са Донбасом?

         - Оно на шта смо их наговорили 11. фебруара у Минску је њихов последњи уступак. Они ништа не верују Кијеву. Двапут им нисмо дозволили да узму Мариупољ, иако је он, вероватно, више потребан нама него њима - био би отворен пут ка Криму.

• Шта могу устаници?

         - Да до лета потпуно очисте Доњецку и Луганску област до административних граница. Ако главни шеф јавно макар алудира на то - до јесени ће доћи до леве обале Дњепра.

• Без наше помоћи?

         -  Наравно. Харков и Запорожје ће се сами побунити, што ће донекле отежати ситуацију на међународном плану, али ће тада већ бити немогуће да се  зауставе. Чак и ако Кијев затражи директну војну подршку НАТО, а алијанса одлучи да у Украјину пошаље неке трупе. То ће само додатно подстаћи устанике. А побуниће се још и Одеса.

• Постоји ли шанса да се Украјина – са Порошенком или без њега – одржи у границама из 1991. године, али без Крима?

         - За то не постоје ни најмање шансе.

• Значи ли то да је распад Украјине неизбежан?

         - Управо тако. Распад је неизбежан 99:1. Ни ми не можемо више одржавати целовитост Украјине.

• Схватају ли то Меркелова и Оланд?

         - Сада већ да. Њих сада – пошто Порошенку више не верују – брину само два питања. Брине их судбина Кијева и шта ако Русија призна независност Новоросије.

• У каквом смислу их узбуђује и брине Кијев?

         - Не знам да ли смо ми замислили да заузмемо Кијев. То нам није потребно, мада је, наравно, права штета што су тај град упрљали и оскрнавили. Кијев – то је питање за 2016. годину. Највероватније ће и у њему доћи до побуне. Могуће је да ће тај град морати да буде подељен, као Берлин у своје време. Можда ће и онима са запада Украјине неки „комад” главног града морати да се остави. Иначе, Украјина ће се распасти на пет делова и завладаће потпуни хаос.

• А шта ће бити са признањем независности Новоросије?

         За то се треба припремати. Вероватно до краја лета можемо са тим још отезати уколико развој догађаја буде повољан: ако Порошенко власт не изгуби, ако успе да пригуши бандеровски нацизам, ако званично објави ванблоковски статус Украјине, ако не опљачкају средства од добијених кредита... Али, за то су мале шансе. За то ће на јесен одлука о признању морати да се доноси.

• Можемо ли ми спасити Украјину у њеним садашњим границама?

         Чак ни Путин није за то способан. Ни он није Господ Бог. И Богу је тешко да спречи лудака да направи дар-мар у душевној болници, поготово ако су чувари болнице такође лудаци.