Украјинци случајно оборили Боинг 777, али су у игри Обамин образ и светски рат

СВЕ НОВОСТИ О ИСТРАЗИ КАТАСТРОФЕ НАД ДОНБАСОМ ГОВОРЕ ЈЕДНО: СВЕ ЈЕ ЈАСНО, АЛИ СУ ПРОБЛЕМИ ТЕК ПРЕД НАМА

• Сада је за САД објашњење свега што се догодило некаквом нехотичном случајношћу, и још боље – синергијом мноштва случајности – готово једини начин да мирно и технички изађу из игре
• Авион су оборили Украјинци, случајно су оборили, неће бити истраге, она никоме није потребна. Јер, плотун је био спонтан, а то је – понављам - једино што сада спасава Запад
• Порошенка сада нико неће потапати, он ће сам потонути за два – три месеца. Америчко обезбеђење приморано је да „чува образ”, будући да је Барак Обама прво рекао, а касније се појавили објективни подаци праћења, и како из тога изаћи – нико не зна
• „Хватање” циља системом навођења компликована је ствар. Јер, „Бук” може истовремено да прати до 24 циља, и апсолутно није јасно шта је видео на радару конкретни момак
•  Уосталом, база америчких беспилотних летелица које раде за кијевске власти, налази се у Канатову код Дњепропетровска, управо у зони прелета „Боинга”
• Сада је то 66-та посебна бригада ратног ваздухопловства Украјине, иако су тамо украјински само натписи и пси. Тамо живе амерички војници, а базиране су само америчке беспилотне летелице, од којих су две већ оборене. Прву је – још у пролеће на Перекопу оборио руски ловац, другу – изнад Доњецка народна војска и при том је готово читава доспела у њихове руке

         Пише: Јевгениј КРУТИКОВ

         СВЕ последње новости о истрази катастрофе над Донбасом говоре само једно: све је јасно, али, проблеми су тек пред нама.

         Главне тезе за сада су овакве: авион су оборили Украјинци, случајно су оборили, неће бити истраге, она никоме није потребна. Објаснићу детаљније.

         О информативном рату речено је много: Американци су га започели, и на њима је да сада из њега изађу, ма како да је то тужно. Више нема смисла разматрати мноштво  објективних доказа – америчкој страни треба пружити могућност да се часно извуче из свега тога, јер ако САД-у то не успе сви ми можемо опет да се нађемо пред опасношћу од тоталног рата.

         Никад и ни под каквим условима украјинска страна неће објавити податке својих средстава објективне контроле, ако уопште постоје. Највероватније су већ уништени. Признање  случајности лансирања ракете – како год да се класификује – последња је шанса за САД да се извуку из прљаве украјинске мочваре. Да, случајност, дешава се у рату. Али, то треба објаснити западном аудиторијуму.

         А ако то не буде могло да се разуме, онда ће морати једноставно да се запамти: украјинска армија пуца где хоће и на објекте које хоће. А понекад, заправо, било где...

         Да, сви ми овде знамо необичне анегдоте да ће украјинска ракета ако се усмери на авион обавезно погодити у дрво. И обрнуто. За оне који су се родили и одрасли у Совјетском Савезу то је – датост. Али, човеку са Запада ту датост треба доказивати и објашњавати. Он, човек Запада, навикао је да размишља, да ако момак прилично и лако говори на мајмунском енглеском, иако са израженим акцентом, он је, ипак, наш, овдашњи момак. Тако је било са Сакашвилијем и Јушченком.

         Они су још били и ожењени западним дамама. А, ето, Јацењук и Турчинов, оба су везани за америчке секте. Они су двоструко своји.   

         Момак са Запада навикао је да размишља да, ако је ракетни систем постављен на борбено дежурство, онда то нешто значи. Њему не може да се објасни да је за 23 године украјинска армија извела само једном вежбе ПВО – 2001. А то се завршило обарањем руског авиона изнад Црног мора. После тога у Украјини није било вежби, никаквих (!) и никада (!).

         Позивање на рат у Јужној Осетији, у којем су се управо украјинске посаде „Букова” одлично  показале пошто су уз грузијско простачко хушкање обориле четири руске летелице, такође не функционише. Грузини су уз велике тешкоће нашли у читавој Украјини две посаде за оне исте „Букове” за које су командири посада били Американци пољског порекла.

         Већина тих храбрих украјинских ракеташа погинула је после рата 08.08.08. под неразјашњеним околностима, а они који су остали живи одали су се пићу (град Стриј, Лавовска област, бивша база ПВО Прикарпатског војног округа ВС СССР-а). Нико се није ни постарао да обучи нове посаде, јер није било потребно.

         Узгред, инвентаризацију ракета нико није спровео, мада она није ни имала никаквог смисла пошто су ракете продаване и десно и лево, а што је посебно жалосно – управо лево, односно у земље које те исте САД проглашавају за „отпаднике”. А „хватање” циља системом навођења – компликована је ствар. Јер, „Бук” може истовремено да прати до 24 циља, и апсолутно није јасно шта је видео на радару конкретни момак.

         „Боинг” је могао да шаље додатне сигнале. На њему су могли да се налазе непроверени инструменти што би сада малезијској авионској компанији било тешко да призна.

         Чак и ако је на „Боингу” светлело додатно мало светло – то је могло да буде разлог за лансирање ракете. А на радару  је било неколико објеката који су се кретали у правцу зоне борбених дејстава – тада је спонтано лансирање ракете више него могуће.

         У време хладног рата често су коришћени путнички авиони за обавештајне циљеве и за то су опремани фотографским уређајима. Наравно, то није наш случај, а и времена су потпуно другачија – сателити некажњено лете, али ипак нико још није показао колико је био беспрекоран авион, његова посада и чудан правац.

         Иначе, база америчких беспилотних летелица које раде за кијевске власти, налази се у Канатову код Дњепропетровска, управо у зони прелета „Боинга”. То је стара остављена база совјетског ратног ваздухопловства, једна од оних које су обрасле сунцокретом још крајем 90.-их.

         Међутим, тамо су недавно допутовали Американци, све су обновили и сад се то колхозно поље назива 66-та посебна бригада ратног ваздухопловства Украјине, иако су тамо украјински само натписи и пси.

         Тамо живе амерички војници, а базиране су само америчке беспилотне летелице, од којих су две већ оборене. Прву је – још у пролеће на Перекопу оборио руски ловац, другу – изнад Доњецка народна војска и при том је готово читава доспела у њихове руке.

         Сада је за САД објашњење свега што се догодило некаквом нехотичном случајношћу, и још боље – синергијом мноштва случајности – готово једини начин да мирно и технички изађу из игре.

         Технички - треба само „потрошити” још неколико недеља. А касније и подаци из „црних кутија” неће бити толико актуелни, и уопште, сва прича избрисаће се из памћења, можда, у светлу других околности.

         Али, саме околности које се одвијају у Новорусији више неће моћи да се измешају. Многи су нашли то место на карти. Многи су почели да гледају вести. У њима се, на пример, радикално променио тон новинара CNN пошто су добили приступ Луганску и Доњецку на крају реда малезијских представника.

         Ниједан западни новинар три месеца није био у зони борбених дејстава, а сада су објективно извештавали уживо, да гину цивили, да се са украјинских позиција пуца из тешке артиљерије по стамбеним квартовима, и што је најзанимљивије, водитељи у студију их нису ниједном прекидали. А то на CNN и Foxnews раде више пута. Ипак, сада речи прате слике тела раскомаданих на делове и очигледно цивила, тако да чак Кристијан Аманпур никога неће прекинути.

         Управо ће разматрање сета случајности које су довеле до ракетног плотуна највероватније ускоро постати доминантно. Недоучени или чак уопште никада ни од кога обучени мајмун седео је поред лансиране рампе са ракетом. Он није препознао објекте.

         Ловац који је пратио (или шта је већ радио с тим „Боингом”, није ли га потискивао са трасе?), пошто је уочио ракету био је приморан да учини баш онај хитни маневар избегавања на који указују објективни подаци руског осматрања – он је нагло кренуо нагоре до крајње, чак и прекомерне висине. 

         На неколико радара нешто дефинисано као „летећи објекат малих габарита и велике брзине”, односно, ловац, а не НЛО, извело је редовни маневар избегавања ракетног плотуна са земље. Тако су учили у совјетским школама летења. Сви украјински пилоти изашли су из тог „шињела”.

         Схоластичка полемика о томе да ли је то био баш „Бук” или стари С-200 на којима су такође они сами пре 25 година кували ракију, немају смисла. Добри људи који воде ту високо професионалну полемику полазе од неких идеалних околности заборављајући да је све то – Украјина.

         Плотун је био спонтан, а то је – понављам - једино што сада спасава Запад.

БУК Ракетни систем

***

         Ипак, ми ни то никада нећемо чути ни видети, будући да Порошенка сада нико неће потапати, он ће сам потонути за два – три месеца. Америчко обезбеђење приморано је да „чува образ”, будући да је Барак Обама прво рекао, а касније се појавили објективни подаци праћења, и како из тога изаћи – нико не зна.

         Даље полемике експерата водиће се о томе колико демона може да се смести на врху игле. Свима је и тако већ све јасно, остало је само да се смисли како спасити данашњу администрацију САД и при том избећи светски рат.

         У интересу мира у читавом свету учинити тако да истрага околности страдања безмало 300 људи потраје што је могуће дуже. А касније се и заборави.

         Да ли је то могуће? Да, могуће је. Па, нисмо видели несрећне рођаке који јуришају на зграду аеродрома Схипхол, иако релативно скоро исто такве гомиле само што нису срушиле владу Малезије због сличног „Боинга” који је ишчезао не зна се где.

         Европске владе могу да учине тако да рођаци погинулих престану да постављају питања. Мада, управо они који су изгубили најближе могли би да постану покретачи читаве истраге. Да, то је веома цинично.

         Али, има ли још неког излаза?

         Превела

       Ксенија Трајковић